Portal pametne poljoprivrede

Potrebna je veća saradnja građana, organizacija civilnog društva, policije, tužilaštva i sudstva u rešavanju slučajeva krivolova, poruka je panel diskusije „Ko je na nišanu? Izazovi krivolova u Srbiji“, koji je održan u sklopu Međunarodnog festivala zelene kulture „Green Fest“ i uz podršku Evropske unije.

Kada je reč o krivolovu, problema je mnogo ističe Radoslav Karličić iz Lovačke komore Srbije i napominje da sam zakon daje dosta prostora za različito tumačenje.

Smatra da su kazne vrlo niske i da slučajevi krivolova uglavnom ni ne stignu do Tužilaštva, već se rešavaju u predistražnom postupku.

„Nažalost, moram da kažem da smo zadovoljni bilo kakvim kažnjavanjem, jer je bitno da krivolov ne prođe bez kazne“, kazao je on.

Prema njegovim rečima, krivolov nanosi veliku finansijsku štetu državnom budžetu.

On je naglasio da je veoma značajno postojanje Jedinice za suzbijanje ekološkog kriminala koja funkcioniše pri Ministarstvu unutrašnjih poslova, jer sada ljudi ne moraju da zovu 192 i da se pitaju da li će neki policajac izaći na teren, već da postoji služba koja se samo time bavi.

Kako je rekao, Jedinica je do sada podnela 442 krivične prijave i veruje da su tu velikim delom i slučajevi krivolova.

Živica Munćan iz Jedinice poručuje da je ta služba produžena ruka Tužilaštva i da su ove godine duplirane prijave iz oblasti ekološkog kriminala.

Iako su panelisti saglasni da različita divljač ima i različitu vrednost I da krivolov narušava državni budžet, Davor Marković iz Društva za zaštitu I proučavanje ptica Srbije smatra da se njihova vrednost ne izražava u novcu, već u stepenu njihove zaštite.

Napominje da je od velike važnosti prevencija, odnosno „uspostavljanje svesti da će vas ako činite zločin brzo stići ruka zakona“.

Branislava Vučković iz Udruženja javnih tužilaca i zamenika tužilaca Srbije kaže da je problem što svi zakoni koji se bave regulacijom krivolova predviđaju prekršaj, privredni prestup i krivično delo, te da je problem razdvajanje tih pojmova i određivanja u koju kategoriju spada konkretan slučaj. Ona smatra da je Srbiji potrebno obrazovanje koje će doprineti da se ne vrše takva krivična dela.

Antoan Avinjon iz Delegacije EU ističe da je sve u implementaciji zakona o propisa.

Uprkos lošem stanju sa regulacijom krivolova nada se da pristupanje Srbije neće uticati na to da li ima dobar bilans kada je reč o toj vrsti regulacije.

Napominje da krivolov može biti dobar izvor prihoda za neke ljude, te da ako je jedini način da se preživi radeći nešto nelegalno onda postoji problem u društvu i to je ono što EU želi da reši.

Evropska unija će podržati i pomoći borbu protiv krivolova ukoliko Srbija to zatraži od nje, kaže Avinjon i dodaje da ipak, oslanjanje na EU ne sme biti jedino rešenje.

Savetuje da se Srbija umrežava sa pojedinačnim zemljama kroz bilateralne odnose i da uči od onih koje su uspešne u regulaciji i suzbijanju krivolova.

Panel diskusija je održana u okviru 13. Međunarodnog festivala zelene kulture „Green fest“ u saradnji sa Mladim istraživačima Srbije, WWF Adriom  i Koalicijom 27 uz finansijsku i tehničku podršku Evropske unije.