Portal pametne poljoprivrede

Srbija će 2016. završiti sa oko osam odsto boljim rezultatima u sektoru agrara nego prošle godine. 

Ukupna bruto vrednost poljoprivredne proizvodnje premašila je pet milijardi dolara. 

Agrarni analitičari ističu da ovaj podatak ohrabruje, ali napominju da ne treba zaboraviti i da je prošlogodišnja osnovica bila niska, pa je realno reći da su prinosi u 2016. na nivou višegodišnjeg proseka. 

U sektoru biljne proizvodnje sa prihodom od oko 3,4 milijarde dolara ostvaren je najveći rast (povećanje od oko 13,5 odsto). Na to su uticali optimalni klimatski uslovi i visoki prinosi praktično svih poljoprivrednnh kultura. Proizvodnja kukuruza, ipak, bila je niža nego što se očekivalo. I pored predviđanja da ćemo proizvesti osam miliona tona kukuruza, statistika je evidentira oko 7,5 miliona. 

– Proizvođači uljarica su ostvarili odlične rezultate, posebno suncokreta i soje gde je zabeležen rast od oko 40 odsto. I površine pod suncokretom su bile nešto veće. U ovoj proizvodnji praktično jedini konkurent nam je Francuska. Posebno što Srbija nema GMO proizvodnju, pa uspeva da ostvari i više cene za oko 30 odsto – kaže Vojislav Stanković, agrarni analitičar. 

Stočarstvo je, međutim, posle prošlogodišnjeg rasta proizvodnje za 3,4 odsto u ovoj godini podbacilo oko dva odsto. Sa proizvodnjom od oko 1,6 milijardi dolara ovaj sektor ima učešće od 32,4 odsto u ukupnoj ostvarenoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje. To je, ističe naš sagovornik, nedovoljno i treba težiti da se taj udeo poveća. 

– Smanjena stočarska proizvodnja je rezultat destabilizacije na domaćem tržištu svinjskog mesa. Na to je uticao prekomerni uvoz živih tovljenika i svinjskog mesa, što je destabilizovalo domaću proizvodnju – objašnjava Stanković. 

Pred kreatorima agrarne politike sada je još jedan izazov. Najavljena liberalizacija uvoza mleka i prerađevina (i moguće ukidanje prelevmana od naredne godine) može dodatno da poremeti domaće tržište. Stanković smatra da u takvim okolnostima ni veći budžet, izdvojen za subvencionisanje stočarstva, neće moći da doprinese značajnijem rastu ove proizvodnje. 

– Potrebno je da zaustavimo smanjenje stočnog fonda i povećamo proizvodnju svih vrsta mesa i mleka. Bez razvoja stočarstva, srpska poljoprivreda će i dalje neadekvatno koristiti svoje prirodne resurse (posebno obradivo zemljište) i radnu snagu i ostati izvoznik jeftinih sirovina – ističe Stanković. 

U narednim godinama sa velikim izazovom će se suočavati i proizvođači i prerađivači šećerne repe, zbog gubitka tržišta EU na kome se očekuju velike promene. Srbija je do sada, uz preferencijalnu kvotu za izvoz od 182.000 tone, imala sigurno tržište, ali je buduće poslovanje proizvođača šećera prilično neizvesno. Zbog novih okolnosti očekuje se značajno smanjenje setvenih površina (prelazile su poslednjih godina i 70.000 hektara), kao i prerađivačkih kapaciteta, jer je prerada šećerne trske rentabilnija u odnosu na šećernu repu. 

(Politika)