Portal pametne poljoprivrede

Uzgajanje bobičastog voća u Srbiji je u protekloj deceniji je u porastu. Prvobitno su ekspanziju doživele aronija i godži bobice, ali njihov prinos nije dao zadovoljavajuće rezultate.

Borovnica se istakla kao kultura koja može da rodi i u višim i u nižim nadmorskim sredinama, pa ne čudi što njeno uzgajanje postaje sve popularnije. O prednostima kultivisanja borovnice razgovarali smo sa profesorom voćarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, dr Nenadom Magazinom:

„Pre desetak godina visokožbunaste borovnice praktično i nije bilo u Srbiji. Ozbiljniji počeci su napravljeni zahvaljujući pojedinim USAID projektima u Arilju. Borovnica se odatle sporo ili skoro nikako nije širila, a onda je pre sedam-osam godina nastao bum koji je doveo do toga da danas imamo više od 2500 hektara pod borovnicom.

Gajenje  aronije i  godži bobica nije bilo u toj meri izraženo kao što je danas gajenje borovnice. Imali smo u jednom periodu intenzivnu kampanju, koja je pre svega počivala na isticanju nutritivnih vrednosti na različitim vrstama proizvoda koji su bili dobri za ljudsko zdravlje. To je podsticalo ljude da se bave gajenjem aronije. Kupovali su vrlo skupe zasade i sadni materijal, a kada je krenula da rađa, videli su da je krug proizvodnje zatvoren i sasvim drugačiji od onog što su očekivali. Zašto? Zato što je naša prerađivačka industrija za aroniju mala i zasniva se pre svega na uvoznoj aroniji, koju imate da nabavite u Poljskoj za 50 dinara na veliko. Tamo se gaji na velikim površinama. Aronija nema dugoročnu perspektivu, zato što je to sirovina za preradu i skup je proizvod. Godži nikad nije ni zaživeo u većoj meri.“

Kako kaže naš sagovornik, prema zvaničnoj statistici sa kraja 2021. godine u Srbiji ima oko 2.500 hektara zasada borovnice. Od toga je 418 u Vojvodini. Odakle tolika zainteresovanost?

„Interesovanje za borovnicom među proizvođačima potiče od potražnje. Potražnja  borovnice, kao i mnogih drugih voćnih vrsta, predmet je međunarodne trgovine.

Na evropskom tržištu imamo deficit u svežoj borovnici. Naši ljudi su to prepoznali kao šansu i počeli da se masovnije bave gajenjem borovnice. Interesovanje je sasvim opravdano i još raste.

I potrošnja borovnice raste, kako u Evropi, tako i na domaćem tržištu gde je borovnica do nedavno bila nepoznata roba.“

Koliko su velika ulaganja?

„Ulaganja su za zasad borovnice vrlo velika, pogotvo ako hoćemo da imamo zasad koji je pod protivgradnom mrežom. To je kod ove voćne vrste isplativo, budući da proizvodimo stono voće. Ako se desi grad ili neki drugi štetan događaj, ostajemo bez plodova na koje računamo i koji nam donose vrlo visoku dobit.

Skupe su sadnice, nekad su bile i skuplje nego danas. Skup je treset kojim moramo da oplemenimo zemljište ako je ono neodgovarajuće. Tada moramo da sadimo u saksijama, što je dodatni trošak. Do 60.000 evra i više može da nas košta hektar zasada. Može to da bude i duplo manje ako su zemljište i agroekološki uslovi pogodni.“

Da li je za uzgajanje borovnice presudna nadmorska visina?

