Portal pametne poljoprivrede

Moji postupci, ali i iskustvo, govore da se ovde može uraditi mnogo i uspeti. Treba se napolju usavršavati, mnogi koji su uzdigli ovu zemlju u istoriji usavršili su se u inostranstvu. Prema tome, nikakav izolacionizam vam neće pomoći, ali ne stvarati uslove za korišćenje tog benefita od odlaska, itekako će nas koštati. Mi bogatima poklanjamo najvrednije i najskuplje što imamo. Dakle,moja poruka mladima jeste sarađujte sa svetom, nauka je opšta i donosi progres, a nađite sreću, smisao u Srbiji. Čovek se najbolje oseća tamo gde je ponikao, gde je rođen, a to može biti i inostranstvo, poruka je u intervjuu „Dnevniku” generalnog sekretara SANU, akademika Marka Anđelkovića. Naš sagovornik će se naučnim krugovima i novosadskoj javnosti obratiti 27. aprila, kada će u Plateneumu održati predavanje „Genetički polimorfizam i njegov adaptivni značaj”.

* Naziv je stručan, ali iza njega su značajna pitanja za život na planeti?

– Karakteristika živog sveta je prvenstveno raznovrsnost na raznim nivoima. Sva ta raznovrsnost koju mi olako vidimo, u suštini iza sebe krije u velikom stepenu i genetičku raznovrsnost. Sada se postavlja pitanje da li ta raznovrsnost ima svoj adaptivni značaj, prevedeno – da li ona organizmima omogućava opstanak i boljitak u datim uslovima sredine ili ne. Govoriću o dva, možda tri primera, na kojima se jasno šta znači to biti adaptivno pozitivan ili negativan u određenom kontekstu. Jedinka će opstati, ali da li će biti bolja od nekih drugih, koje u sebi imaju neku genetičku raznovrsnost. To je sve relativno, adaptivna vrednost je relativna vrednost. Isto to važi i kod čoveka.

* Da li i šta ugrožava adaptivnu vrednost čoveka danas?

– Adaptivna vrednost se realizuje u određenoj sredini – da li smo za datu sredinu pogodni ili da li je ona nama pogodna, što se ogleda u manjoj ili većoj adaptivnoj vrednost. Ako živite u nezdravoj sredini, kako se to danas popularno zove, veći broj jedinki će imati manje kvalitetan život, za razliku od situacije u „zdravoj sredini”. Čoveka mogu da ugroze promene sredine koje se dešavaju brže nego što on tome može da se prilagodi kroz biološke mehanizme evolucije.

* Zdrava sredina zvuči kao opšti pojam, a šta je to ustvari?

– To sve zavisi od toga koji genotipovi su prisutni u našim populacijama. Čovekova evolucija traje stotinak hiljada godina, što je evolucionim merilima kratko, i on se dugo razvijao i razmnožavao u jednoj sredini. Posle par vekova se drastično menja. Čovek je uvek imao sposobnosti, za razliku od životinja, da menja svoju sredinu, prema svojim potrebama. I životinja je promeni, ali ne planski. Na primer, dabar poglođe drveće, pa mora da se seli. To je neplansko menjanje sredine, a čovek nastoji da ostane, sazida kuću, i ne bilo gde, već gde ima vodu i sve druge uslove. U početku našeg postanka, dosta smo bili slabašni, malo smo mogli da „napadnemo” sredinu, da je narušimo u velikom obimu. Poslednjih stotinak godina zahvaljujući tehnologiji sredinu drastično „napadamo”, pa ona više svojim odbrambenim mehanizmima, bolje rečeno reparirajući ne može da se oporavi. Mi smo toliko, dakle, agresivni u tome što radimo, želeći da sebi ugodimo, da biva i ono što ne želimo. Autom brzo stižemo, ali njime proizvodimo ugljen dioksid. Dakle, savremena tehnologija ne može da nam obezbedi samo pozitivnu stranu razvoja i menjanje sredine, već uvek sobom nose i negativne. Zato je i uvedena ona floskula „održiv razvoj“.

* Zašto floskula?

– Mi znamo da možemo da imamo negativne efekte. E, sad, hajde da se dogovorimo da se obuzdamo, da ih manje proizvodimo, samo onoliko koliko nam je nužno. To bi značilo da činimo samo toliko da budemo zadovoljni, a ne bogati, što znači da je to nemoguće. Niko ne može da spreči da profit ne bude pokretačka snaga. A to znači da ne možete da imate održiv razvoj, jer svako hoće dobit, bogatstvo odmah. Težnju za profitom ne možete obuzdati.

* Svi se zgroze kada čuju da je planeta ugrožena, a koliko je Srbija zdrava sredina, koliko je ona ugrožena?

– Srbija je procentualno gledano u boljoj situaciji nego neke visoko razvijene zemlje, a sa druge strane, u lošijoj je što su negativni efekti narušavanja sredine drastičniji, zato što su zbog manjka novca mere naše zaštite lošije. To uvek govorim studentima, jer se pored populacione genetike koja mi je najuža oblast, bavim i tim genetičkim aspektima – zagađenjem i zaštitom sredine. Mora se znati da će se živeti u tako dobrim uslovima koliko ste bogati. Ne možete živeti u idealnim, da težite progresu, a da nemate para za zaštitu. Pojedini državnici u Africi su rekli: „Šta nas obuzdavaju, kad mi dostignemo nivo Amerike, onda ćemo brinuti o svojoj sredini“, ali pitanje je koliko će to ljudi platiti svojim životima.

* Popularna tema su GMO organizmi i njihov uticaj, posebno negativan na čoveka?

