Portal pametne poljoprivrede

Perada mesa manjeg kapaciteta kvalitetom svojih proizvoda može da osvoji zahtevno tržište. To su nam pokazali prijatelji koji su udružili znanje i pokrenuli posao uzgoja svinja i proizvodnje suhomesnatih proizvoda. U svoj biznis su uključili i druge stočare, te od njihove ideje, rada i truda živi nekoliko porodica i domaćinstava.

Nenad Anufrijev i Jovan Milošević su mladi ljudi, obojica diplomirani inženjeri tehnologije. Upoznali su se na studijama, sprijateljili, radili zajedno u istoj firmi, a onda dogovorili da zajedno pokrenu privatni posao. Odlučili su se za preradu svinjskog mesa i proizvodnju suhomesnatih delikatesa, kao što su suva pršuta, seoski kulen, domaća suva kobasica, suva pečenica, suva slanina, suvi vrat.

Uzgoj svinja i prerada mesa se odvija u selu Deliblato, nadomak Deliblatske peščare. Kako nam kaže naš sagovornik, lokacija je izuzetno pogodna za sušenje mesa zbog ruže vetrova koja je karakteristična za to podneblje.

– Za potrebe prerade, jedan broj svinja sami uzgajamo, a jedan deo kupujemo od domaćih stočara, domaćina za koje znamo da vode računa o procesu uzgoja svinja. Ove godine nam je u planu da povećamo naš stočni fond kako bismo imali što kvalitetniju i standardizovanu sirovinu – kaže Nenad.

Svinje ne prodaju klanicama, ni mesarama već ih isključivo gaje za svoju preradu. Jovanov otac obrađuje oko 25 hektara zemlje, te imaju dovoljno hrane za svoj stočni fond.

Ishrana svinja

O ishrani životinja se vodi posebna pažnja kako bi se dobilo meso vrhunskog kvaliteta.

– U početku, prasad dobijaju prihranu obogaćenu suvom materijom, a kada odrastu dajemo im mešavinu žitarica sa celim zrnom (pšenicu, ječam, kukuruz). Za proteine koji su im neophodni dobijaju soju i lucerku – objašnjava nam Nenad.

Tradicionalne vrednosti i kvalitet kao temelj poslovanja

Svedoci smo da je tržište prepuno industrijskih proizvoda i da nedostaje kvalitet. To su dva prijatelja videli kao svoju priliku.

– Krajem januara ove godine proslavljamo naš treći rođendan. Mlada smo firma, ali uspešno poslujemo i to nam je dovoljno jak signal da smo dobro procenili i da možemo da nastavimo da širimo proizvodnju. Proizvođačima sa manjim kapacitetom kvalitet mora da bude imperativ. To je jedini način da se bude konkurentan na tržištu i da se zaradi – navodi Nenad.

Proces proizvodnje se odvija na tradicionalni način od početka do kraja. Isključivo koriste meso svinja sa našeg podneblja, svoje ili od domaćina iz svog okruženja, čime pomažu da i njihove porodice i domaćinstva opstanu u ovako teškim vremenima.

– Meso se dimi samo na bukovini. Ne dodajemo nitritne soli, konzervanse, boje. Sušenje i zrenje se obavlja pod prirodnim uslovima, na tavanu. Kada se uradi sve kako nalaže tradicija dobijate proizvod koji predstavlja pravi užitak. Na primer, često dobijamo komentare od kupaca da je kulen isti kao što je nekada pravio njihov deda – priča nam Nenad.

Suhomesnati proizvodi od moravke

Moravka je autohtona (domaća) rasa svinja koja je nekada bila dominantna na našim prostorima, a glavna karakteristika je kvalitetno meso. Danas nema puno uzgajivača koji gaje ovu rasu, ali se taj trend polako menja.

– Moravke kupujemo od jednog uzgajivača pored Smedereva. Svinje su u slobodnom tovu, što nam je bilo jako važno. Njihovo meso je poznato po mramornosti, odnosno da su masnoće intramuskularne i pravilno raspoređene, a meso je jako crvene boje. Moravka daje oko 8% više mesa od mangulice i izuzetno su pogodne za uzgajanje. Jedan od razloga zašto ih ima sve manje, jeste to što klaničari cene samo svinje koje imaju što manje masnoće, a što više mesa, što se vidi i na tržištu gde nedostaje svinjskog čvrstog masnog tkiva. Međutim, polako se i taj trend menja – pojašnjava nam Nenad.

