Profesionalni voćari na obroncima Fruške gore u nameri da im proizvodnja bude isplativija sve češće uz tradicionalne voćne vrste na padinama Srema uzgajaju i one kojih ranijih godina nije bilo u većem broju.

– Najbolje je na velikim plantažama gajiti više voćaka, jer ako rod jednog voća podbaci prinos drugog može da nadomesti –  preporuka je voćara Zorana Đorđević, koji u Grgetegu, u opštini Irig, osim jabuka i krušaka gaji borovnicu u saksijama.

Za ovo bobičavo voće , kaže Đorđević za „Dnevnik” voćari se sve češće opredeljuju zbog ovdašnje klime, koja doprinosi da bobice pre sazru za berbu u odnosu na područja gde se nalaze velike plantaže i proizvođači – Poljskoj, Nemačkoj, Italiji, Portugaliji…

– Berba naše borovnice kreće već od 10. juna i traje do 10. jula, a u to vreme je nema na stranim tržištima. Zato je cena naveliko viša nego kada voća ima i na ino plantažama, pa dobar deo domaće proizvodnje borovnice ide u izvoz. Prednost u gajenju borovnice ogleda se i u tome što ranije sazreva u odnosu na kruške i jabuke , i voćarima daje priliku da pre dođu do novca, prihoda i zarade – objašnjava Đorđević.

Međutim, valja voditi računa i o tome, kako ukazuje naš sagovornik, da je proizvodnja borovnice skupa, zbog hraniva, navodnjavanja i neophodne radne snage.

– Tokom tih mesec dana berbe, borovnica se ručno bere četiri puta i treba obezbediti novac za dnevnice sezonskih radnika. Prva berba je najduža, jer u gomili bobica treba uzbrati one zrele , ali je u tom periodu borovnica i najskuplja . Kilogram je lane koštao od 5,5 evra do šest evra. Poslednja berba ide najbrže, ali je i cena niska . Prošle godine je ju  kilogram naveliko je bio svega  2,5 evra.

Podizanje voćnjaka je skupa investicija, jer zahteva ulaganje između 50.000 do 60.000 evra po hektaru. Profesionalni proizvođači, čim borovnicu stave u saksije, odmah postavljaju i protivgradne mreže i sistem za navodnjavanje. „Srećom, država daje bespovratne podsticaje za skoro celokupnu proizvodnju, a Fond za razvoj Srbije povoljne kredite”, naveo je Zoran Đorđević.

Po rečima Đorđevića, na rod borovnice treba čekati više godina.

– Tek od četvrte, pete godine mogu se očekvati prinosi , oko tri kilograma po sadnici, kojih po hektaru treba da bude, u zavisnosti od zapremine saksije, između 3.500 do 4.500 komada – navodi voćar i  objašnjava da borovnica voli kiselkasto zemljište, kojeg nema na obroncima Fruške gore, i zato se sadi u saksije gde se stavlja hranivo potrebno da bi se voće razvijalo.

Izvor: Dnevnik