– To je zato što se čovek po prirodi stvari boji nepoznatog, nečeg novog, pa strahuje. Čovek se boji i vanzemaljaca, jer ih zamišlja ko zna kako, a ustvari i ne zna kakvi su. U ovom trenutku nemamo naučno verifikovanih pouzdanih podataka da su GMO proizvodi štetni po zdravlje. Međutim, GMO su novi proizvodi i kao takvi bi trebalo da budu podvrgnuti adekvatnim testiranjima u pogledu njihove biološke, a pre svega zdravstvene neškodljivosti.

U svakom slučaju, GMO nije bezopasan kao fenomen, jer vuče još neke aspekte, koji u drugom koraku mogu za nas da imaju neželjene posledice. Prvi aspekt je ekonomija, što obični ljudi nemaju u vidu. Velika povika na GMO je u Evropi zbog toga, jer možete da izgubite svoju ekonomsku nezavisnost, ako to neoprezno radite. Hibrid mogu da naprave Amerikanci, ali možemo i mi sa istim osobinama, samo koristeći druge linije za njegovo stvaranje. U GMO tehnologiji morate da potrefite baš način izvršavanja transfera gena iz jednog u drugi organizam, i taj izolovani gen i vektor kojim ste ga prebacili vi patentirate. A šansa da ću ja pronaći isto tako pogodan vektor izuzetno je mala. No, bez obzira na svu vašu pamet, kvalitet, sposobnost, ne možete da budete konkurentni na tržištu, jer su ti neki Amerikanci već na to stavili „šapu“. Dakle, morate od njih da kupite seme, i sad i ubuduće, jer vam ne dozvoljavaju da skinete seme sa toga što imate posejano pa da zasadite. Indijski farmeri su kupili GMO seme za pamuk, skinuli jednu žetvu, pa uzeli seme i proizvođač semena ih je tužio. Farmeri su izgubili spor i zbog bankrota silnih porodica veliki broj ljudi je izvršio samoubistvo.

Drugi problem je ekologija, jer se dobija zagađeno zemljište od čega i voda postaje zagađena. Pre nekoliko godina sam napravio simpozijum po tom pitanju, za koji je važilo pravilo da niko od predavača ne sme da zauzme stav, za ili protiv GMO, već da iznosi činjenice koje zna. No, na otvaranje tog skupa niko iz Ministarstva poljoprivrede nije došao. Takođe nisam ni za parole „Srbija bez GMO“, jer se veliki broj lekova i drugih korisnih supstanci dobija od GMO organizama, a oni su neophodni i sigurno ih zbog toga nećemo zabranjivati.

* Akademici su upozorili da se mora pronaći mera, koja će uvažavati nacionalni i društveni interes?

– Morate da tačno definišete šta društveno hoćete i možete. Nekada se smatralo da će genetičko inženjerstvo biti tehnologija koja će siromašne zemlje obogatiti. To se nije dogodilo već se pretvara u tehnologiju dominacije. Oni koji su imali puno para, uložili su i dobili brzo rezultat i zbog onih prava na patent učinili istraživanja i napredak tehnologije u malim i siromašnim zemljama kompleksnijim i skupim.

* Da li je Mađarska dovoljno rekla kada je 2015. zapalila GMO polja kukuruza?

– I mi imamo zakon koji nam praktično daje mogućnost da isto radimo, ali svaki put kada treba zapaliti, pogađamo se s rečima: „Hajde, još ovaj put ćemo vam oprostiti“. Šverceri GMO, modifikovane soje u Srbiji, čine nam medveđu uslugu, jer polen sa genetički modifikovane soje odlazi na „klasičnu“ soju i polako je kontaminira. U jednom trenutku procenat kontaminacije će biti takav da više nećete to seme moći da prodate kao čisto. To znači da neće moći na etiketi da stoji natpis „nema primese GMO“, nećemo imati čistu soju. Drugo, dobićete seme za koje će vas jednog dana tužiti iz inostranstva, jer koristite njihovo. Izgubićete spor na sudu, ni krivi ni dužni, ako koristite seme koje je neko proizveo. Komšija može da praši vašu čistu svojom GMO sojom, a vi ni ne znate. Opasnost od kontaminacije je ono našta upozoravam.

Stoga treba imati jasan cilj šta se i kako hoće, a da li se treba bojati ili ne, to neka ostane na ljudima, to će reći struka. Zakon bi rešavao te probleme. Svetska trgovinska organizacija, čije članstvo je uslov za ulazak u EU, je rekla da ne smemo da zabranimo promet, ali uslovi pod kojima će se on odvijati mi možemo da propisujemo. To su dve različite stvari. Zato ne treba reći: „U Srbiji ne smeju da se prodaju GMO proizvodi“. Može, ali mora da bude testirano, obeleženo, dakle pod uslovima koje država propisuje. U Americi čak ni ne mora da se proizvod obeleži, jer njihove kompanije su glavne u proizvodnji GMO. Svetska trgovinska organizacija nije rekla Evropi na njihove propise: „Brišite ih“ , a u EU je omogućeno svakoj državi članici da reguliše gajenje, upotrebu i promet GMO. To nama daje mogućnost da imamo svoj pristup, a da ne narušavamo opšti stav EU.

Obmane i glad

– Po meni je obmana što kažu da se bez GMO ne može, jer ćemo tako da rešimo glad u svetu, a već odavno glad u svetu nije posledica manjka hrane, nego siromaštva. Da je EU sve one viškove hrane koje godišnje baci distribuirala tamo gde nema, gladi više ne bi bilo. Jesam za to da se više proizvede, ali ne da bi se još više bacilo – konstatuje akademik Anđelković, redovi profesor Biološkog fakulteta u Beogradu, kome je genetika oblast njegovog naučnog delovanja, a najobimniji deo naučnoistraživačke aktivnosti u okviru genetike populacija, ekološke genetike i eko-genotoksikologije.

(Dnevnik)