Portal pametne poljoprivrede

Nisu se danas u Novom Sadu, na tribini “Agrar u predizbornim programima stranaka”, pojavili predstavnici vladajućih partija na republičkom nivou, onih koje pišu budućnost poljoprivrednika i kroje kapu srpskoj poljoprivredi i svima koji od nje zavise, bolje reći, svim građanima ove zemlje. A možda nije ni trebalo da se pojavljuju jer su samim tim što nisu došli pokazali da za sve to ne mare mnogo. Nije ih bilo da kažu šta nude poljoprivredi. Pa i to je odgovor.

Tribinu je organizovalo udruženje Klub 100P plus, a od 17 političkih partija, na čije je adrese upućen poziv, samo šest ih je došlo i predstavilo svoje planove  za poljoprivredu  i selo. Klub 100P plus organizovao je susret poljoprivrednika i predstavnika političkih stranaka kako bi se videlo koje partije poljoprivredu vrednuju i kako bi  paori lakše odlučili kome da daju glas. Međutim, odazvale su se samo partije levog bloka, koje idu u istom pravcu i slične su ideološke orijentacije, pa se i ono što se juče od njih moglo čuti uglavnom ponavljalo. Predstavnike su poslale Demokratska stranka, Liga socijaldemokrata Vojvodine, Vojvođanski klub, Levica Srbije, Nova Srbija i Socijaldemokratska stranka.

Zločinački zakon i monopol

-Osnovni uslov da se bavimo ovom industrijom, a poljoprivreda jeste industrija, jeste da se sačuva poljoprivredno zemljište. Za to je, pre svega potrebno da se ukine zločinački Zakon o poljoprivrednom zemljištu – poručio je predstavnik Demokratske stranke na jučerašnjem skupu Goran Ješić, iznoseći niz kritika na račun agrarne politike koja se vodi u Vladi Srbije i ocenjujući da premijer Aleksandar  Vučić ne uočava posledice takvog zakona.

Ješić je poručio poljoprivrednicima da su jedino oni u Srbiji konkurentni na evropskom tržištu, da to nije uspeo niko u drugim privrednim delatnostima – ni u IT sektoru, niti u automobilskoj industriji.  Uz subvencije nekoliko puta manje od onih u EU, ostvaruju i dobre prinose i dobre izvozne rezultate.

-Ali, vi radite u najtežim uslovima. Pritom, u celoj poljoprivredi imamo monopole i to će se teško rešiti. Zašto Danska ili Nemačka koje itekako vode računa o bezbednosti hrane dozvoljavaju upotrebu GM sojine sačme u proizvodnji, a Srbija ne? Zašto naši proizvođači moraju da koriste skupu non-gmo sačmu? Pa zbog monopla koji drži “Sojaprotein” – naglasio je Ješić objasnivši da bi, kada bi se i kod nas dozvolila modifikovana sačma i kada bi jasno bilo obeleženo da li je ima ili nema u proizvodima, koristi imali i proizvođači jer bi mogli bolje da naplate proizvod u kojem od GMO nema ni traga, a naročito potrošači jer bi znali šta im je na trpezama.

Na problem monopola, neodgovarajuće politike subvencionisanja, zemljišne politike, nedostatak investicija, ukazao je i potpredsednik Vlade Vojvodine, pokrajinski sekretar za poljoprivredu i predstavnik Lige socijaldemokrata Vojvodine Branislav Bogaroški.

Vojvodina da gazduje vojvođanskim njivama

Bogaroški je izneo da treba da se osnuje fond za zemljište kojim bi Vojvodina upravljala.

-Fond bi sredstva za rad obezbeđivao na dva načina – jedan je zakup državnog poljoprivrednog zemljišta, što bi moralo bi da bude pod upravom APV, jer je u Vojvodini najveći deo zemljišta koje se izdaje. Drugi način je mogućnost simbioze između ponude i potražnje poljoprivrednog zemljišta. Naime, zbog velikog broja staračkih domaćinstava postoji i mehanizam i potreba da se ponovo utvrde načini na koje bi staračka domaćinstva, a ima ih mnogo, predavala zemljište fondu. To omogućuje da fond zemljište može da daje pod povoljnijim uslovima mlađim poljoprivrednicima, sa dugim rokom otplate i niskim kamatama. Nekada su to bile staračke penzije i to je sistem koji je postojao i kod nas do devedesetih, a u Mađarskoj još uvek funkcioniše – poručio je Bogaroški.

Osvrćući se na subvencije, on je rekao da se LSV zalaže za to da se razdvoje vrste subvencija, i to na razvojne, direktne i socijalne. Razvojne bi iznosile 200 evra po hektaru jer ne mogu da budu manje od onih u okruženju, a 100 evra za one koji imaju od 20 do 50 hektara.

Neophodne poljoprivredne komore

I predstavnik Vojvođanskog kluba Đorđe Bugarin ukazao je na katastrofalna postojeća rešenja kada je o zemljišnoj politici reč i naglasio da od naplaćenih zakupnina na poljoprivrednom zemljištu u državnoj svojini treba da se formira fond za poljoprivredno zemljište.

-Važno je da se uvede zemljišni maksimum. Svi vlasnici više od 100 hektara trebalo bi da budu preduzetnici, svi sa preko 300 hektara morali bi se organizovati kao pravna lica, koja ne mogu imati više od 1.500 hektara – kazao je Bugarin.

On je naglasio da treba formirati poljoprivrednu komoru, sastavljenu od predstavnika poljoprivrednih gazdinstava koji bi bili u komunikaciji sa ministarstvom i sekretarijatom za poljoprivredu. Bez učešća poljoprivredne komore ne bi se mogla donositi nijedna mera od interesa za poljoprivredu, a ta obaveza bi se uredila novim zakonom o poljoprivredi kojim bi se zamenio postojeći. 

(Agrosmart)