Heljda, malo traži a zdravlja vredi
Niska ulaganja, lako održavanje i lekovita svojstva jesu karakteristike heljde. I pored svih pozitivnih strana, retki su poljoprivrednici u Sremu koji uzgajaju ovu agrokulturu. Ekipa Sremske televizije pričala je sa takvim jednim poljoprivrednikom iz Platičeva.
Ratko Milošević poljoprivrednik iz Platičeva već 4 godine uzgaja heljdu. Kako on kaže, ulaganja su minimalna, kao i održavanje useva. Pored toga lekovita svojstva heljdinog brašna čine ovu kulturu sve više i više zastupljenijom na trpezama u Sremu.
Kako Ratko ističe ulaganja su jako mala:
“Treba oko tridesetak kilograma za jedno jutro, znači da su ulaganja skoro nikakva, jedino pooreš i podršljaš i poseješ. Uradio sam vodenicu na struju dok počnem preradu, onda ćemo videti kakva je zarada”.
Iako važi zastupljeno mišljenje da je heljda žitarica, ona je zapravo zeljasto povrće i spada u familiju dvornjača. Što se tiče uzgoja najbolji predusevi za heljdu jesu strna žita, kao i korenasto-krtolaste biljke. Jesenja, duboka obrada zemljišta neophodna je za dobru godinu. Ipak postoje i oni aspekti uzgoja heljde zbog kojih se poljoprivrednici u Sremu ne odlučuju tako često za nju.
Goran Drobnjak savetodavac Poljoprivredne stručne službe u Rumi rekao je da ono što odlikuje heljdu jeste izuzetna otpornost na sve uslove, bolesti štetočina i to da dobro koristi hranljive materije iz dubljih slojeva. Goran je takođe izjavio da se za heljdu može reći da je odlikuje kratka vegetacija s obzirom da je vreme setve krajem aprila, početkom maja kada prođe opasnost od prolećnih mrazeva a za žetvu dospeva već krajem avgusta, početkom septembra.
Ova brdska kultura ima manje prinose – oko 2 tone po hektaru, ukoliko se dobro navodnjava. To svakako može predstavljati jednu od prepreka što heljda nije tradicionalna sremska kultura, ističu stručnjaci.