Portal pametne poljoprivrede

Iako ne postoje stanice koje mere kvalitet vazduha u Bačkom Petrovcu, primetno je da vazduh u ovoj varoši ima miris, i da ponekad, kada se vratimo u domove, mirišemo sami sebi na dimljenu kolenicu. I može se deo krivnje svaliti na individualna ložišta. Međutim, postoje načini kako da se ovaj problem smanji.

Mirko Bilek iz Padine  od pre par godina se greje na struju, odnosno ugradio je toplotnu pumpu. Na taj način ukinuo je poslove nabavljanja uglja, cepanja drva, unošenja, loženja, čišćenja dimnjaka i slično. Sada svoje vreme može da posveti nečem korisnijem.

Međutim, kako naša električna energija i nije baš zelena, a nije ni jeftin resurs, Bilek koji je član Ekološkog pokreta Padina (EKOP), odlučio se da na svom krovu postavi elektranu. Njegovo domaćinstvo sada emituje minimalno ugljen-dioksida i vazduh u ovom banatskom brdovitom selu je za nijansu čistiji.

“Čim se pojavila prilika da postanem prozjumer odmah sam počeo da sakupljam informacije i da radim na tome,” kaže Bilek.

Mirko Bilek je čuo za subvencije, ali je solarne ploče i toplotnu pumpu ugradio pre nego što ih je bilo. Lokalne samouprave dobile su od republike sredstva za projekat “Čista energija i energetska efikasnost za građane”. Država je taj novac pozajmila od Međunarodne banke za obnovu i razvoj. Sredstva za energetsku sanaciju podeljena su 131 lokalnoj samoupravi, među kojima je i Bački Petrovac, Kovačica i Stara Pazova.

Sa ovom subvencijom, građani su mogli da finansiraju deo troškova za zamenu stolarije, ugradnju izolacije, zamene postojećih grejnih tela kotlom na gas, biomasu ili ugrade toplotne pumpe. Subvencije su davale mogućnost ugradnje solarnih kolektora za grejanje vode ili solarnih panela za proizvodnju struje.

Obnovljivi izvori energije do pre nekoliko godina kod nas bili novost, priseća se  inžinjerka u ovoj oblasti Milena Milosavljević , koja je nakon završenih studija 2012. godine, imala malo opcija za zaposlenje u ovoj oblasti. Kada je jedna nemačka banka objavila oglas za inženjera u obnovljivim izvorima, bilo joj je čudno što banka interesuje za inženjera iz ove oblasti, ali je posao rado prihvatila. Posle nekoliko pionirskih zahvata u Srbiji, seli se u kancelariju u Nemačkoj gde posla u ovoj oblasti uvek ima.

Radeći tamo došla je do zaključka da njena preduzimljivost ipak može biti korisnija u Srbiji. Akumulirano znanje pretvorila je u platformu Solarni kalkulator, kao odgovor na pitanja i nedoumice njenih prijatelja i poznanika u vezi postavljanja ovih solarnih mini – elektrana.

“Cilj je bio da jedan prosečan građanin, koji ne zna ništa o tome, dobije osnovne informacije kako da stigne do svog prvog solarnog sistema,” navodi Milosavljević.

Milena se priseća da je pre desetak godina, ova oblast bila prilično neuređena. Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije dobili smo tek pre par godina. Prosek dolaženja do dozvola je u međuvremenu pojednostavljen i možda je čak i manje komplikovan nego u Nemačkoj, kaže naša sagovornica. Mirko Bilek kaže da je više problema imao sa izvođačima.

“Nabavka dozvola se radi uporedo sa izvođenjem radova. Ceo proces je trajao šest meseci. Dva meseca sam izgubio na reklamaciju,” kaže naš sagovornik.

Preduzetnik Jan Kunčak koji se jedini bavi ugradnjom solarnih panela u Bačkom Petrovcu, kaže da sam proces ugradnje traje značajno kraće – do nedelju dana. Sve zavisi od spretnosti majstora i obima posla.

