Portal pametne poljoprivrede

Usvajanje IPARD programa koji bi trebalo da pomogne razvoj ruralnih područja ocenjeno je kao dobro, ali i u ovom segmentu EK ima i ozbiljne zamerke. Srbija mora, kako se navodi u izveštaju, da napravi akcioni plan, kao i da ojača institucionalne kapacitete u pogledu IPARD, kako bi bespovratna sredstva mogla da se koriste narednih godina, o čemu je Danas već pisao u nekoliko navrata.

EK u izveštaju ističe kako je u ovom segmentu načinjen napredak jer je Uprava za agrarna plaćanja prebačena u Beograd. Međutim, uprkos tome što postoji zakonska osnova za dalje razvijanje IPARD programa, EK navodi u izveštaju kako bi trebalo ubrzati zapošljavanje i obučavanje ljudi u toj upravi.

“Ovo predstavlja razlog za ozbiljnu zabrinutost da će program uspeti da se blagovremeno sprovede i zato bi ga trebalo odmah rešavati”, napominje se u izveštaju EK.

Uprava za agrarna plaćanja je prebačena početkom godine iz Šapca u Beograd, međutim, da bi mogla da radi svoj posao kako treba i uspešno završi proces akreditacije neophodan da bi Srbija u narednoj godini dobila 35 miliona evra iz IPARD programa, mora da ima mnogo više od 67 zaposlenih, koliko ih trenutno ima. U trenutku ulaska u EU ova uprava bi morala da ima gotovo 800 zaposlenih, a uslov da dobijemo bespovratna sredstva za 2016. jeste, između ostalog, da se u što skorije vreme zaposle 103 službenika. Odobrenje za to se, međutim, čeka mesecima i po svemu sudeći, o čemu smo pisali pre nekoliko dana, Srbija će zbog manjka kadrova “ispustiti” milione evra.

Osim toga, u izveštaju EK pohvaljuje se uvođenje programa FADN koji se tiče uspostavljanja sistema računovodstvenih podataka na poljoprivrednim gazdinstvima, međutim, postoje zamerke da pojedini zakoni nisu usvojeni, neki se ne primenjuju ili nisu u skladu sa zakonodavstvom EU.

Napredak nije načinjen ni na polju politike kvaliteta, a EK ističe i da treba napraviti registar farmi, kao i da akcenat treba staviti na uređivanje parcela, odnosno identifikaciju poljoprivrednog zemljišta. Napominje se da je neophodno napraviti i akcioni plan u oblasti organske poljoprivrede, u kojoj takođe nismo daleko odmakli.

Delimičan napredak oseća se i u poglavlju 12, koji se tiče bezbednosti hrane, pre svega zbog otvaranja fitosanitarnih laboratorija. Evropska komisija je pohvalila Srbiju za usklađivanje nivoa aflatoksina u mleku sa standardima EU. Ono što Srbiji još nedostaje, napominje se u izveštaju, jeste akcioni plan kako bi se ojačale nacionalne laboratorije.

“Potrebno je uložiti više napora kako bi se otvorile i druge laboratorije, poput one za kontrolu kvaliteta sirovog mleka”, napominju se u izveštaju. EK podseća da još dosta toga treba da bude urađeno u ovoj oblasti, između ostalog, usvojiti zakon o genetski modifikovanim organizmima.

(Danas)