banner-image
banner-image

"Ferero" kupio njive, a restlove niko neće

Kada je u aprilu ove godine italijanski gigant konditorske industrije „Ferero“, posredstvom svoje srpske afilijacije „Agriser“, za 7,95 miliona evra kupio deo imovine 
poljoprivrednog preduzeća „Aleksa Šantić“ u istoimenom selu somborskog atara, tačnije 699 hektara plodnog černozema, uz obavezu preuzimanja 50 radnika i investicionog ulaganja u zasade leske na celokupnoj zemlji, izgledalo je da je nadležna Republička agencija za privatizaciju najzad počela s uspehom da privodi kraju proces vlasničke transformacije. Preostalo je da se po tom kombinovanom modelu investitorima u drugom privatizacionom koraku ponudi kapital, odnosno da se „Aleksa Šantić“ proda kao pravno lice, u čiji kapital ulaze i dve farme svinja sa 6.000 grla stoke, silos kapaciteta 18.000 tona žitarica i podno skladište kapaciteta 6.000 tona, mešaona stočne hrane, sušara… za šta je menadžment već imao kupca voljnog da izdvoji tražene 802.000 evra.

Ipak, postupak prodaje kapitala, oglašen 29. oktobra, ovih dana, tačnije 2. decembra, zbog nedostatka ponuđača, „odlazeća u istoriju“ Republička agencija za privatizaciju proglasila je za neuspelu, pa se opravdano postavilo pitanje šta je zapelo u procesu privatizacije jednog od retkih, do tada, uspešnih primera pronalaska ozbiljnih ulagača u vlasničku transformaciju državnih poljoprivrednih preduzeća koja su doslovno uništena prethodnom „burazerskom“ privatizacijom takvih biznismena kao što je danas zaštićeni svedok srpskog pravosuđa Mile Jerković. Po onome što je „Dnevnik“ mogao saznati, do poništavanja prodaje je došlo pošto se niko, pa ni postojeći zainteresovani strani ulagač, nije javio, pre svega zbog traljavog agencijskog vođenja celog postupka i zbog toga što je sam poziv bio nedovoljno jasan i konkretan u svojim ključnim odredbama.

Naime, sve do 20. oktobra menadžmentu „Alekse Šantića“, a samim tim i potencijalnim kupcima njegovog kapitala, iz Agencije su poručivali da se u njihovom slučaju radi o strateškom preduzeću, na koje se neće odnositi oročavanje zaštite naplate potraživanja na 30. oktobar, ali u poslednjim metrima privatizacione trke, odnosno za svega nekoliko dana, Agencija je promenila stav i poručila da je „Aleksa Šantić“ jednostavno „pušten niz vodu“, odnosno da se i na njega odnosi kraj zaštite koji je omogućavao izvršne naplate poverilaca, a samim tim i predstečajni postupak i sve ono što iz njega sledi. Tim potezom je ključni element atraktivnosti kapitala aleksašantićkog preduzeća postala odredba po kojoj će se kupcu kapitala na dan uspešne prodaje otpisati dugovi nastali zaključno s poslednjim danom prethodne godine. Pošto je ostao nedorečen ključni element – šta će se tačno tretirati kao „dan uspešne prodaje“ – u Agenciji je on protumačen kao dan objave javnog poziva, 29. oktobar 2015, što je potencijalnog kupca postavilo pred zadatak da, osim minimalno tražene 802.000 evra, računa i na trošak od nekoliko dodatnih stotina miliona dinara okamaćenog duga od 31. decembra 2014. do 29. oktobra ove godine, što se ispostavilo kao nerealno, pa je takav bio i odziv. Nikakav.

Agenciji u novonastaloj situaciji nije preostalo ništa drugo do da prodaju oglasi za neuspelu, a pošto će s prvim danom sledeće godine i ona sama prestati da postoji, na sukcesoru, odnosno Ministarstvu za privredu, koje će preuzeti njene poslove, ostaje da po drugi put pokuša, najverovatnije početkom 2016. proda kapital „Alekse Šantića“, koji će biti opterećen samo dugovima od poslednjeg dana ove godine. Ako se do tada ponovo ne promeni tumačenje „dana uspešne prodaje“, u boljem, ili se u, po Šantićane gorem slučaju izostavi ova mogućnost. Kako će i šta do tada nekih dvestotinak preostalih radnika „Alekse Šantića“ – izgleda da nikog ne interesuje.

(Dnevnik)