Portal pametne poljoprivrede

• Ovčarstvo i tovno govedarstvo u Srbiji beleže napredak. Tov junadi se ne prekida, ali je manji nego pre deset godina, dok se jaganjci na tržištu pojavljuju periodično, jer stočari planiraju priplod kako bi imali ponudu za pojedine crkvene praznike.
• Miodrag Milković, direktor Veterinarske stanice u Bujanovcu: Bolno pitanje je klanica „Jugokop“, koja je u stečaju već 15 godina! Podsetiću da imamo godišnje oko 25.000 do 30.000 jagnjadi samo sa područja Bujanovca i Preševa, a pošto ne završavaju u klanici, gube se i subvencije za životinje namenjene klanju. Klanica je značajna, pre svega, za seosko stanovništvo, za ostanak i opstanak ljudi na selu koji se bave stočarstvom. Nadamo se da će ovaj objekat, za čiju je obnovu potrebno uložiti od 2,5 do 3 miliona evra, vratiti nadu stočarima u siguran otkup.
• U godišnjoj proizvodnji za klaničnu industriju naši domaćini imaju oko 160.000 junadi i oko milion jagnjadi. Nažalost, većina ove proizvodnje, ako se ne računa domaća potrošnja, odlazi živa iz naših obora. U Srbiji, prema podacima koji nisu sasvim pouzdani, postoje dve do tri specijalizovane klanice za junad i ovce, iako se ove životinje obrađuju na daleko više mesta, navodi Svetlana Dabetić iz Bujanovca.

Za jagnjad iz Srbije, kao i za junad, gotovo uvek postoji interesovanje na tržištima Bliskog istoka i severne Afrike, a te zemlje lako bi se mogle opredeliti za uvoz mesa iz Srbije umesto živih životinja. Na takav zahtev tržišta Srbija bi najbrže i najjeftinije odgovorila osposobljavanjem za rad klanice „Jugokop“ u Bujanovcu. Ovčije i juneće meso, nema sumnje, moglo bi da izbije u prvi plan tokom mega-događaja EXPO 2027 u Beogradu, navodi za javnost Svetlana Dabetić iz Bujanovca.

Nakon analize troškova prodaje jagnjadi, gde se kamionski prevoz od Sente do Bara plaća 2.900 evra, a avio-prevoz od Beograda do Izraela ili Egipta najmanje 200 evra po jagnjetu, „Agroexit centar“ opredelio se da uputi predlog za osposobljavanje ove klanice na više adresa, među kojima su Privredna komora, Ministarstvo privrede i Koordinaciono telo za jug Srbije. Jasno je šta bi rad jedne ovakve klanice značio za stočarstvo u Srbiji. Klanica u Bujanovcu je nekada u sezoni prerađivala više od 100.000 jagnjadi ekstra kvaliteta za zahtevna tržišta Grčke, Italije, Albanije, Crne Gore, Slovenije i Bosne i Hercegovine.

Nakon i površne analize, stručnjaci iz „Agroexit centra“ u Novom Sadu razmotrili su inicijativu odgajivača ovaca i izvoznika i zaključili da je potrebno, makar postepeno, osposobiti klanicu „Jugokop“ u Bujanovcu za klanje jagnjadi i goveda, kako bi se stvorio novi oslonac za ove stočare.

Regionalna privredna komora podržava inicijativu

Pribavljeni podaci o stanju klanice „Jugokop“, koja već godinama čami u stečaju, ohrabrujući su. Međutim, ukoliko se brzo ne reaguje, lako bi moglo da dođe do pojedinačne rasprodaje inventara, koja obično počinje sečenjem ograde.

Kompleks „Jugokopa“, koji je u stečaju već deceniju i po, obuhvata depo sa istovarnom rampom površine 600 kvadratnih metara, savremeno opremljenu klanicu za preradu mesa površine 450 kvadratnih metara, šest komora za primarno hlađenje na 90 kvadratnih metara, hladnjaču od 200 kvadratnih metara u kojoj se nekada skladištilo 120 vagona mesa, tri tunela za zamrzavanje površine po 30 kvadratnih metara, pangleraj za iskoštavanje i obradu mesa površine 600 kvadratnih metara, kao i prijemne objekte za prihvat i smeštaj stoke. U sastavu kompleksa nalaze se i vodotoranj sa rezervoarom za vodu, skladišni prostori, administrativna zgrada i kompletna prateća infrastruktura neophodna za nesmetan rad i organizaciju proizvodnog procesa.

