Portal pametne poljoprivrede

Uz ratarsku proizvodnju, poljoprivrednik Živan Panić iz Tovariševa, sa ocem 15-tak godina pravi kolekciju traktora oldtajmera, koji su nekada bili u vlasništvu porodice. Uz rad na njivi, i taj posao takođe zahteva mnogo ulaganja i truda. Naš vredni domaćin, do sada je uspeo da reparira tri traktora, dok je četvrti u fazi sređivanja.

U dvorištu porodice Živana Panića iz Tovariševa, koja se generacijama bavi zemljoradnjom, uz najsavrmeniju poljoprivrednu mehanizaciju, parkirano je i nekoliko raritetnih modela traktora. Iako su oni vraćeni u porodično ognjište i kolekciju, ideja za to potekla je od najstarijeg člana.

„Deda je bio inicijator, deda je već 40-tih godina počeo da radi poljoprivredu mašinskim putem traktorima i mehanizacijom i nekako smo na ideju došli moj otac i ja pre jedno 15-tak godina da pokušamo da prikupimo modele traktora koje je deda imao… i tu kreće ta priča“, priča Živan Panić iz Tovariševa.

Svo slobodno vreme Živan posvećuje obnovi vremešnih traktora, vraćajući im stari sjaj. Isitče i da je ponosan što je uz pomoć oca koliko-toliko uspeo da pronađe modele koje je deda posedovao 50-tih godina prošlog veka. Do sada je prikupio četiri, ali kaže da je počeo samo 5-6 godina ranije, sigurno bi pronašao više tipova, pošto ih je danas sve manje i mnogo se teže dolazi do njih.

„Ovo što vidite trenutno pored mene je FAHR nemačke proizvodnje, D 17 mu je službena oznaka, što znači da ima 17 konjskih snaga dvocilindrični manuel motor i traktor je bez hidraulike pošto je to model iz 1952. Godine. Već model iz 1953. imamo hidrauliku ugrađenu na sebi, urađeni su u velikoj seriji i s dve vrste motora, otprilike manueli, motori koji su bivali vazdušno hlađeni“, priča Panić.

Iako su traktori u vreme, dok proizvodnja u tadašnjoj Jugoslaviji još nije bila razvijena, u Vojvodinu su uglavnom stizali iz Nemačke, a posle završavali i u drugim delovima Srbije, Živan u svojoj kolekciji ima i dva modela sa druge strane Atlantika.

„Taj beli to je FARMAL američke proizvodnje, sadašnji Keisu u suštini su iz korporacije bili sa njima i tu je interesantno što je to benzinski motor na tom traktoru. Znači traktor je 13 konjskih snaga i on je 47. godište. Serija je rađena 10-tak godina od 1938-1949. Isto je imao dodatnu opremu kao hidrauliku kasnije kako se razvijalo dodavali su mu osim toga i još te neke stvari“, kaže Panić.

Samo nekoliko metara dalje, nalazi se još jedan benzinski traktor koji je rađen u milionskim serijama.

„To je takođe američke proizvodnje traktor Aliz Čarmec firma koja je radila na milione traktora i radnih mašina i on je 45. godište. Serija je isto rađena 10-tak godina tog traktora i videćete na snimku on je identičan po tome što ima udvojen taj prednji trap. Koliko se pokazao dobar toliko se pokazao i loš u nekim stvarima i tako da su oni taj koncept već 60-tih godina bili izbacili i prešlo se na ovaj standardni trap kod svih traktora što i danas vidimo kod ovih novijih traktora. Isto je benzinski traktor koji radi na petrolej gorivo i on je nekih 29 konja i on je u tom periodu smatran većim traktorom dok je ono bio manji traktor za lakše radove, ono je bio veći traktor baš za teže radove – oranje, taniranje i teže poslove“, objašnjava Panić.

Svoje počasno mesto pored već obnovljenih čeka i Virzon, model teškog traktora sa dvotaktnim dizel motorom koji su se proizvodili oko tri decenije, i bili su izuzetno retki na našim prostorima. No, dok god ima ljubitelja koji čuvaju kult tih traktora, uspomena na njih, i pored najmodrenijih mašina, nikada neće iščeznuti.

„Mi ne gledamo kroz neki novac, mi ovo gledamo kroz ljubav čisto i ovo je neka vrsta našeg sporta. Ali ovo su traktori koji su ostali samo za paradu. Ono su ipak radni traktori i daleko su veće cene, oni traktori donose neku dobit, a ovo su traktori za izložbe, izlaganje, vozanja. Uglavnom tu po lokalima Stapar, Deronje, Tovariševo nekad izložbe napravimo. Savremena mehanizacija mora biti, jer ko hoće to da radi mora da prati to tako je vreme jednostavno došlo. Ali, ni njih ne treba zaboraviti, jer da ni je bilo njih ne bi bilo ni ove savremene mehanizacije“, zaključuje naš sagovornik iz Tovariševa.

Za svoje ljubimce oldtajmere, Živan kaže da su izdržljivi, jer su napravljeni da traju, a iako ne donose dobit kao ovi savremeni, ponosan je što je ostvario dedinu želju, jer je njihova najveća vrednost to što su od sada i oni ponovo postali članovi porodice Panić.

Izvor: RTV