Portal pametne poljoprivrede

Period april-jun krcat je radovima u vinogradu. Od pravilno izvedenih agrotehničkih mera, u mnogome zavise količina i kvalitet roda. Tačne datume izvođenja pojedinih radova teško je precizirati jer se, zavisno od meteoroloških uslova, u pojedinim područjima loza nalazi u različitim fazama, odnosno podfazama razvoja.

Zbog toga treba nešto reći o neophodnim merama, koje zavise od intenziteta porasta lastara.

U ovom periodu lastari dostignu dužinu od 15-20 cm i tada se sprovodi mera zelene rezidbe-lačenje. Lačenje se još naziva i plevljenje lastara. To je, u stvari, odstranjivanje lastara koji nepotrebno troše raspoloživa hranjiva. Na taj način, ispravljaju se greške načinjene pri rezidbi na zrelo, a istovremeno ova služi za usklađivanje bujnosti i rodnosti sorte. Lačenjem se odstranjuju lastari sa višegodišnjeg stabla i delova kordunice. Zatim se uklanjaju nerodni lastari kako bi se omogućila bolja ishrana rodnih. Ako su iz istog okca izbila dva lastara, lačenjem se uklanja manje razvijen i slabije rodan, a ostavlja se razvijeniji i rodniji. Lačenje se obavlja ručno jer se lastari u tom porastu vrlo lako očenjavaju. Ukoliko se sa lačenjem zakasni pa se izvodi kada lastari dostignu duži rast, ono se mora izvoditi makazama.

U ovom periodu započinje se i sa zaštitom vinove loze. Plamenjača (Plasmopara) se intenzivno širi u periodu maja i juna pa do kraja vegetacije može dovesti u pitanje čitav rod. Kada lastari dostignu dužinu od 30 do 40 cm, mogu se na naličju listova primetiti prvi znaci zaraze, a javljaju se u vidu beličastih pega. Ako vladaju povoljni uslovi, zaraza se intenzivno širi. U zavisnosti od uslova za širenje zaraze, do cvetanja loze sprovode se jedno ili dva tretiranja sredstvima na bazi bakra („Bordovska čorba“ 1%, „Bakarni kreč“ 25 i 50; „Bakrocid“; „Cineb“ i dr).

Prvo tretiranje protiv pepelnice (Oidium) sprovodi se kada lastari dostignu dužinu 10-20 cm, a drugo 7-10 dana pre cvetanja. Za razliku od plamenjače, pepelnica se može suzbiti nakon pojave prvih vidljivih zaraza, no bolje je ne dozvoliti da do njih dođe. Pri tretiranju preparatima protiv plamenjače, njima se mogu dodati fungicidi protiv pepelnice. U upotrebi su brojni preparati a najčešće: „Kosan“, „Mikroluks“, „Karatan WP“, „Bayleton WP 5“ i brojni skuplji sistemici.

Prolećni meseci su u većini naših vinogradarskih područja i meseci sa dosta padavina. One pogoduju razvoju korovske flore, te se moraju primenjivati mere mehaničkog i hemijskog suzbijanja korova. Nakon većih padavina, zemljište u vinogradu se uledi te se stvara pokorica koju treba češćom plitkom obradom zemljišta razbijati. Istovremeno, do cvetanja loze treba bar dva ili tri puta okopati čokote. Kopnja i razbijanje pokorice u međurednom prostoru doprinose očuvanju vlage i stvaranju povoljnih uslova za razvoj loze.

U ovom periodu treba obaviti i prihranu vinove loze. Prihranjivanje se obavlja nekim od azotnih đubriva. Količine zavise od starosti zasada, rodnosti u prehodnoj godini i niza drugih činilaca. Najčešće se po aru vinograda upotrebi 10-15 kg nekog od azotnih đubriva. Prihranjivanje se može obaviti i upotrebom folijarnih đubriva.

Do cvetanja loze obavezno se primenjuje mera prekraćivanja lastara. Prekraćivanje lastara predstavlja uklanjanje dela lastara sa ciljem da se njegov porast zaustavi na desetak dana i za to vreme hrana usmeri u cvasti. Razlikuju se dve mere: pinsiranje i zalamanje lastara. Pinsiranjem se uklanja vrh lastara sa nekoliko mladih listova. Ako se pinsiranje sprovede neposredno pred cvetanje, poboljšava se oplodnja. Prekraćivanje lastara se sprovodi onda kada lastari dostignu dužinu iznad zadnjeg reda žice ili rastu u međuredne prostore i ometaju obavljanje drugih mera. Pri zalamanju se mora voditi računa da na rodnom lastaru iznad zadnje cvasti ili grozda ostane 8-10 listova neophodnih za pravilnu ishranu grozdova.

Treći vid zalamanja odnosi se na zalamanje ili uklanjanje zaperaka. Ukoliko je sortna karakteristika velika razgranatost lastara (dosta zaperaka npr. Kardinal, Traminci i dr.), onda suviše veliki broj zaperaka čini špalire vrlo gustim, nedovoljno osunčanim i provetrenim. Veliki broj grozdova se tada nalazi u senci. Bolje je prekraćivati zaperke nego ih u potpunosti uklanjati. Prekraćivanje se obavlja na rastojanju od četiri do šest razvijenih listova.

To su neophodne mere koje treba sprovesti u vinogradu koji je u periodu eksploatacije. U mladim, tek posađenim vinogradima i vinogradima u drugoj i trećoj godini po sadnji, sprovodi se: redovno održavanje zemljišta u rastresitom stanju, uništavanje korova, lačenje, vezivanje lastara, nega lastara koji će služiti za formiranje vertikalnog dela stabla i krakova, kordunica, zaštita, prihranjivanje, postavljanje naslona, popuna praznih mesta u vinogradu.

Prof. dr Dragoljub Žunić