Portal pametne poljoprivrede

Poljoprivredna škola „Vršac“ u Vršcu, osnovana je 1921. godine i u početku je to bila Niža poljoprivredna škola, koja je imala svoj đački internat. Škola je tokom vremena povećavala i menjala smerove u oblasti poljoprivrede, a sa razvojem prehrambene industrije uvela i nove smerove za proizvodnju i preradu hrane, kao i smerove za turizam i ugostiteljstvo.

Danas je ova škola, iako još uvek u fazi rekonstrukcije, jedna od namodernijih u Srbiji. U njoj, uz pomoć dualnog obrazovanja i novih tehnologija, uči podjednak broj dečaka i devojčica, podeljenih po smerovima.

Veljko Omčikus, učenik trećeg razreda smera poljoprivredni tehničar, kaže za Agrosmart da je upisao baš ovaj smer zato što su ga oduvek zanimale biologija i hemija i smatra da ako neko voli biologiju, najverovatnije će voleti i poljoprivredu. Međutim, što se popularnosti samih smerova među mladima tiče, Veljko je mišljenja da ona nije velika.

„Kada kažete da želite da bude poljoprivrednik, to ljudima zvuči loše – kao najniži sloj društva, a ne kao neko ko snabdeva sve ostale, bez koga industrija ne može da funkcioniše. Kada sam upisao ovaj smer, okolina me je pitala zašto nisam upisao gimnaziju, s obzirom da sam imao dosta poena na prijemnom. Jednostavno ne shvataju koliko je poljoprivredna škola zahvalna za dalje usavršavanje.

Ta praksa koju mi imamo je jedna fantastična stvar. Rezali smo sada voćnjak jabuke, a mene voćarstvo posebno zanima. Bukvalno su svi iz razreda naučili da režu. A to je važno i zato što su rezači deficitni, tako da neko ko nema svoju zemlju, može da uslužno to radi i da jako lepo živi od toga“ – rekao je on.

U poljoprivredi kadar – neobrazovan

Direktor škole Srđan Kliska nadovezao se na ovu priču i osvrnuo na probleme u poljoprivredi.

„Mislim da je ključno to da mi imamo veoma neobrazovan kadar u poljoprivredi. Odnosno, da se nama najviše poljoprivredom bave oni koji ili nisu završili poljoprivredne škole uopšte, ili nisu završili ništa više od osnovnih škola. Tu je u suštini sistemska greška države koja traje već više od sto godina. Od onog srpskog seljaka koji je zaista bio nepismen, jer prosto, takva je bila kompletna zemlja, do toga da je on ostao pri stavu da mu i dalje ne trebaju škole. On zna šta je radio njegov čukundeda, pa nema veze, nek završi neku gimnaziju, mašinske škole, nek on zna da popravi traktor, a svakako su stariji sa volom i ralom orali njive.“

Ali, da li je to budućnost poljoprivrede, pita se direktor i kaže da na prvom mestu mestu država mora da kaže da poljoprivredom treba da se bave oni koji su poljoprivredne škole završili. Selo će pokrenuti mladi agronomi i tehničari, jer je današnja poljoprivreda zasnovana na IT tehnologijama.

Sličnog je mišljenja i Stefan Irović, takođe učenik trećeg razreda smera poljoprivredni tehničar, koji za Agrosmart kaže da je upisao ovu školu zato što se njegova porodica bavi poljoprivredom i da planira da se time bavi u budućnosti. I on je mišljenja da ljudi koji se bave poljoprivredom moraju da imaju bar neko predznanje, zato je bitno da se ide u škole i na fakultete. Ponajviše zbog novih tehnologija, koje su veoma korisne u samom rad.

Lokalna saradnja

Baš tog dana kada smo bili u poseti školi, održavao se eko kviz za mlađe razrede, te smo sreli Miroslava Lepira, člana gradskog veća zaduženog za  obrazovanje, koji nam je rekao da sa školom imaju odličnu saradnju. Najviše  sarađuju sa Pokrajinskom vladom, te je škola do sada preko konkursa dobijala novac za kupovinu opreme i mašina.

„Mogu slobodno da kažem da je ova škola do pre 7 godina izgledala kao muzej poljoprivrednih mašina, evropski muzeji bi vapili za njima. Sada škola ima najsavremeniju opremu i mašine, te mislim da je i pokrajina shvatila da je bitno ulagati u njih, jer je to velika razvojna šansa“ – dodao je Lepir.