Regionalna privredna komora Jablaničkog i Pčinjskog upravnog okruga podržava inicijativu za ponovno pokretanje bujanovačke klanice. Tim povodom, direktor Goran Jović za „Agroservis“ kaže:

„Svaku inicijativu koja se tiče otvaranja novih radnih mesta i novih proizvodnih kapaciteta Privredna komora će uvek podržati, kao i ja lično. Ipak, potrebno je uraditi detaljnu analizu da li postojeći stočni fond može da podmiri kapacitete jedne takve fabrike za proizvodnju mesa. Klanica ‘Jugokop’ bila je jedan od najprestižnijih proizvođača mesa, koji je snabdevao Severnu Makedoniju, jug Srbije i šire.

Naravno da pokretanjem klanice razvijamo i seoska gazdinstva i zadržavamo ljude na selu. Uz dobru stimulaciju, odnosno subvencije države namenjene poljoprivrednim proizvođačima, može da se napravi dobra priča. Proizvođači mesa sa juga i centralne Srbije danas nabavljaju meso iz Vojvodine, što znači da se ono doprema na velike udaljenosti, a to povećava cenu.

Zato je najbolje da se upravo u ovom kraju, gde se klanica i nalazi, omogući poljoprivrednim gazdinstvima povećanje stočnog fonda. Ja sam uvek za proizvodnju hrane i da hrana bude prioritet, jer sve možemo proizvoditi, ali ako nemamo hranu, sve ostalo pada u drugi plan.

Zbog toga je, zajedno sa stručnjacima iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, potrebno uraditi ozbiljnu analizu o tome koliko je gazdinstava i grla stoke potrebno da bi se zadovoljile potrebe ovakvog kombinata, koji je nekada bio žila kucavica ovog kraja“, rekao je direktor Regionalne privredne komore Jablaničkog i Pčinjskog upravnog okruga Goran Jović.

Profesor Mekić: Veću korist donosi izvoz mesa nego živih životinja

„Nezadovoljan sam kada se iznose podaci o izvozu žive jagnjadi, jer je to, po mom mišljenju, pogubno. Sećam se da sam tokom pandemije koronavirusa, kada je stao otkup jagnjadi, lično organizovao, preko kolega profesora iz Severne Makedonije, otkup preko klanice u Kavadarcima, koja je klala jagnjad i plasirala ih na tržišta Hrvatske i drugih zemalja Evropske unije.

Da bismo ostvarili veću ekonomsku korist, mora postojati viši stepen prerade. Tako bi bili angažovani transport, klanica, radna snaga i čitav prateći sektor, što je daleko korisnije nego da izvozimo živu jagnjad.

Ukoliko bismo jagnjad izvozili preko Luke Bar, to bi predstavljalo veliki trošak, dok je Bujanovac udaljen svega oko 330 kilometara od Beograda. Objekat postoji, potrebno je obnoviti liniju klanja, rashladne sisteme i rešiti sistem za prečišćavanje otpadnih voda, ukoliko već nije rešen.

Zato u potpunosti podržavam inicijativu za ponovno pokretanje bujanovačke klanice, jer je ona bila jedina specijalizovana klanica za jagnjeće i ovčije meso“, rekao je prof. dr Cvijan Mekić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu i stručnjak za ovčarstvo.

Profesor Mekić podseća da, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija raspolaže sa 1.684.013 ovaca, što predstavlja značajan potencijal za razvoj ove proizvodnje.

Radojevići u Kovinu imaju 1.700 ovaca

Ugledni stočar iz Kovina Aleksandar Radojević sa svoja dva sina ovim poslom bavi se dugi niz godina. Njihovo stado trenutno broji oko 1.700 ovaca i 1.000 jagnjadi, koja pripremaju za prodaju tokom jeseni. Na gazdinstvu imaju i oko 250 koza i 200 grla goveda.

Iako na prvi pogled izgleda da je briga o tolikom broju životinja veliki izazov, Radojevići kažu da je, uz dobru organizaciju, sve „potaman“.

Inicijativa za osposobljavanje klanice u Bujanovcu na ovom gazdinstvu ima punu podršku. Smatraju da bi njeno ponovno pokretanje predstavljalo novi doprinos države razvoju ove grane stočarstva.

„Ne treba ovde mnogo analiza i elaborata. To je bila jedina specijalizovana klanica sa velikim kapacitetom i visokim učinkom. Njena obnova potrebna je svim odgajivačima u Srbiji. Pravi je trenutak da se klanica izvuče iz stečaja, jer je to investicija koja može da vrati život ovčarstvu i obezbedi potrebnu tržišnu sigurnost. Iz ove klanice nekada su izvozena jagnjad otkupljena širom Srbije, što je značajno doprinosilo razvoju ovčarstva.

Krave su nas odgajile, krave su nas odškolovale“, poručuju Radojevići.

Tomislav Stojanović: Pokretanje klanice je prioritet juga Srbije

„Pokretanje klanice je prioritet juga Srbije“, ovim rečima priču započinje Tomislav Stojanović, sedamdesetpetogodišnji stočar iz bujanovačkog sela Levosoje, geodetski inženjer u penziji i učesnik projekta izgradnje klanice „Jugokop“.

