banner-image

Borovnica – najčešće greške u uzgoju koje treba izbeći

Borovnica je voćka koja cveta tokom proleća, rađa tokom leta a u jesen do izražaja dolazi promena kolorita njene lisne mase. Kod nas je uzgoj borovnice u ekspanziji, a mnogi se odlučuju da ovu voćku posade u svojoj bašti i uživaju u njenim zdravim plodovima. U nastavku je nekoliko osnovnih smernica za uzgoj.

Pored ukusnih plodova koje daju, pojedine sorte borovnica mogu poslužiti i kao ukrasne ograde u bašti, zahvaljujući boji lišća koja iz zelene i plavo-zelene boje u proleće i leto dobija narandžastu, crvenu i žutu nijansu tokom jeseni. Borovnice vole plodno i dobro drenirano zemljište, koje treba da bude izrazito kiselo, sa pH vrednoću u rasponu od 4.5-5.5, sa obiljem organske materije u njemu. Iako se sade i u proleće, najbolje vreme za sadnju je ipak jesen.

Osnove uzgoja borovnice

Za početak, borovnice ne vole senku već potpunu izloženost suncu. Ako rastu u senci, bobice neće biti dovoljno slatke. Zatim, uzgoj treba definisati tako da se posade barem dve ili više sorti borovnica, a ne samo jedna. Ovim se postiže bolje međusobno oprašivanje, a takođe i veći i izdašniji plodovi.

Đubrenje tokom prve godine bi trebalo u potpunosti preskočiti navodi Southernliving, dok se u drugoj i trećoj godini od formiranja zasada, primenjuje blago đubrenje. Tek nakon toga, borovnica se đubri jednom godišnje i to u rano proleće, sporootapajućim đubrivom koje doprinosi kiselosti tla.

Prilikom zalivanja, trebalo bi izbegavati navodnjavanje kojim se kvasi lisna masa biljke jer to može dovesti do pojave pepelnice na lišću kao i sive buđi na plodovima. Umesto odgore, biljke se zalivaju jednom nedeljno, natapanjem zemljišta vodom u zoni korenovog sistema, tokom perioda vegetacije, u prve tri sezone od sadnje. Nakon tog perioda, zalivanje treba podesiti tako da se udovolji potrebi borovnica za vlažnim tlom a ujedno izbeći da se voda zadržava u tlu i da biljke plivaju u njoj.

Borovnice treba malčirati, ali se međuredno kutiviranje alatkama ili mehanizacijom ne preporučuje kako se ne bi oštetio nežan, površinski korenov sistem.

Neke sorte borovnica su sklone gljivičnom oboljenju kakvo je rđa stabla i lišća koje može uništiti mlade biljke a i zrelim biljkama nanosi ozbiljnu štetu. Stoga, ukoliko se primeti pojava preteranog opadanja lišća ili promena boje od braon ka crnoj, potrebno je orezati zaraženo lišće a po potrebi i stablo sve do zdravog dela.

Ipak, od bolesti koje u najvećoj meri mogu oštetiti rod borovnice ističe se monilija. Plod biljke zaražene monilijom se usled ovog gljivičnog oboljenja smežura. Protiv monilije koriste se odgovarajući fungicidi a obavezna mera je uklanjanje zaraženih plodova kako bi se sprečilo dalje širenje bolesti.