Portal pametne poljoprivrede

Divna palanka. Ovako je u dalekom 17. veku putopisac Evlija Čelebija opisao varoš Futog. Bio je to najvažniji trgovački centar Evrope, raskrsnica sveta i jedno od najstarijih naselja na ovim prostorima. Smešten u najplodnijem delu Panonske nizije, lociran na levoj obali Dunava, u južnoj Bačkoj, Futog je oduvek bio bogomdan za poljoprivredu. Od 18. veka u ovom ataru razvijalo se pivarstvo i kudeljerastvo, proizvodio se duvan, uzgajalo žito i razno povrće ali je futoški kraj bio i ostao najpoznatiji po kupusu. U ovoj se „divnoj palanci“ ali i diljem Bačke i dalje može čuti čuvena formula „Dole kupus, gore nebo = Futog“.

Kupus sa futoških njiva bio je vekovima unazad strateški proizvod. Brzo je probio put do bečkih i peštanskih trpeza, njime su Futožani plaćali porez carevini, lečena je kuga… Pisani istorijski podaci govore o lekovitosti ove biljke, kao i o dobrobiti za ovdašnji živalj sa ekonomskog stanovišta. Vremena su se menjala i klima je bivala drugačija, a futoški kupus je do danas zadržao sva svoja kvalitetna svojstva. Kako? To najbolje znaju proizvođači ove „biljke čudnovate“.

Futoški kupus svoju izvrsnost duguje geografskom položaju, klimi i sastavu zemljišta. Atar Futoga se prostire na lesnoj terasi, aluvijalnoj i inundacionoj ravni. Klima je umerena, uslovljena blizinom Fruške gore i Dunava. Od bačke zemlje, kažu, bolje nema. Sve to mnogo znači za kvalitet kupusa. Ali, tako dobar proizvod danas imamo najviše zahvaljujući poljoprivrednicima koji čine sve da bi ga zaštitili i održali onakvog kakav je oduvek bio. Aktivnosti vezane za zaštitu ovog vrhunskog proizvoda sprovodi njihovo udružnje – „Futoški kupus“.

Za kvalitet zaslužno zemljište, klima, nadmorska visina, ali i ljudi

-Jedna od najbitnijih karika našeg udruženja su ljudi, porodice, firme koje predano rade da brend Futoški kupus iz godine u godinu proizvode na na tradicionalan, a opet savremen i prilagođen najnovijim tehnologijama, kaže predsednik Miroljub Janković.

Udruženje je osnovano pre 17 godina, a svi članovi su, poput našeg sagovornika, entuzijasti koji su želeli da sačuvaju autohtonu sortnu populaciju futoškog kupusa.

-U udruženju je 30 proizvođača koji donose odluke. Lane ih je bilo 28, tako da imamo blagi trend rasta broja članova, što je dobro – kaže Janković. – Od osnivanja imamo jasne ciljeve. Nastojimo da očuvamo ovaj visokokvalitetan i zdrav proizvod, da očuvamo i životnu sredinu i tradiciju pa da na taj način doprinesemo i boljim uslovima za život poljoprivrednika i svih Futožana.

Udruženje „Futoški kupus“ nosilac je oznake imena porekla za sveži i kiseli Futoški kupus registrovane u Zavodu za intelektualnu svojinu 2008. godine, koja obavezuje proizvođače da ovaj kupus proizvode u skladu sa svim ekološkim principima, kako bi se kao zdrav proizvod pojavio na tržištu.
Janković kaže da se od 2010. godine radi kontrola i sertifikacija. Svaki novi proizvod svake sezone prolazi kroz proces sertifikacije. Sve što nosi oznaku kvaliteta mora da ima sledljivost.

Poljoprivredni proizvodi sa oznakom geografskog porekla sve su popularniji u Evropi i širom sveta. Ova oznaka osigurava da proizvod potiče iz specifične regije, čime se garantuje njegova autentičnost, jedinstven ukus i tradicionalan način proizvodnje. Prepoznatljivim oznakama proizvodi zadovoljavaju stroge standarde i dolaze sa dodatnom vrednošću na tržištu. Korist imaju i proizvođači i potrošači – oznaka pomaže poljoprivrednicima da sačuvaju autentičnost svog proizvoda i zaštite ga od imitacija, a zbog prepoznatljivosti i garancije kvaliteta, ti proizvodi obično postižu višu cenu na tržištu. S druge strane, potrošači mogu biti sigurni u kvalitet.