Mirku Bileku je pola godine prošlo u pronalaženju firme koja se bavi postavljanjem solarnih panela, ugrađivanjem invertera i novog dvotarifnog brojila, postavljanju samih panela,  kontroli i eventualnoj reklamaciji. Ploče od silicima već godinu dana stoje na njegovom krovu. Cepanje ogreva, loženje, izbacivanje čađi, zamenjeno je elegantnom kontrolom na mobilnom telefonu. Solarni paneli ne zahtevaju skoro nikakvo održavanje. Zbog prašine može da bude smanjenena proizvodnja, ali to nije ništa što kiša ne može da reši.

“Jedino je bio slučaj kada je bila neka grmljavina, pa se inverter isključio radi zaštite, ali kasnije se sam i uključio. Nisam imao nikakvih problema,” kaže Bilek.

I račun za struju je značajno nežniji. Od juna do oktobra ovo domaćinstvo ne potroši skoro ni kilovat iz elektromreže. Zimi ima manje sunca, a i veće potrebe za strujom zbog grejanja, no cifra na jedinom pismu koje nam i dalje stiže u domove i dalje je podnošljiva.

Preduzetnik Jan Kunčak  kaže da se električna energija proizvodi i kada je oblačno. Ipak, preporučuje i ugradnju baterija, za svaki slučaj. Sa adekvatnim kapacitetom može se preživeti i bez Elektrodistribucije Srbije.

“Čim ima zraka svetlosti – paneli rade,”  kaže Kunčak.

Da li se isplati?

Sa novim izvorom energije treba menjati  i navike. Veš mašina više ne treba da radi dok svi spavaju, nego kad je sunčan dan, jer ono što je ostalima jeftina struja, domaćinstvima sa obnovljivim elektranama nije. Bilek nema bateriju jer joj je životni vek četiri godina, što i nije baš najbolje za životnu sredinu, pa višak struje stavlja u mrežu.

Tako on zavređuje status prozjumera – proizvođača i konzumera. Bileku se ovaj položaj čini nefer jer za višak energije koju je poslao u mrežu, neće dobiti ni dinar iako je energija koju uzima iz mreže redovno naplaćivana.

“Što se tiče mogućnosti prodaje viškova električne energije, u Nemačkoj je slično kao i u Srbiji. Ukoliko proizvodite viškove koje želite da prodajete, vi onda niste prozjumer koji koristi ove elektrane za sopstvene potrebe, vi ste onda proizvođač. To je drugačiji način priključenja samog sistema. Pozicija prozjumera je takva da svoju potrošnju nadoknadite iz mreže i da tu mrežu koristite kao jednu virtuelnu bateriju,” navodi Milena Milosavljević.

Poenta je dakle da se ekonomski benefit ostvaruje tako što se štedi na računu za struju. Ova inženjerka dodaje da se u Nemačkoj ova investicija brže isplati iako ima manje sunca, jer su tamo računi ze električnu energiju tri puta veći, a cena solarnih sistema je slična.Investicija se još nije isplatila u domaćinstvu Mirka Bileka, no prošlo je samo godinu dana.

„Ukoliko se ne greješ na struju, nego hoćeš da ugradiš solarne panele za neku redovnu potrošnju struje onda ne znam koliko se isplati. Pre ugradnje treba uraditi kalkulaciju, da ne bi uložo više para, a malo da trošiš,” kaže Bilek.

Milosavljević navodi da kod instalacije sistema treba voditi računa o mogućem predimenzionisanju. Različiti faktori utiču na to da li će se sistem isplatiti: uključujući adekvatno dimenzionisanje sistema u skladu sa godišnjom potrošnjom, dimenzije krova, broj sunčanih sati, orijentacija i nagib krova. Ukoliko smo veliki potrošači i ulazimo u crvenu zonu, investicija se brže vraća.

“Ukoliko ste mali potrošač u zelenoj zoni, isplativost može da bude i nakon 10 godina, jer je cena električne energije niža.” kaže Milosavljević.

Ova inženjerka obnovljivih izvora energije smatra da svaki krov u Srbiji koji ima tu mogućnost, treba da bude solarni krov. Na taj način se smanjuje zavisnost, decentralizuje se proizvodnja i štedi se.

“I što je najvažnije, proizvodnjom svih tih zelenih kilovat sati se smanjuje potreba za onim koji dolaze iz uglja. Samim tim smanjujemo zagađenje vazduha, za koje verujem da je goruća tema u Srbiji,” zaključuje Milena Milosavljević.

Sanja Đorđević

Izvor: Storyteller