Portal pametne poljoprivrede

„Umesto da sada budemo bezbrižni, jer imamo osigurano tržište na koje možemo da plasiramo stoku koju uzgajamo, mi smo u brigama. Veliki dobavljači, koji su prošli na tenderu za izvoz bosanske govedine u Tursku, okrenuli su nam glavu” žali se Ermin Veladžić, predsednik Udruženja proizvođača mesa i mleka Unsko-sanskog kantona.

“Ili nam nude mizerno niske cene, od 3,5 do 3,7 konvertabilnih maraka (1,7 evra do 1,8 evra) po kilogramu govedine, a oni za isti taj kilogram dobijaju 10 KM (pet evra), ili ne otkupljuju od nas nikako“, žali se Ermin Veladžić, predsednik Udruženja proizvođača mesa i mleka Unsko-sanskog kantona”, dodajen on. 

Kaže da je uzgoj goveda veoma skup biznis i da je, ustvari, najmanja cena po kojoj bi trebali da prodaju kilogram tog mesa četiri KM (2 evra). 

„Kada je Bosna i Hercegovina prošlog leta potpisala sporazum s Turskom o izvozu 15.000 tona govedine na godišnjem nivou, a kako bi pomogla ovoj zemlji nakon poplava, mi – mali farmeri, bili smo presrećni. Planirali smo da ćemo naše volove prodati do Nove godine, međutim, neko je, samo što je posao krenuo, sve pokvario. Svaki dan više koje govedo provede u štali farmere dodatno košta najmanje 30 KM (15 evra) dnevno. Sramota je ovo što se radi“, govori Veladžić. 

I farmeri u Kantonu Sarajevo su u panici da neće moći da prodaju svoja goveda. I to toliko da se plaše da govore za medije. Na pitanje zašto ne govore, Nedžad Bićo, predsednik Udruženja poljoprivrednika entiteta Federacija Bosne i Hercegovine kaže da se plaše ucene velikih kompanija koje otkupljuju meso, odnosno da više neće imati kome da prodaju svoju stoku. 

“Udar na obraz države” 

„Turska je imala samo jedan uslov – da goveda budu uzgojena u Bosni i Hercegovini. I na početku je bilo tako – prodavala su se domaća goveda, sve je nekako procvetalo – i stočarstvo, i popratne grane, poput transporta, pa su oživeli i aerodromi… I onda su se neki odlučili za kraći put do zarade, pa su uvezli stoku iz Poljske i izvezli je kao bosanski proizvod. Pa, kad je tako, mogli su i Turci uvesti govedinu iz Poljske, a ne da po nju idu preko Bosne i Hercegovine“, kaže Bićo, ističući da to nije samo udar na domaću proizvodnju, nego i na obraz države. 

Povećan izvoz, ali i uvoz 

Izvoz mesa iz Bosne i Hercegovine u Tursku je 2015. godine u odnosu na prethodnu povećan za više od 15 puta, i to sa 5,6 na 86,5 miliona KM ( 2,8 – 43,2 miliona evra). 

Istovremeno, podaci Uprave za indirektno oporezivanje govore i o povećanom uvozu mesa u Bosnu i Hercegovinu, i to pre svega goveđeg, pa je 2014. godinu uvezeno goveđeg mesa u vrednosti 130,6 miliona KM (65,3 miliona evra), a godinu kasnije 162,7 miliona KM (81,3 miliona evra). 

Lani je naročito uspešan bio kargo prevoz sa aerodroma u Sarajevu i Banjoj Luci, a sa kojh su u Tursku otpremljene hiljade tona mesa. 

Upravo upozorenja farmera i udruženja poljoprivrednika da svoju živu stoku ne mogu da prodaju, uprkos velikodušnoj ponudi Turske za otkup, bilo je signal Ministarstvu spoljne politke i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine da preispita o čemu se radi. Mirko Šarović, ministar spoljne trgovine, kaže za Al Džaziru da je prva upozorenja dobio u septembru prošle godine. 

„To je bio signal da se krene u kontrolu i nadzor u kompanijama koje vrše izvoz u Tursku kao i da alarmiraju i druge nadležne institucije da učine isto“, rekao je Šarović i dodaje da Ministarstvo još uvek ne zna koje su kompanije prekršile sporazum. 

