Portal pametne poljoprivrede

Na području Vojvodine u toku je proizvodnja rasada paradajza, krastavaca, paprike, kupusnjača i drugog povrća.

U periodu proizvodnje rasada u zatvorenom prostoru, veoma važno je redovno sprovođenje preventivnih mera kontrole štetnih organizama kako bi na otvoreno polje bile iznete zdrave biljke u dobroj kondiciji. Prošle godine je laboratorijski potvrđeno prisustvo virusa mozaika krastavca, virusa bronzavosti paradajza i virusa crtičastog mozaika krompira u proizvodnim usevima paprike, paradajza, krastavaca i drugog povrća.

Viroze su već dugo veliki problem u proizvodnji povrća na našim prostorima, kako u zatvorenom prostoru, tako i na otvorenom polju. Jedan od ključnih razloga zašto je to tako je i činjenica da u kontroli viroza ne postoji direktna mera suzbijanja tj. nema leka u suzbijanju virusa i na raspolaganju su samo preventivne mere borbe koje treba redovno da se sprovode tokom čitavog perioda vegetacije.

Zbog toga u ovim početnim fazama razvoja povrća treba istaći značaj i neophodnost sprovođenja preventivnih mera jer je to jedini način da se postignu visoki prinosi i dobar kvalitet proizvoda.

Preporuka mere koje sada mogu da se sprovode su:

– suzbijanje korova u i oko plastenika u kome se proizvodi rasad jer su  korovi najznačajniji izvor zaraza u tekućoj vegetaciji,

-postavljanje insekatskih mreža na ulazne otvore plastenika u cilju sprečavanja ulaska insekata u plastenik, poput vaši i tripsa koji su prenosioci virusa,

-biljke sa simptomima viroza treba ukloniti iz rasada i uništiti van mesta proizvodnje,

– postavljanje žutih lepljivih traka za pravovremenu utvrđivanje prisustva vaši i tripsa kao vektora virusa,

-treba redovno vršiti pregled rasada na prisustvo vaši i tripsa i ukoliko se registruje njihovo prisustvo primena hemijskih mera zaštite registrovanim insekticidima.

Vaši treba tražiti na naličju lista dok se prisustvo tripsa najlakše može utvrditi otresanjem biljaka na belu podlogu.

Najznačajnija fitopatogena gljiva u proizvodnji rasada je prourokovač poleganja rasada. Do zaraze dolazi preko korena ili stabla ispod površine zemljišta. Zaraženo tkivo postaje vodenasto i obezbojeno i zahvaćeni deo stabla postaje tanji u odnosu na zdrav, pri čemu dolazi do poleganja biljaka. Prilikom jačih zaraza polegle biljke vrlo brzo istrunu i izgledaju kao istopljene, pa se ova bolest još naziva i „topljenje rasada“.

U cilju kontrole poleganja rasada preporučuju se sledeće preventivne mere:

– hemijska zaštita rasada zalivanjem rastvorom fungicida u kontejnerima ili lejama odmah posle setve ili pikiranja rasada i 10-14 dana kasnije,

– za zalivanje rasada se preporučuju fungicidi na bazi aktivne materije propamokarb-hidrohlorid,

-održavanje optimalnog osvetljenja, temperature, relativne vlažnosti vazduha i adekvatno provetravanje rasadnika kako bi se omogućio neometan rast i razvoj biljaka i,

– ukoliko dođe do poleganja rasada treba odstraniti obolele biljke iuništiti ih van mesta proizvodnje.

Od preparata preporučuju se: proplant 722-sl, aktivne materije propamokarb-hidrohlorid u dozi 0,15%,  rival 607 – sl, koji ima istu aktivnu materiju, takođe u dozi 0,15% i previcur energy, aktivne materije propamokarb-hidrohlorid + fosetil-aluminijum u dozi 3-6 ml u 2l vode po m² 

Izvor: Zelena prognoza Prognozno-izveštajne službe (PIS)