Portal pametne poljoprivrede

Praznici su vreme odmora, druženja, uživanja sa svojim najmilijima, ali i pojačane potrošnje i konzumerizma.

Tome doprinose i reklame koje insistiraju na tome da ne možemo da volimo svoje prijatelje i porodicu bez njihovih nežnih čokolada, plastičnih igračaka i gaziranih napitaka. U proslavi novih godina zaboravljamo da i sutra postoji. Ne želimo da budem oni koji će rušiti sneška, ali pogledajte napolje – ni nemamo čime da ga napravimo! I to je posledica klimatskih promena.

“Ne tako davno, kad sam bila klinka, sećam se da smo imali jelku ukrašenu kojekakvim starim kuglama, kutijicama od šibica koje smo pakovali u papir od dobijenih poklona i gomilom bombona od marcipana koje niko nije voleo da jede pa su poslužile kao dekoracija,” priseća se Blažena Pavela iz Ekološkog pokreta Padina (EKOP).

Lampice su se tradicionalno postavljale nekoliko dana nakon ukrašavanja jelke jer je njihov otac uvek morao da popravi dve ili tri, pošto su pregorele još prošlog Božića. One su svetlele svega par sati uveče, kako bi se uštedela struja. Jelka možda nije bila glamurozna, ali je svakako ispunjavala njihova dečija srca toplinom.

“Ulaskom u svet ekologije ubrzo sam počela da primećujem male, možda neprimetne ekološke prestupe u vezi svega pa tako i praznika. Videla sam da pre ljudi nisu ni pričali o ekologiji već su je spontano primenjivali, što danas nije slučaj,” navodi ova aktivistkinja.

„Štednjom, kreativnošću, popravkom i čuvanjem stvari možemo smanjiti naš otpad i uticaj na deponijama nakon praznika“ navodi Blažena Pavela.

Ona dodaje da menjanjem celog sadržaja jelke na godišnjem nivou proizvodimo ogromnu količinu plastike. Naravno, ‘stare’ prošlogodišnje kugle nećemo baciti ali ćemo zato baciti dosta plastične ambalaže u kojoj smo kupili nove kugle, i tako svake godine. Savetuje da ako nam baš dosade, možemo ih razmenjivati sa prijateljima, rodbinom, komšijama.

“Ukrase na kraju krajeva ne moramo ni da kupujemo, oni se mogu praviti od svakakvih otpadaka i viškova u domaćinstvu, što može predstavljati lepo druženje sa decom,” predlaže Blažena.

Dodaje da i lampice mogu da se koriste više godina zaredom, a u slučaju da se pokvare, mogu se odneti nekom studentu elektrotehnike, da vežbaju. Preko dana ne moraju da svetle.

Preporučuje one na struju u odnosu na one na baterije jer proizvodnja baterija za sobom ostavlja nepopravljivu štetu za životnu sredinu. Baterije spadaju u opasan otpad i ne smeju se odlagati u komunalno smeće jer mogu izazvati požare na deponijama i izlivanje teških metala u zemlju i vodu.

Čestitka od elektrodistribucije

Na kućne adrese će u jednom trenutku stići pismo. Poštari su štrajkovali, pa se posao nagomilao. Praznike nam čestita Elektroprivreda Srbije, poskupljenjem struje od 9,28% u odnosu na jesen. Nekima su “čestitke” već uručene, igrom slučaja, nakon izbora.

Ovaj šamar za kućni budžet možda bi mogao da nas inspiriše da trošimo pametnije, jer svakako 70% električne energije dobijamo iz neobnovljivih izvora energije, navodi se na stranici EPS-a.  Za svaku sijalicu koja stoji upaljena u prostoriji u kojoj niko ne boravi, neko mora da stavi lopatu uglja upitnog kvaliteta, koja će se osim u struju, pretvoriti i u vazduh loše reputacije, i ugljen-dioksid koji odgovoran za ove divne prolećne temperature koje su ubile sneška.

No, na kraju dana, zime su mračnije, jer osim tmurnog vremena, obdanica nam jedva potraje do 16 sati, pa vreme pre i posle posla uglavnom provodimo u mraku. Potreba za veštačkim dekorativnim svetlima ovde se pokazuje kao opravdana.

Sa korenom, bez korena, plastična?

“Čak su i Stari Rimljani ukrašavali svoje domove zimzelenim granama u januaru,” kažu iz Pokreta gorana Novog Sada.

Nije poznato odakle datira tradicija ukrašavanja jelki, ali znamo da su u Nemačkoj u 16. veku stabla bila ukrašavana jabukama. Protestantski reformator Martin Luter na ovaj je dodao i običaj ukrašavanja svećicama. U međuvremenu smo otkrili kako da od nafte pravimo praktične materijale pa smo jabuke smo zamenili plastičnim kuglama, sveće led diodama, jelku njenom plastičnom verzijom.

Njena održivost ogleda se u tome što se sa istom mogu dočekati nove decenije, što takođe može biti i mana. Mogu se naći u svim bojama i veličinama, pa ako nam se ukusi menjaju, pa svake godine kupujemo novu – ove stara nove decenije čeka sama na deponijama, a ne može se ni reciklirati. Vrlo su zapaljive pa u kombinaciji sa oštećenim lampicama ili pirotehnikom, mogu biti sjajan recept za katastrofu, kao i Luterove jelke.