Zbog svega navedenog svoju firmu i svoje proizvode predstavili su tržištu pod imenom Manufaktura delikatesa.

Bez pomoći države

Objekat za preradu je nov i u potpunosti ispunjava HACCP standard, gde je higijena na prvom mestu. Mašine koje koriste su od prohroma, što im omogućava da se održava higijena na zavidnom nivou. Za kupca to prvenstveno znači sigurnost. Trenutni kapacitet prerade je oko 1.000 kg gotovih proizvoda godišnje, a cela proizvodnja je postavljena “na noge” bez pomoći države.

– Dosta smo vremena i snage uložili u zidanje i opremanje objekta. Čuli smo da je procedura za dobijanje subvencija dosta spora i da je neizvesna. Nismo smeli da rizikujemo da stanemo sa radovima, tako da smo prve infesticije sami sakupili iz različitih izvora. Međutim, za naredne investicije ćemo probati da konkurišemo za subvencije, pa ćemo videte da li ćemo imati uspeha – iskreno nam priča Nenad.

Različiti kanali prodaje za izvesniji uspeh

Uz uzgoj svinja, organizaciju proizvodnje, moralo je da se radi i na razradi kanala prodaje. Napravili su saradnju sa radnjama koje prodaju delikatese u Novom Sadu, a u planu im je saradnja sa radnjama u Beogradu.

Pored navedenog, redovno učestvuju na festivalima hrane u Beogradu, a naravno, imaju i prodaju sa “kućnog praga”. I pored poskupljenja proizvodnje, pa i samih proizvoda, prodaja u decembru je bila odlična, a nadaju se da će i januar biti tako uspešan.

– Mi volimo ovo što radimo. Volimo da u kući uvek imamo nešto ukusno i kvalitetno za jelo. Znamo da smo na dobrom putu i kroz pet godina mislim da ćemo moći samo od ovoga da živimo. Mladi smo ušli u posao i to je naša prednost, godine su pred nama da ga kvalitetno razvijemo – sigurnim glasom kaže Nenad.

Recept za domaću suvu kobasicu

Za kraj razgovora, pitali smo našeg domaćina šta je najlakše osušiti, za sve koji imaju pušnicu, a početnici su u sušenju mesa.

– Najlakša za učenje je suva kobasica. Pre procesa sušenja, meso mora da bude ohlađeno, a idealna temperature je oko 2 stepena Celzijusa.
Za pripremu suve kobasice potrebno je:
– 8 kg svinjske plećke,
– 2 kg svinjskog čvrstog masnog tkiva koje se samelje na šajbnu 6mm,
– 190 g soli,
– 50g slatke paprike,
– 10g ljute paprike,
– 15g belog luka,
– 20g belog bibera ,
– 30 g crnog vina.

Sve se to dobro umeša dok masa ne počne da se lepi za ruke. Zatim se napuni svinjsko crevo fi 32. Ostave se kobasice 24 sata da se ocede. Onda idemo u pušnicu da dimimo na bukovom drvetu 4 dana, po 1 sat. Ovde treba voditi računa da temperatura u pušnici ne bude preko 15 stepeni. Nakon dimljenja, kobasice se ostave u pušnici da “odleže” oko 20 dana, da se osuše do željene suvoće. Takođe, treba znati da, ukoliko pušnica nema dovoljno otvora za strujanje vazduha, potrebno je luftiranje ujutro i uveče po 1 sat – završio je Nenad svoj recept za vrhunsku domaću suvu kobasicu.

Planovi ovih nesebičnih mladih ljudi nisu megalomanski, već realni; da se postepeno razvijaju i da prodaju ove godine podignu za 15-20% koliko je, prema njihovim procenama, moguće a da se ne ugrozi kvalitet proizvoda.

Mi im želimo puno uspeha u radu i da ostvare sve svoje planove do kraja, sa nadom da će mnogi mladi ljudi pratiti njihov primer i na ovakav način doprineti opstanku malih stočarskih farmi u Srbiji koje se u sve većem broju gase i nestaju.

Tijana Todorović
Sagovornik i autor fotografija: Nenad Anufrijev, Manufaktura delikatesa