Već trinaest godina nema rešenja za problem štetnog aflatoksina u domaćem mleku
Juče, na pregovorima proizvođača mleka i Ministarstva poljoprivrede ponovo, nije postignut dogovor. Proizvođači najavljuju radikalizaciju protesta koji je počeo pre sedam dana u centralnoj Srbiji, a podržali su ga i poljoprivrednici iz Vojvodine simboličnim izvoženjem traktora na puteve i ulice. „Proizvođače mleka očigledno interesuje samo da problem reše trenutno, ali država mora da ponudi sistemsko rešenje. Bez toga, mlekarstvo je na putu gašenja. Od kratkoročnih mera, izdavanja sredstava da se preživi do sledeće godine, nema vajde” – kaže za Storyteller Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji.
Jedan od zahteva domaćih proizvođača je zabrana uvoza svih poljoprivrednih proizvoda iz Evropske unije. Ispunjavanje tog zahteva predstavljalo bi kršenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i sporazuma CEFTA, kaže Vladimir Međak. Kada bi do toga došlo, usledio bi i odgovor Evropske unije koji, sigurno je, ne bi bio povoljan po poljoprivrednike u Srbiji.
Proteklih godina, kaže Međak, privremeno su uvođene carine na mleko iz Evropske unije, ali je to trebalo da bude praćeno planom restruktuiranja celokupne mlekarske industrije. Međutim, država po tom pitanju ništa nije uradila.
Svestan je toga i Goran Vasić iz sela Maovi kod Šapca, koji se bavi proizvodnjom mleka. Poseduje 250 grla goveda, od čega je 90 muznih krava, koje dnevno proizvedu 2000 litara mleka. Kao veliki proizvođač, mleko prodaje po ceni od 56 dinara za litru, što je skoro duplo više nego u drugim delovima zemlje.
Tražiti zabranu uvoza poljoprivrednih proizvoda naziva glupošću. „Velika je neinformisanost i ljudi ne poznaju zakone i regulativu. Takvim predlogom mi od sebe hoćemo da napravimo Severnu Koreju” – smatra Goran Vasić, koji je i predsednik Udruženja proizvođača mleka Mačvanskgo okruga.
Kvalitet domaćeg mleka je pod znakom pitanja zbog aflatoksina
Umesto zabrane uvoza, proizvođačima bi trebalo da jedan od ciljeva bude izvoz što veće količine mleka, smatra Vladimir Međak.
Međutim, to se neće desiti sve dok kvalitet mleka koje se proizvodi u Srbiji ne zadovolji kriterijume Evropske unije. Da bi do toga došlo, neophodno je smanjiti nivo štetnog, pa i kancerogenog aflatoksina u domaćem mleku na nivo koji je dozvoljen u zemljama Evropske unije.
„Standard Evropske unije iznosi 0,05 mikrograma u litri mleka. Kada se kod nas 2013. godine pojavio problem sa aflatoksinom, Srbija je podigla referentnu vrednost na deset puta veću, odnosno 0,5 mikrograma. To je tada, razumljivo, izazvalo veliku buru u javnosti i sumnju u to kakvo mleko pijemo. Međutim, da to nije urađeno, bilo bi uništeno domaće mlekarstvo” – objašnjava agrarni analitičar Žarko Galetin. Ističe da ima razumevanja zašto je ta mera tada uvedena, ali je potpuno nejasno zašto sve ove godine problem nije trajno rešen.
Vremenom je dozvoljena granica aflatoksina postavljena na 0,25 mikrograma, što je opet pet puta veće od evropskog standarda, kojeg se pridržavaju i sve okolne zemlje. Time je za mnoge proizvođače mleka, evropsko tržište postalo nedostižno.
Ipak, određen izvoz postoji. Prema podacima Ministarstva poljoprivrede u toku prošle godine izvezeno je 52 000 tona mleka.
„Mi izvozimo mleko, ali izvozimo kvalitetno mleko koje je u skladu sa EU standardima. Jedina smo država koja kvalitetno mleko izvozi, a nekvalitetno prodaje svojoj deci” – kaže Vladimir Međak.
Nikola Todorović iz Asocijacije proizvođača mleka Vojvodine kaže da je nepoverenje u kvalitet domaćeg mleka napravilo ozbiljnu štetu proizvođačima u Srbiji.
Navodi da je dozvoljeni nivo aflatoksina u Americi, Kini i Rusiji takođe deset puta veći nego u Evropskoj uniji i ne smatra da je to veliki problem. Uveren je da domaći proizvođači mogu da dostignu evropske standarde, ali je neophodno da država preduzme sistemske mere koje će sinhronizovati proizvodnju i preradu mleka sa tržištem.
Ostaje nejasno zašto se na tome ne insistira i zašto unapređenje kvaliteta domaćeg mleka izostaje.