„Ponovno pokretanje klanice moglo bi da reši pitanje plasmana velikog broja tovnih grla u bujanovačkom kraju. Klanica u funkciji značila bi jače stočarstvo i sigurniju budućnost.

Klanica predstavlja jedan od najvažnijih stubova razvoja stočarstva i poljoprivrede ovog kraja. Njeno ponovno pokretanje omogućilo bi stočarima siguran plasman stoke, smanjilo troškove transporta i otvorilo mogućnost za otkup po tržišno prihvatljivim cenama.

Ovo nije samo ulaganje u jedan privredni objekat, već ulaganje u budućnost stočara, poljoprivrede i čitave lokalne zajednice“, ističe Stojanović.

Dodaje da bi, ukoliko klanica ponovo počne da radi, značajno uvećao svoje stado.

Milković: Klanica bi bila značajan izvor prihoda za tri okruga

Direktor Veterinarske stanice Bujanovac Miodrag Milković ponavlja da je klanica „Jugokop“ već 15 godina u stečaju i podseća da se na području Bujanovca i Preševa godišnje proizvede između 25.000 i 30.000 jagnjadi.

„Pošto životinje ne završavaju u klanici, proizvođači gube pravo na subvencije za grla namenjena klanju. Klanica je od velikog značaja za seosko stanovništvo, za ostanak ljudi na selu i razvoj stočarstva. Nadamo se da će ulaganje od 2,5 do 3 miliona evra vratiti nadu stočarima u siguran otkup.

Na ovaj problem godinama ukazujemo nadležnima i očekujemo da će u narednom periodu biti više sluha za obnovu ‘Jugokopa’. To nije važno samo za teritoriju Bujanovca, već i za svih sedam nerazvijenih opština juga Srbije. Obnova klanice predstavljala bi značajan izvor prihoda za Pčinjski, Jablanički i Pirotski okrug.

Sam početak obnove bio bi snažan podsticaj, jer u ovom kraju postoji tradicija i znanje za bavljenje ovim poslom“, kaže Milković.

On dodaje da ljudi na jugu Srbije vole stočarstvo i da upravo u govedarstvu i ovčarstvu vide priliku za razvoj.

„Svako seosko gazdinstvo moglo bi da priprema za prodaju najmanje dva do tri bika godišnje, kao nekada, i da od njihove prodaje pokrije najveći deo godišnjih troškova. Tako seljak ne bi bio zavisan od drugih izvora prihoda. Zato je klanica sigurna investicija koja može da donese pozitivne rezultate.“

Milković podseća da je država poslednjih godina značajno povećala izdvajanja za stočarstvo i izražava očekivanje da će stočni fond dostići nivo iz perioda oko 2000. godine, kada je na području Bujanovca bilo više od 35.000 ovaca i oko 20.000 goveda.

Rast stočnog fonda i proizvodnje mleka

Prema podacima Veterinarske stanice Bujanovac, govedarstvo na području Bujanovca i Preševa raste oko sedam odsto godišnje, ovčarstvo oko 14 odsto, a kozarstvo čak 18 procenata.

Milković navodi da je mlečno govedarstvo u stalnom usponu zahvaljujući upotrebi vrhunskih priplodnih bikova i uvozu visokokvalitetnih simentalskih junica iz Nemačke tokom 2024. i 2025. godine.

„Prosečna koncepcija prelazi 68 odsto, kako u planinskim, tako i u ravničarskim područjima opština Bujanovac i Preševo.“

Ipak, upozorava da rast proizvodnje mleka ne prati i odgovarajuća otkupna cena.

„Cena mleka kreće se između 40 i 45 dinara po litru, ali je još veći problem to što pojedine mlekare kasne sa isplatom više od šest meseci. Samo dve mlekare imaju korektan rok plaćanja.

Na oko 5.500 umatičenih krava prosečna mlečnost povećana je sa 5.364 na oko 5.500 litara godišnje. U prvih šest meseci 2026. godine proizvodnja mleka dodatno je povećana u nizijskim delovima ovih opština, dok planinska područja i dalje imaju ozbiljne probleme sa otkupom.

Zbog toga sve više proizvođača prelazi na sistem ‘krava–tele’, što predstavlja dodatni rizik za opstanak mlečnog govedarstva u ovom kraju.

Zahvaljujući subvencijama Republike Srbije, prošle godine na gazdinstvima je zadržana 551 junica, godinu ranije 450, a u prvih šest meseci 2026. godine još oko 360 junica ostavljeno je za priplod.“

Veterinarska stanica Bujanovac ove godine dobila je posebno priznanje na 93. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu za „Najbolju praksu u stočarskoj proizvodnji kroz povećanje stočnog fonda“.

B. Gulan