Portal pametne poljoprivrede

Ove godine srpska poljoprivreda ostvarila je proizvodnju vrednu 4,6 milijardi dolara, što je 7,3 odsto manje nego u 2014. Kod biljne proizvodnje pad je još veći – 11 odsto. S njiva smo skinuli useve za oko tri milijarde dolara (2,97 milijarde), a udeo biljne proizvodnje u ukupnoj vrednosti poljoprivrede je 64,3 odsto.

Procenjuje se da je u stočarstvu postignut lanjski rezultat – vrednost stočarske proizvodnje je 1,65 milijardi dolara, a u celoj poljoprivredi to je 35,7 odsto.

-Veći deo proizvodne 2014/2015. godine karakterisali su, uglavnom, prosečni klimatski uslovi. Nepovoljna kombinacija toplotnih uslova i uslova vlažnosti u periodima godine koji su se poklapali sa osetljivim fazama razvoja pojedinih poljoprivrednih kultura i nedovoljna primena odgovarajućih agrotehničkih mera  uticali su na slabiji kvalitet i kvantitet prinosa pojedinih voćarskih kultura, recimo jagoda, trešanja, kajsija, kupina, kao i jarih ratarskih kultura – kukuruza, suncokreta, soje… kaže za Agrosmart agrarni analitičar Vojislav Stanković.

U područjima gde su pune agrotehničke mere primenjene uticaj klimatskih uslova bio je ublažen i prinosi su bili veći, veli on.

* U milionima dolara
** Izvor: Izračunato na osnovu podataka RZS

-Ukoliko se ovogodišnji prinosi porede sa višegodišnjim prosekom daje osnova zaključku da je biljna proizvodnja u 2015. godini bila na nivou proseka. Međutim, kako je prošlogodišnja proizvodnja osnovnih biljnih kultura bila izuzetno velika, značajno visoko je podigla osnovicu u vrednovanju ovogodišnje. To se pre svega odnosi na kukuruz, čiji je udeo u prošlogodišnjoj bruto vrednosti poljoprivrede iznosio 27,5 odsto, zatim soje (četiri odsto), suncokreta (tri odsto) i šećerne repe (2,5 odsto) – navodi Stanković.

Objašnjavajući da je manja proizvodnja šećerne repe rezultat smanjenih setvenih površina, ovaj stručnjak upozorava na to da će se u narednim godinama, sa velikim izazovom suočavati proizvođači i prerađivači šećerne repe, kraljice rataskih kultura, zbog gubitka tržišta EU, na kome Srbija ima preferencijalnu kvotu za izvoz od 182.000 tona.

-To će značajno smanjiti setvene površine, a one su dostizale poslednjih godina i 70.000 hektara. Takođe,  i prerađivačke kapacitete, zbog ograničene konkurentnosti na međunarodnom berzanskom tržištu gde su cene podložne oscilacijama, kao i zbog rentabilnije prerade šećerne trske u odnosu na šećernu repu – naglašava Stanković.

Stočarstvo agrar spasava

On ocenjuje da na nezadovoljavajuća kretanja u poljoprivrednoj proizvodnji ukazuje stopa rasta neto poljoprivredne proizvodnje, koja je tokom proteklih petnaest godina prosečno iznosila 1,3 odsto, a bruto vrednosti 1,9 odsto, što su niže vrednosti u odnosu na period tokom osamdesetih godina prošlog veka. Optimalni model rasta računa se uz prosečnu stopu rasta poljoprivrede od 3,5 do 4 odsto tokom narednih deset godina.

-Imajući u vidu strukturu poljoprivredne proizvodnje Srbije, raspoložive resurse i dostignuti nivo produktivnosti, ocenjujemo da se promene moraju odvijati u pravcu rasta produktivnosti, stabilizacije prinosa i promene proizvodne strukture u biljnoj proizvodnji i dostizanja veće zastupljenosti stočarstva u vrednosti poljoprivredne proizvodnje – ukazuje Stanković. – Mora se zaustaviti smanjenje stočnog fonda, a povećati proizvodnja mesa svih vrsta i mleka. Učešće stočarstva u vrednosti poljoprivredne proizvodnje opalo je na oko 33 odsto, što je izuzetno niska vrednost i pokazatelj ekstenzivnosti poljoprivrede. Bez razvoja stočarstva, srpska poljoprivreda će i dalje neadekvatno koristiti svoje prirodne resurse, posebno obradivo zemljište, neefikasno koristiti postojeću angažovanu radnu snagu i ostati izvoznik jeftinih sirovina. Sa pomenutim, visokim oportunitetnim troškovima neće dugo biti u stanju da poboljša svoju konkurentnost i da ostvari bolje rezultate na domaćem i međunarodnom tržištu.

(Agrosmart)