Portal pametne poljoprivrede

Država trenutno nema novca za isplatu drugog dela podsticaja za biljnu proizvodnju, koji iznosi do 17.000 dinara po hektaru, izjavio je ministar poljoprivrede u tehničkom mandatu Dragan Glamočić. Rok za raspisivanje javnog poziva istekao je 1. novembra, kada je istekao i optimalni rok za setvu pšenice.

Glamočić je za Radio-televiziju Srbije rekao da trenutno ne može da raspiše javni poziv jer za tu meru nisu obezbeđena sredstva. Prema njegovim rečima, za direktne podsticaje preostalo je više od šest milijardi dinara, iz kojih će biti isplaćene premije za mleko i podsticaji za tovna grla. Za mere ruralnog razvoja, kako je naveo, preostalo je oko šest milijardi dinara.

Ministar tvrdi da novac iz agrarnog budžeta nije potrošen nenamenski i da je na raspodelu sredstava uticao rast registrovanih površina i broja grla stoke. Površina upisana u registar, prema njegovim rečima, porasla je sa 1,6 na 2,1 milion hektara. Naveo je i da je proizvodnja mleka povećana za 21 odsto, broj krava za 23 odsto, a broj krmača za 89 odsto.

Isplata druge rate i dalje neizvesna

Glamočić je ostavio mogućnost da sredstva za drugu ratu ipak budu obezbeđena. Naveo je da 40 odsto poljoprivrednika još nije dostavilo račune za kupljeni repromaterijal kojima se pravda prva isplata od 18.000 dinara po hektaru.

Ministar očekuje da Vlada Srbije naredne nedelje usvoji uredbu koja će omogućiti raspisivanje 14 javnih poziva. Među najavljenim merama su drugi poziv za tovna grla, podsticaji za podizanje zasada voća i vinove loze, podrška rasadničarima i organskoj proizvodnji, nabavka kvalitetnih priplodnih grla, osiguranje useva i životinja i ulaganja u mehanizaciju i opremu.

Ratari ušli u setvu bez obećane isplate

Poljoprivrednici su u jesenju setvu ušli bez druge rate subvencija, na koju su računali pri planiranju troškova proizvodnje. Posle četiri godine loših prinosa, dodatno ih opterećuje rast cena repromaterijala.

„Subvencije bi nam mnogo značile da smo ih dobili pre setve. Veliki problem je đubrivo. Ove godine plaćali smo ga 76 dinara za kilogram, a prošle 62“, rekao je za RTS Sorin Ardeljan, poljoprivrednik iz Banatskog Novog Sela.

Duško Kenđur iz Čoke smatra da je potreban višegodišnji plan agrarne politike kako bi proizvođači unapred znali na koju podršku mogu da računaju i kada će ona biti isplaćena.

Galetin: Obaveze države ostaju

Agroekonomski analitičar Žarko Galetin ocenio je da tehnički mandat Vlade ne može da bude opravdanje za kašnjenje subvencija i da država mora da izvršava preuzete obaveze.

„Sve što je, uslovno rečeno, u ovom trenutku poljoprivrednicima zakinuto moralo bi da bude isplaćeno, jer je to obaveza države“, rekao je Galetin.

On je upozorio da su loši prinosi prethodnih godina finansijski iscrpeli proizvođače i da je poverenje poljoprivrednika u državu ozbiljno narušeno. Kao jedan od koraka ka predvidljivijoj agrarnoj politici, stručnjaci predlažu da se rokovi za isplatu subvencija propišu zakonom