-Naravno, korist je obostrana, i za povrtare i za kupce. Svako ko radi sertifikaciju ima ceradu, na kućnom pragu ili na tezgi, na kojoj stoji ime i prezime, adresa i oznaka Futoški kupus. Takva obeležja imaju samo naši proizvođači. Ima i proizvođača futoškog kupusa koji ne žele sertifikaciju i to razumem. Ali, nažalost i dalje ima falsifikata. Potrošači koji kupuju kupus koji se prodaje kao futoški a to nije, neka stave znak pitanja – poručuje Janković.

Da bi poljoprivredni i prehrambeni proizvodi sa oznakom geografskog porekla bili prepoznatljivi na tržištu, Ministarstvo poljoprivrede je donelo pravilnik kojim se definiše njihovo označavanje. Na osnovu tog dokumenta svaki proizvođač sa statusom ovlašćenog korisnika oznake geografskog porekla, koji je u procesu kontrole i sertifikacije, može svoj proizvod sa oznakom geografskog porekla da označi kontrolnom markicom koju izdaje Zavod za izradu novčanica i kovanog novca Topčider. Ovakvu markicu ima i kupus iz Futoga.

Ali kako “na oko” prepoznati futoški kupus, po čemu se razlikuje?

Janković objašnjava da je reč o beloj vrsti kupusa sa posebnim i specifičnim osobinama i svojstvima. Dvogodišnja je biljna vrsta sa dužinom vegetacije od 110 do 140 dana, srednje kasna i kasna sortna populacija namenjena za svežu upotrebu i kišeljenje. Svetlozelena boja, tanak list sa slabo izraženim nervima, na preseku beo sa žućkastom sredinom, blago spljoštena glavica, često rastresita ili dobro sabijena su njegove glavne fizičke ili vizuelne osobine. Sadrži više prirodnog šećera od drugih vrsta, nenadmašan je u brzini kišeljenja, ne zahteva visoku koncentraciju soli prilikom fermentacije, rastresit ili sabijen lakši je od drugih vrsta, nežnog, tankog i elastičnog lista pogodnog za konzumiranje.

Kako do sertifikata – ne lako

Futoški kupus proizvodi se samo u Futogu, u većem delu atara, te u rubnim delovima atara Begeča i Veternika. Samo taj kupus može imati geografsko poreklo i jedino se tu može proizvoditi. Gaji se na oko 5.000 hektara. Oznaku geografskog porekla dobio je uz pomoć sertifikacione kuće Organic Control System, prvom domaćom kontrolnom organizacijom za organsku proizvodnju, koja se bavi i kontrolom i sertifikacijom proizvoda sa geografskim poreklom.

U razgovoru za Agrosmart projektna menadžerka ove sertifikacione kuće Svetlana Vitomirović objašnjava kako izgleda proces sertifikacije.

-Prvi korak u procesu sertifikacije proizvoda sa geografskim poreklom je zapravo da proizvođači prepoznaju da imaju specifičan proizvod na čije karakteristike utiču agroekološki uslovi određenog geografskog prostora. Obično je i sam način proizvodnje tradicionalan, nastao davno, kao najbolja praksa za dobijanje visoko kvalitetnog proizvoda. Udruženje koje odluči da zaštiti takvu vrstu proizvodnje, zajedno sa proizvođačima i ekspertima piše elaborate, odnosno specifikaciju koja se šalje na odobrenje Zavodu za intelektualnu svojinu – kaže Svetlana Vitomirović.

Nakon registrovanja elaborata, registrovani ovlašćeni korisnik (udruženje, fizičko ili pravno lice koje se registrovalo da može da obeležava i prodaje sertifikovane proizvode) podnosi zahtev sertifikacionoj kući za kontrolu i sertifikaciju, koja je akreditovana od strane Akreditacionog tela Srbije i ovlašćena od strane Ministarstva poljoprivrede. Sertifikaciona kuća na osnovu elaborata/specifikacije izrađuje plan kontrole koji dostavlja ovlašćenom korisniku i ministarstvu poljoprivrede na odobrenje. Kontrola proizvodnje podrazumeva koliko je sama proizvodnja u skladu sa odobrenim elaboratom, odnosno specifikacijom nakon čega sledi proces sertifikacije, dodaje ona.