“Ako živite u stanu i nemate mesto za sadnju jelke nakon novogodišnjih praznika, odlučite se za sečenu jelku. Možete je kupiti kod ovlašćenog lica, gajena je planski ili je iz proreda. Prepoznaćete je po tome što ima proizvodni list, a na preseku pečat,” navode iz Pokreta gorana.

Slađana Dabić iz “Vojvodinašuma” skreće pažnju da iako šira javnost nije blagonaklona prema jelkama bez korena, njihova proizvodnja je osmišljena u rasadnicima, gde se odvija na malom prostoru, u gustoj sadnji i sa kratkim vremenskim periodom od zasnivanja proizvodnje do finalnog proizvoda, svega par godina.

Iz Pokreta gorana kažu da sveže sečenu jelku odlikuje intezivna boja i bogat miris. Ukoliko se prođe rukom kroz granu, ako je sveža, iglice će se savijati i neće otpadati. Nakon kupovine treba da se odseče par centimetara od dna stabla kako bi se odstranio sasušen deo i kako bi jelka mogla da upija vodu. Držimo je u vodi dok ne krenemo da je ukrašavamo. “Sadimo” je u kofu napunjenu šljunkom, nikako u zemlju ili sitan pesak koji bi zapušili njene pore. Zalivamo po potrebi.

Iz Javnog preduzeća “Vojvodinašume” poručuju da je u pokrajini dominatno listopadno drveće. Četinari, uglavnom borovi, krase uglavnom Deliblatsku i Subotičku peščaru. U ovom preduzeću kažu da redovno izlaze na teren i kontrolišu bespravnu seču i navode da u preteklom periodu nije bilo bespravne seče četinara.

Pokret gorana Novog Sada svake godine preporučuje građanima da se ipak odluče za jele koje će nastaviti svoj život nakon praznika. One se mogu nabaviti u registrovanim rasadnicima šumskih i ukrasnih vrsta drveća. JP „Vojvodinašume“ sadni materijal koji može poslužiti kao novogodišnja jelka, proizvodi u rasadniku „Ečka“.

Za jelku sa busenom Pokret gorana savetuje da se svako veče poprska vodom pomoću prskalice i da se ne drži pored izvora toplote. Nakon praznika, ukoliko zemlja nije zaleđena, može se zasaditi u bašti. Ukoliko jeste, može se držati na terasi, zaštićena kartonom, tkaninom ili slamom i zaliva se jednom mesečno.

“Ukoliko nemate slobodan prostor da nakon Praznika zasadite svoju jelku sa busenom (koju ste redovno orošavali dok je u zatvorenom prostoru), najbolje da se javite lokalnom Komunalnom preduzeću radi dalje instrukcije u vezi sadnje na slobodnoj površini u vašem okruženju,” navode iz “Vojvodinašuma”.

Diplomirana inžinjerka šumarstva Slađana Dabić ističe da četinarske vrste koje se koriste za ukrašavanje, optimalne uslove za rast i razvoj nalaze na višim nadmorskim visinama. Klimatske prilike u Vojvodini ne pogoduju jeli da nesmetano nastavi da raste bez intenzivnog uzgoja i zaštite.

“Jelke tokom praznika stoje u zagrejanom prostoru. Ukoliko nisu postavljene u odgovarajuću saksiju i tokom celog perioda držanja u stanu zalivane, gotovo potpuno dehidriraju, o čemu svedoči opadanje iglica, pogotovo kod smrče, tako da nemaju šanse da prežive u slobodnom prostoru,” navodi ova samostalna stručna saradnica za grejanje i zaštitu šuma u JP “Vojvodinašume”.

Pucamo od sreće

Nebo iznad Novog Sada, Niša i Beograda nakon jednoglasnog odbrojavanja i spektakularnog uzvikivanja “Srećna Nova godina!” neće eksplodirati. Sredstva koja će se uštedeti na ovaj način biće prosleđena društvima za zaštitu životinja, obećali su gradonačelnici.

“Pogledajmo samo naše preplašene kućne ljubimce. Oni kao i sve životinje imaju izražena čula jer se njima orijentišu, a vatromet izaziva veliki nemir u njima. Tako, na primer, ptice uginu od prevelikog straha ili napuštaju svoja staništa zbog buke koju proizvodi vatromet remeteći njihovu komunikaciju i orijentaciju,” navodi Blažena Pavela iz EKOP-a.

Ona podseća da svakom svojom aktivnošću čovek utiče na prirodu, pa i praznovanjem. Potrebno je samo da negativne posledice naše zabave smanjimo na minimum kako bi i buduće generacije mogle na miru da slave neke, nama sada daleke Nove godine.

“Kada ovako nabrojimo i pogledamo unazad, vidimo da naša mala zabava ima izuzetno veliki uticaj na živi svet oko nas. Međutim rešenja ovih problema postoje i veoma su jednostavna, a svi ih već znamo još od vremena kad sam ja bila klinka,” zaključuje Blažena Pavela.

Sanja Đorđević

Izvor: Storyteller