„Pogrešno je to što  se smatra da je borovnica koju mi gajimo planinska kultura i da joj je potrebna planinska klima. Uglavnom borovnicu povezujemo sa šumskom vrstom, ali se radi o dve različite vrste. Borovnica koju gajimo ovde je poreklom iz Severne Amerike, nije planinska kultura i  možemo da je gajimo i na većim nadmorskim visinama, ali i u toplim reonima, tj. nižim nadmorskim visinama. Naravno, ne odgovara joj ni kad je previše toplo, a najvažniji odgraničavajući fatkor kod agroekoloških uslova za borovnicu jeste zemljište. Ona traži zemljište koje nije teško, po mogućnosti što bogatije organskom materijom, a takvih zemljišta je malo. Borovnici bi najviše odgovaralo peskovito zemljište bogato organskom materijom kakvih je malo u Srbiji.  Kiselih zemljišta imamo na pretek i onda moramo da zamljištu dodamo veliku količinu treseta.“

Sagovornik ističe da postoje različiti uzgajivali: mali proizvođači, velike firme i udruženja. Ova podela je važna kada se govori o otkupnoj ceni, jer nju ugovaraju proizvođači sa onima koji se bave otkupom i izvozom:

„Za sortu djuk koja čini  90 odsto naše proizvodnje, ako sazreva na vreme, otkupna cena  za prve ruke berbe iznosi nekada i preko šest evra. To vremenom pada  do četiri evra, a nekada i niže. Što sezona berbe više odmiče cena je niža i zna da dostigne i svega tri evra ili manje. Zbog toga zasad moramo da podignemo u onim uslovima koji nam omogućavaju raniju berbu.

Borovnice koje se proizvode u celoj Srbiji, uključujući i Vojvodinu, najviše su namenjene izvoznom tržištu – zapadnoj Evropi, Nemačkoj, Holandiji, Velikoj  Britaniji…

Borovnica je u marketima skupa zato što proizvođači ne mogu da ostvare tu cenu. Ako je izvozna cena visoka i ako je roba tražena, onda nema potrebe da na domaćem tržištu proizvođači to prodaju po nižoj ceni. Borovnica je skupa roba, ne može da bude jeftina, a ako je vrlo jeftina onda je samo to u nekom trenutnom momentu kada imamo puno robe druge klase za domaće tržište, ali je i to retka situacija.“

Profesor dr Magazin smatra da je gajanje borovnice u našoj zemlji perspektivna delatnost i naglašava da je važno neprekidno prikupljati znanje i informisati se o stanju na tržištu:

„Za sve one koji žele da uđu u proizvodnju borovnice bez obrzira na da li se sada bave nekom drugom poljoprivrednom proizvodnjom ili ne, hteo bih da ukažem  na važne momente i odluke koje treba da donesu ranije.

Prva je gde ćemo prodavati sirovinu, kao i koje je tržište dobro za našu borovnicu. Ako birate sistem otkupa, onda van sorte djuk ni ne treba da gledate. Ako želite da imate neki drugi lanac snabdevanja i da se orijentišete na domaće tržište, onda treba da gajite više sorti koje imaju različite epohe sazrevanja.

Ono što je vrlo važno prilikom podizanja zasada borovnice jeste nalaženje kvalitetnog sadnog materijala i  podizanje zasada u odgovarajućim agroekološkim uslovima. Ako imate zemljište koje je sporno, koje je loše, teško i zapareno, nemojte da podižete zasad borovnice. Bolje je da borovnicu u tom slučaju, ako već želite njome da se bavite, podignete na supstratu, u saksijama. Na taj način ćete imati mnogo jednostavniju proizvodnju.

Danas postoji pitanje do kad će situacija u vezi sa proizvodnjom borovnice da bude povoljna. To u velikoj meri zavisi od proizvođača, ali i od medija. Za sada proizvodnja borovnice u Srbiji ima veliku perspektivu i proizvođači ne treba da se plaše da će doći do kraha ili hiperprodukcije. Ipak, zavisimo  i od drugih zemalja, odnosno od toga koliko one budu uspele da nas uključe ili istisnu. U periodu kada mi beremo i isporučujemo borovnicu evropskom tržištu nema problema. Imamo ih samo u situacijama kada zbog vremenskih uslova dođe do ranije ili kasnije berbe i kada se zbog toga naša berba poklopi sa berbom u nekoj drugoj zemlji.“

Vanja Velisavljev