Ledeno vino – može, ali za sto evra
Za ledeno vino znali su još stari Rimljani, mada su ga ponovo otkrili Francuzi u 18. veku. Ledeno vino se pravi u malim količinama u svetu i prava je retkost na tržištu, pa je zato i veoma skupo (sto evra za litar).
Ledeno vino se pije kao desert ili aperitiv.
Berba grožđa za spravljanje ovog vina obavlja se veoma kasno – u decembru. Grozdovi se beru tek kada temperatura spadsne na sedam stepeni ispod nule, a mraz te jačine treba da traje najmanje četiri dana.
Grožđe se odmah po berbi mulja u zamrznutom stanju, pri čemu kristali zamrznute vode ostaju u čvrstom stanju, a sladak sok (šira) sa znatno povećanim procentom šećera se cedi kap po kap.
Od lepljivog, gustog, aromatičnog i slatkog soka, koji sadrži šećer, kiseline i arome, na prirodan način se fermentira ledeno vino, koje potom natočeno u flaše sazreva od tri do pet godina.
Za kvalitet ledenog vina su važni klimatski uslovi, a ne odgovarajuće sorte grožđa. Ipak, uz graševinu (rizling), kasnije rokove berbe dobro podnose i ostale crne i bele vinske sorte grožđa.