Suština je, ističe, da se sačuva boja, ukus i miris odnosno senzorna svojstva visokokvalitetnih proizvoda čija je proizvodnja prilagođena geografskom lokalitetu, odnosno agroekološkim uslovima karakterističnim za taj kraj. U vreme intenzivnih tehnoloških promena u poljoprivredi i prehrambenoj industriji, geografsko poreklo nudi očuvanje visoko kvalitetnih proizvoda dobijenih metodama koje su se pokazala u prošlosti kao dobre i odolele zubu vremena, zaključuje naša sagovornica.

U Vojvodini u 2024. godini Organic Control System, kao ovlašćena sertifikaciona kuća ima tri ovlašćena korisnika koja okupljaju veći broj proizvođača uključenih u proces. Broj proizvođača varira svake godine, a jedna grupa može imati i preko 100 proizvođača. U ovoj godini sertifikovani su Fruškogorski lipov med, Begečka šargarepa i Futoški kupus. Ovlašćeni korisnik za Vrbički beli luk je i dalje registrovan, ali se ove godine nije prijavio za kontrolu i sertifikaciju.

Govoreći o planovima udruženja „Futoški kupus“ za iduću godinu Miroljub Janković kaže da je najvažnije da se izađe u susret zahtevima članova.

-Cilj je da zadržimo to što imamo. Sve aktivnosti i mogućnosti usmerene su ka zaštiti proizvoda i naših proizvođača. Obezbeđujemo tehničku podršku, edukaciju, stručne savete. Sve što imamo, svu energiju, organizaciono i u svakom smislu, posvećujemo tome. Svaki član koji se bavi proizvodnjom dobija sredstva za zaštitu, preparate, džakove sa logom u pola cene, lepljene trake, nalepnice za ribanac, majice za manifestacije i promocije… Bila je loša proizvodna godina za celu poljoprivredu pa i za kupus. Ove godine prinos je zbog suše loš, svega 20 tona po hektaru a normalan prinos je 45 tona. Stoga nam nije u fokusu marketing ali opet će doći vreme i za to, veli prvi čovek udruženja.

Srbija u EU projektu

Sertifikaciona kuća Organic Control System učestvuje u evropskom projektu THEROS. Po rečima Svetlane Vitomirović ovaj projekat ima za cilj unapređenje verifikacije i zaštite proizvoda sa geografskim poreklom, ali i organskih proizvoda.

-THEROS se fokusira na unapređenje transparentnosti i poverenja u lance snabdevanja organske hrane i proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom. Cilj je da se putem inovativnih tehnoloških rešenja spreče falsifikovanje i nepravilnosti u ovim sektorima. Praktično testiranje alata obaviće se u četiri zemlje (Srbija, Grčka, Španija i Češka), uključujući širok spektar organskih proizvoda i proizvoda sa geografskim poreklom i slučajeve falsifikovanja. THEROS projekat, finansiran od strane EU (pod Grant ugovorom broj 101083579), traje od januara 2023. do decembra 2025. godine i ima ukupan budžet od skoro 4,74 miliona evra. Njegova rešenja imaju potencijal da značajno unaprede standarde u sektorima organske hrane i proizvoda sa geografskim poreklom, kaže Svetlana Vitomirović. (Stavovi i mišljenja izraženi u tekstu isključivo su stavovi sagovornice i ne predstavljaju nužno stavove Evropske unije ili Izvršne agencije za evropska istraživanja (REA). Ni Evropska unija ni nadležni organ za dodelu sredstava ne mogu biti odgovorni za njih.)

Prinos manji, kvalitet izuzetan, a cena zavisi od količine

Prinos futoškog kupusa ove godine manji je u odnosu na prinose u optimalnim uslovima, u proseku između 20 do 30 odsto, zbog izuzetno nepovoljnih vremenskih uslova. Cena futoškog kupusa zavisi od količine koja se traži.

-Kad smo počinjali sezonu dogovorili se da ne ugrozimo svoju egzistenciju a s druge strane, da izađemo u susret kupcima. Cena za količinu do 100 kilograma je 120 dinara, više od 100 kilograma je 110 i 100 dinara, a velike količine mogu se kupiti za 80 dinara kilogram. Kvalitet glavice odličan, prinos jeste mali, ali kvalitet je izvrstan – kaže Miroljub Janković.

S. Gluščević

Ovaj sadržaj nastao je u okviru Evropske nedelje zelene diplomatije u koprodukciji sa Evropskom kućom Novi Sad koja je deo informacione mreže Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji.

Evropska nedelja zelene diplomatije 2024. ističe posvećenost EU suočavanju sa globalnim ekološkim izazovima, istovremeno jačajući aktivnu ulogu Srbije u ovoj zajedničkoj misiji.