„Taj podatak u ovom trenutku ne možemo precizno da iznesemo, jer je nadzor sproveden u tri velika izvozna objekta, a kontrola se nastavlja i sprovodi i u ostalim izvoznim objektima, veterinarskim stanicama i drugim subjektima u lancu odgovornosti. U najmanje jednom izvoznom objektu uočene su nepravilnosti i nedostaci, pa je istom Kancelarija za veterinarstvo uskratila izdavanje izvoznih sertifikata“, kaže ministar Šarović. 

Iako ni farmeri sa sigurnošću ne mogu da utvrde koja je od kompanija zloupotrebila sporazum (Piemonte, Bajra, Šišović, Suša ili Mempro), najviše njih sumnja u kompaniju „Šišović“ iz Posušja, a budući da im ona nudi najniže otkupne cene. Međutim, Ivan Pavković, jedan od direktora kompanije „Šišović“, tvrdi da oni s tim nemaju nikakve veze. 

„Nije istina da otkupljujemo po ceni nižoj od četiri KM (dva eura). Svima plaćamo 4,5 KM (2,25 evra), plus porez na dodanu vrednost“, kaže Pavković. 

„Mi smo izvezli 4.000 tona mesa u Tursku i sve je to bila roba kupljena na bosanskom tržištu. Osim toga, kada pakiramo meso i spremamo za izvoz, tu su uvek u kontroli četiri veterinara iz Turske, tako da nema govora da smo mogli da uradimo bilo šta što nije u skladu sa sporazumom“, kaže Pavković. 

Veterinarska kontrola – najslabija tačka 

Predsednik Udruženja poljoprivrednika Federacije pak tvrdi da upravo veterinari snose najveću odgovornost, jer oni izdaju dokumente o poreklu i ispravnosti mesa. 

I ministar spoljne trgovine i ekonomskih poslova priznaje da su veterinarske kontorle „slaba tačka“ u ovom poslu, koji je trebao da preporodi bosansku industriju mesa. 

„U pravu ste, to je zaista slaba tačka. O tome smo obavestili nadležna entitetska ministarstva, ali i druge kontrolne organe. Uočeno je prilikom kontrole da je vršeno nepravilno popunjavanje pasoša životinja, nepodudaranje podataka sa podacima iz Spoljnotrgovinske komore, odsustvo bilo kakve evidencije o klanju u izvoznim objektima.“ 

Zbog svega ovoga uveliko se govori da će Turska pooštriti mere uvoza mesa, pa čak i poništiti sporazum. Međutim, iz Ambasade Turske u Bosni i Hercegovini nisu ovo mogli ni da potrvde, ni da negiraju. 

Ministarstvo spoljne trgovine je, kako kažu, tursku stranu o svemu obavestilo, i usmeno i pismeno, a sve s namerom da se spasi što se spasit može i to, pre svega, za „dobro poljoprivrednika Bosne i Hercegovine“. 

I dok farmeri čekaju da ponovo dobiju dobre vesti i izvedu svoje volove iz štala, Ministarstvo spoljne trgovine je pokrenulo opsežnu istragu i pojačalo kontrole u kompanijama koje su dobile posao izvoza mesa. 

Ispaštaće celo društvo 

Minsitar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa Mirko Šarović ističe da neće doći do promene sporazuma kao i da će on nastaviti da se primjenjuje i ove godine. Međutim, farmeri i dalje strahuju. 

„Sa svakim novim danom čekanja mi smo na gubitku. Stoka traži hranu, toplotu, svetlo, veterinarsku kontrolu… a sve to proizvodi nove troškove. Kada smo krenuli u ovaj posao, mnogi od nas su povećali broj grla, a sada uopšte nismo sigurni da ćemo moći da ih prodamo“, kažu farmeri. 

A ono što je sigurno, prema rečima ministra Šarovića, to je da će kompanije za koje se dokaže da su varale, odnosno da su izvozile meso koje nije bosanskog porekla, „bez dileme biti eliminisane sa liste onih kojima je odobren izvoz u Tursku“, dodajući da se neće samo na tome završiti, ali bez obrazloženja kakve sankcije ih još čekaju. 

Na kraju dodaje kako je neophodno unaprediti lanac kontrole. U suprotnom, kaže, „zloupotrebiće ga nekoliko ‘mangupa’, a šteta će za celo društvo biti nemerljiva“.

(Al Jazeera/Nezavisne)