Od Poljske da učimo o EU i njenim fondovima
Veliki broj učesnika (više od 60 poljskih i oko 50 kompanija iz Srbije), na nedavno održanom Poljsko-srpskom poslovnom forumu, svojevrsna je potvrda da se u obe države pridaje veliki značaj bilateralnim privrednim odnosima i da postoji želja da oni budu pojačani. Bila je to još jedna u nizu prilika da se državne institucije i poslovni ljudi u Srbiji upoznaju sa dragocenim iskustvima koje je ta centralnoevropska država stekla na putu za Evropsku uniju.
Ovo je utoliko važnije ako se zna da je Poljska, već deceniju unazad, jedna od ekonomski najuspešnijih članica najveće regionalne integracije u svetu. Pristupanje, zajedno sa još devet zemalja, Evropskoj uniji predstavljalo je za Poljsku prekretnicu na putu ka slobodnoj tržišnoj ekonomiji i imalo snažan uticaj na društveni i ekonomski razvoj države koja broji više od 38,5 miliona stanovnika i prostire se na teritoriji od oko 312.000 kvadratnih kilometara. U Poljskoj vlada bespogovorna nacionalna saglasnost da je ta država na najbolji mogući način iskoristila šanse koje nudi članstvo u EU. Još jedan od pokazatelja koji govori o brzom ekonomskom razvoju odnosi se na kretanje bruto domaćeg proizvoda koji je za 25 godina uvećan šest puta i procenjuje se da bi ove godine trebalo da premaši 491 milijardu dolara, odnosno 12.920 dolara po stanovniku. Meren paritetom kupovne moći BDP Poljske je za ovu godinu procenjen na više od 996 milijardi dolara, ili per kapita 26.210 dolara. Poljska je danas šesta po veličini nacionalna privreda u EU.
Pažnju privlači i podatak da je Poljska jedina članica EU koja je od početka svetske finansijske krize 2008, izbegla recesiju. Već nekoliko godina unazad privreda te države je jedna od najdinamičnijih u Evropi, a u okviru EU ima najbrži rast. Motor privrednog rasta je izvoz, koji je za dve i po decenije, porastao 15 puta, a uvoz 20 (od 2007. Poljska ima četvrti najbrži rast izvoza u EU). U 2014. je ukupan obim spoljnotrgovinske razmene Poljske iznosio 441 milijardu dolara, pri čemu je izvoz za oko 2,5 milijarde dolara bio manji od uvoza. Danas je ta zemlja među 30 najvećih izvoznika u svetu. Poljaci nemaju problema ni sa javnim dugom koji ne premašuje 50 odsto BDP.
Poljska je od ranih 1990-ih izrasla u jednu od najatraktivnijih lokacija za inostrane investicije. Ta zemlja je na trećem mestu na kontinentu, posle Velike Britanije i Francuske, kad je reč o radnim mestima otvorenim zahvaljujući stranim direktnim ulaganja (SDI) . Stranim investitorima je Poljska najprivlačnije odredište u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Svetski poznate multinacionalne kompanije, poput Folksvagena, Laki Goldstara, DŽeneral motorsa, Proktera, Gembla… izabrale su Poljsku kao najatraktivniju destinaciju za ulaganja. Prema Izveštaju o investicijama u svetu koji je nedavno objavila Konferencija o trgovini i razvoju Ujedinjenih nacija (UNCTAD), do 2014. u Poljsku je ušlo 245 milijardi dolara stranih investicija, dok su poljske kompanije u 2014. godini investirale u inostranstvu 65 milijardi dolara.
Zofija Šalčik, državni podsekretar u Ministarstvu poljoprivrede i ruralnog razvoja Poljske, istakla je na seminaru u Beogradu da su ovi impresivni rezultati postignuti zahvaljujući ogromnoj mobilizaciji Poljaka, efikasnoj unutrašnjoj politici, i pre svega inicijativi preduzetnika koji u potpunosti koriste pristup zajedničkom evropskom tržištu. “Među mnogobrojnim pozitivnim aspektima našeg članstva treba pomenuti uspešnu integraciju sa evropskim tržištem, efikasno korišćenje fondova EU i značajan pad nezaposlenosti”, kazala je Šalčik i ocenila da su za poslovnu zajednicu u svakom delu sveta najvažniji transparentan i stabilan zakonski okvir, kao i predvidive mere ekonomske politike. Ona je primetila da je Srbija država na putu ka EU i da će, zahvaljujući tome, srpski partneri imati sve više kredibiliteta kod poljskih preduzetnika.
“Srbija se nalazi u procesu strukturnih reformi. Nadamo se da će reforme dati željeni efekat, što će otvoriti nove mogućnosti za saradnju. Poljska je posle 11 godina u EU zrela država, sve zainteresovanija ne samo za trgovinsku razmenu sa Srbijom, već i za saradnju na različitim nivoima”, zaključila je Šalčik.