„Mi možemo da rešimo problem aflatoksina. Proizvođači mleka su vrlo fleksibilni i sve što im se naloži, oni to ispune. Farmeri mogu i žele rešenje problema, ali hoće i jedan pošten odnos, pa ako oni ispune sve što im se traži, da im to i bude plaćeno” – navodi Nikola Todorović.
Priča o aflatoksinu nanosi štetu proizvodnji mleka u Srbiji, saglasan je i Goran Vasić. Sve vidi kao vid borbe, kako kaže, nekih sila protiv ovdašnjeg tržišta. Mleko, koje je puno kalcijuma, ističe, ne može biti nezdravo. „Naša deca piju više koka kole i energetskih pića nego vode” – navodi Vasić. Ipak, dodaje, država mora ovaj problem trajno da reši i to tako što će naložiti fabrikama stočne hrane da proizvode koncentrat bez aflatoksina.
Krivac se traži na pogrešnoj adresi
Letos je iz jedne privatne laboratorije objavljen izveštaj da je u 11 od 13 uzoraka mleka uzetih iz domaćih mlekara utvrđeno prisustvo viška vode, što može upućivati da se radi o razblaženom mleku u prahu.
Ova privatna laboratorija je kasnije zatvorena, a kasniji, vanredni inspekcijski nadzor Ministarstva poljoprivrede nije utvrdio da se u mlekarama razblažuje mleko u prahu i stavlja u promet.
Ovo je samo dodatno izazvalo nepoverenje potrošača u mleko iz domaće proizvodnje.
Miloš Trajković, veterinar i predsednik Udruženja odgajivača goveda kaže da je prodaja rekonstruisanog mleka u prahu dozvoljena, ali da to mora biti jasno naznačeno na deklaraciji proizvoda.
Kada nema kontrole i propisanih pravila na čijem poštovanju bi država insistirala, onda se i proizvođači tako ponašaju, kaže Miloš.
„Država se nije bavila kvalitetom mleka i to je dovelo proizvođače u jedan opušten, lagodan položaj, jer im niko preterano ne traži kvalitet. Naravno da je to loše i za same proizvođače, jer kada ne znaju kakav je kvalitet mleka, ne mogu da znaju ni kakvog je zdravlja vime krava. Što je zdravije vime, proizvođači će imati veću i rentabilniju proizvodnju” – navodi Miloš Trajković.
Više puta je vlast najavljivala da će dozvoljeni nivo aflatoksina biti usklađen sa evropskim. Najavljivano, ali ne i ostvareno. Novi rok je 1. decembar ove godine.
Pojedine mlekare, posebno one kojima je kvalitetno mleko potrebno zbog izvoza, počele su većom otkupnom cenom da stimulišu one proizvođače koji vode računa o kvalitetu mleka, kaže Miloš Trajković. Nada se da će to zaživeti, jer je, smatra, došlo krajnje vreme da se problem aflatoksina reši.
„Mi možemo ili da se prilagodimo ili da trpimo štetu. Mislim da prvo prerađivači treba da se uhvate u koštac sa problemom aflatoksina, jer ako im tržište traži kvalitetno mleko imaju opciju ili da izlaze iz proizvodnje ili da krenu da edukuju proizvođače o svim sferama” – ističe Miloš.
Kao poseban izazov vidi povratak poverenja u institucije kojima će se verovati kada saopšte da je mleko kvalitetno.
Neće biti lako, smatra Žarko Galetin, jer da bi se dostigao evropski standard mora mnogo sredstava da se uloži u stočarstvo, infrastrukturu da bi postojali zdravstveni i higijenski uslovi za proizvodnju kvalitetnog mleka. Tome treba dodati i ulaganje u ratarsku proizvodnju, odnosno gajenje kukuruza koji se koristi u ishrani, a na kojem i nastaje aflatoksin.
Kada se problem ne rešava godinama i nema sistemskih mera, balon na kraju pukne, kaže Žarko.
„Sve što se dešava je rezultat pogrešnih agrarnih politka u poslednjih dvadeset godina. Od 2000. godine mi smo promenili oko 15 ministara poljoprivrede i svaki izlazi sa svojom politikom i kažu „od danas će biti bolje”. Sada plaćamo ceh loših politika” – ističe agrarni analitičar.
Poljoprivrednici već godinama krivicu prebacuju na pogrešnu adresu, kaže Vladimir Međak. Problem nisu uvoz i zahtevi Evropske unije, već nepostojanje sistemskih i kontinuiranih agrarnih mera države, smatra on.
„Nama je Evropska unija preko programa IPARD za pomoć poljoprivredi u periodu 2014. do 2020. godine izdvojila 175 miliona evra. Mi smo 45% tih sredstava vratili, jer nismo znali kako da ih potrošimo. Zašto te pare nisu potrošene je isključiva odgovornost države, jer je dužna da napravi sistem kako bi poljoprivrednici pristupili tim parama. A niko od njih ne postavlja pitanje zašto ja ne mogu da pristupim tim fondovima” – zaključuje Vladimir Međak.