Jedna od stvari na koju su najponosniji je svakako digitalni plastenik dobijen preko projekata, a na celoj teritoriji Vojvodine trenutno postoje ukupno tri ovakva plastenika, a trenutno je u toku i obnova hangara u kome se čuvaju mašine.

Vino, istorija i nove mašine

Ova škola ima bogatu istoriju od samom osnivanja. Te 1921. godine osnovana je Niža poljoprivredna škola vinogradarsko – voćarskog tipa, koja je odmah po prijemu prvih učenika aktivno učestvovala u radu vršačke društvene zajednice.

Grad Vršac ustupio je školi oko 60 hektara poljoprivredne površine na korišćenje. Na ovaj način formirana je školska poljoprivredna ekonomija na kojoj su učenici mogli da imaju praktičnu obuku i da se na taj način donosi dodatni prihod školi.

Još na samom početku rada škole, formiran je i podrum koji je građen od kamena sa vršačkih planina, dok su na tom mestu još postojali rudnici. Ovde je povezana praksa svih učenika, pa poljoprivredni tehničari koji proizvedu voće od jabuka, krušaka, šljiva, breskvi i grožđa, vrše uzgoj voća sve do berbe, tako da sirovina dolazi do ovog objekta, gde prehrambeni tehničari preuzimaju sirovinu i vrše preradu rakije, vina, sokova, džemova i meda. Ništa se od sirovina ne kupuje, već se koriste one koje već postoje na teritoriji škole.

Mi smo probali neke od ovih proizvoda, koji su po kvalitetu bolji od većine na tržištu.

Kako je grad Vršac poznat po svojim bogatim vinogradima i kvalitetnim vinima, tako se i Sveti Trifun proslavlja kao školska slava.

Važnost dualnog obrazovanja

Poljoprivredna škola u Vršcu prva je uvela dualno obrazovanje u sistem školovanja. To je i znak da su privredi u Vršcu potrebni smerovi koji se ovde obrazuju, od poljoprivrednih i prehrambenih tehničara i operatera, do konobara. Dualno obrazovanje je zamišljeno tako da učenici deo nastave idu na praksu i da vežbe iz stručnih predmeta obavljaju u firmama.

„Kada stručna škola obrazuje neki kadar, ona ga obrazuje sa mogućnostima koje ta škola ima. Međutim, posle ovakvog obrazovanja, učenici će odmah posle školovanja biti spremni da rade. Kako oni od prve godine idu na praksu, ja volim da kažem da oni odrastaju sa tom kompanijom.

Mi sada već nemamo dovoljno kadrova na tržištu i ne možemo više čekati da učenici završe srednju školu, pa da budu deset godina na birou kao nekad. Mi njih bukvalno moramo od početka da školujemo, jer kompanije sada moraju da se bore za kvalitet radnika.“- kazao je direktor škole.

Na mladima svet ostaje

Da na mladima svet ostaje, pokazuje i njihov stav prema problemima i mogućim rešenjima. Tako se Veljko Omčikus osvrće na probleme u stočarstvu, ratarstvu i drugim granama, za koje kaže da su veliki problemi koji treba sistemski da se reše.

„Ja mislim da treba da se fokusiramo na to da pokupimo sva znanja, kako iz naše države koja su nam na raspolaganju, tako i usavršavanje u inostranstvu. Da nove tehnologije uvedemo u poljoprivredu, gde ćemo imati i veće prinose po hektaru, i da na neki način loše mere države sami nadoknadimo, da se ne oslonimo na nekog drugog nego prvenstveno na sebe i da gledamo da to što bolje uradimo.

Na primer, iz vinograda da lastare, pošto je već vreme sada da se oreže vinograd, lastare ne treba da spaljujemo na nekoj livadi, nego da ih meljemo i prodajemo kao pelet. To još znači da ćemo biti konkurentniji i imati veću finansijsku zaradu na kraju.

Treba da se ugledamo na druge države koje su shvatile koliko su nove tehnoligije značajne i u pogledu profita i u pogledu prinosa, koji mogu dosta da se povećaju u tim pametnim plastenicima. Budućnost su i nova sredstva, posebno organska.“- prenosi važnu poruku Omčikus.

Silvija Stojić