Proizvodnja semenske lucerke
Zbog jakog uticaja ekoloških faktora na proizvodnju lucerke, lucerišta se obično dvojako iskorišćavaju, za krmu i za seme. Zbog toga su proizvođači zaštićeni od ekonomskih gubitaka u godinama nepovoljnim za semensku proizvodnju. To je i jedan od razloga što za proizvodnju semena lucerke nemamo uvek na pravi način izabrane parcele, što se uglavnom odnosi na kvalitet zemljišta, ekspoziciju i oblik parcele.
Prosečan prinos krme u našim uslovima se kreće od 5-6 t/ha, što je daleko od proizvodnog kapaciteta domaćih sorti lucerke, koji se kreće 18-20 t/ha. Tako imamo i kod semenske proizvodnje lucerke, gde se prinos kreće od 2-3000 t/ha, a u praksi svega 10% prinosa se ostvari (200-300 kg). Lucerka dobro uspeva na dubokim, rastresitim i plodnim zemljištima sa povoljnim vodnovazdušnim režimom. Najbolje uspeva na neutalnom ili slabo kiselom zemljištu, kojima je ph u granicama 6.0-7.0. Lucerka koja se gaji za krmu najčešće se gaji na černozemu, rickoj i livackoj crnici, gajnjači, smonici i dubljem aluvijumu, tako da zemljišta koja se koriste za krmu daju robusne biljke, dugo cvetaju, sklone su poleganju i prorastanju.
Za semensku proizvodnju su pogodnija zemljišta nešto manje plodnija, kao i osunčane južne ekspozicije na kojima se formiraju nešto niže biljke koje ravnomerno sazrevaju. Za otvaranje i oplodjenje cvetova lucerke neophodno je prisustvo dovoljnog broja aktivnih oprašivača. Semensku proizvodnju lucerke je najbolje organizovati na parcelama manjim od 30 ha koje se nalaze blizu uz šumatke i travnjake koji su pogodni za razvoj insekata koji su neophodni za oprašivanje lucerke.
U našim uslovima lucerka nije atraktivna za oprašivače, pa se kao specifična mera nege semenskog useva može koristiti šećerni sirup, kako bi se stimulislo oprašivanje. Oprašivanje cvetova lucerke se takodje može pospešiti i mehaničkim potresima, tako što je prevlačenje kanapa preko useva u cvetu. Proizvodnja lucerke za seme se razlikuje po agrotehnici od proizvodnje lucerke za krmu, pa tako đubrenje lucerke za seme zahteva više sadržaja u PK.
U zavisnosti od sadržaja fosfora i kalijuma u zemljištu potrebno je uneti oko 200-300 kg/ha P i 150-250 kg/ha K. Azotna đubriva teba uneti u količini 40-60 kg/ha, veće količine azota treba izbegavati jer one povećavaju porast nadzemne mase, što je u negativnoj korelaciji sa prinosom semena. Đubrenjem mikro elemenata preko lista (folijarno), povoljno utiče na povećanje prinosa lucerke za 25-17% i to B, Mo, Zn. Najpogodnija setva vrstačno na 12-20-25 cm, sa 8-10 kg semena. U proizvodnji semena krmnog bilja, obično se ne primenjuje pravovremena tehnologija zaštita useva od korova. Neophodna mera je zaštita od insekata koji napadaju cvet, mahunu i plod lucerke.
Ukoliko se koristi zaštita u vreme cvetanja moraju se koristiti insekticidi koje imaju repelentno dejstvo na oprašivače. Žetva je takođe odgovoran posao jer seme lucerke sazreva neujednačeno i kroz duži period. Ako se zakasni sa žetvom dolazi do opadanja mahuna koje su ranije sazrele, a to su obično one sa najkvalitetnijim semenom. Ranija žetva umanjuje prinos i kvalitet semena. Žetvu treba obaviti kada je najveći deo mahuna (80-90%) sazreo, odnosno kada mahune dobiju tamno žutu boju do mrku boju.
Vladica Stefanović
PSSSS Negotin