Portal pametne poljoprivrede

Koliko porodica uopšte može da živi od poljoprivrede? Da li ste ikada čuli odgovor na ovo pitanje? Da li ga je iko ikada i postvljao ministrima, i inim stručnjacima koji se bave poljoprivredom ili se samo vrzmaju oko nje? Da li je realan povratak na selo? Nikada niko nije ni pokušao da kaže kolika je plata ljudi koji na selu rade, to jest koliko mesečno zaradi jedno domaćinstvo kako bi od te zarade kupilo frižider ili kompjuter, školovalo decu, kupovalo odeću i obuću, automobil ili možda išlo na letovanje ili u banje.

Ako hoćemo da vidimo gde se nalazi srpska poljoprivrede i kako se od nje može živeti  ne treba da slušamo bajke o prirodnim lepotama i perspektivama već da sabremeo dva i dva i vidimo koliko ljudi uopšte može da živi od stočarstva i biljne proizvodnje. A to se ne izračunava na osnovu spiska lepih ženja i bajki o mogućnostima, već na osnovu ukupne vrednosti proizvedenog tokom godine i na osnovu profita koji je ostvaren u toj ukpunoj proizvodnji. Tačnije, kada se podvuče crta između ukupne proizvodnje i uloženog u nju dobija se ono što ljudima koji žive na selu ostaje  i za svakodnevni život i za neka nova ulaganja.

Ukupna vrednost srpske poljoprivrede ove godine će biti oko pet milijardi dolara. Da je to malo ne treba ni pričati jer Holandija samo od izvoza zaradi peko 80 milijardi dolara godišlje, ali je ključno pitanje koliko poljoprivrednika i njihovih porodica uopšte može da živi od ovolike i ovakve srpske poljoprivrede.

Kolač mali, sirotinje mnogo

Koliki je tačno profit srpskog agrara ušao u ovih pet milijardi dolara? Precizan podatak niko nema ali ako uzmemo da naši paori stalno kukaju da jedva izvlače ono što su uložili, ali da ima i onih koji se hvale zaradama, pretpostavimo da je čist profit 10 odsto, to jest oko 500 miliona dolara. Sumnjamo da je ovako veliki, ali neka bude da je tako. Moramo da zanemrimo još jednu stvar, a to je činjenica da dobar deo ukupne proizvodnje i zarade otpada na poljoprivredna preduzeća i farme koje drže tajkuni i sitnije gazde. Ali, neka sve ide u prosek.

S obzirom na to da u Srbiji ima realno nešto više od 630.000 gazdinstava po poslednjim popisu, a da je profit 500 miliona dolara,  ispada da  je „dohodak“ po gazdinstvu  godišnje oko 800 dolara, mesečno 67 dolara, a dnevno malo više od dva dolara seljak i njegova porodica imaju za preživljavanje. Može li se s tolikim novcima sastaviti kraj s krajem ili se radi o pukoj sirotinji?

Šta nam pokazue ova računica? Jedni će reći da od poljoprivrede ne živi toliko gazdinstva i da su ti podaci naduvani. Ali, neka je broj gazdinstva dvaput manji, to opet znači da svako gazdinsvo za život ima dnevno četiri dolara. Da li je to puno više para? Granica siromaštva u svetu je prihod od 1,9 dolara dnevno po osobi. To znači da je četvoročlana pordica siromašna ako zarađuje dnevno  manje od 7,6 dolara na dan.

Drugi će opet reći da ovakva računica ne stoji jer domaćinstva zarađuju mnogo više ali investiraju u kupovinu repromaterijala… Naravno, ali je ovde reč o plati seljaka jer ako  seme samelje i pojede neće imati ni onda dva dolara dnevno za struju, so, biber…

Nema mesta za više od 40.000 gazdinstava 

Drugi deo ove priče je koliko gazdinstava s obzirom na njihovu proizvodnju i dohodak može da opstane u Srbiji. Ako je prosečna plata kod nas oko 400 dolara, to znači da bi i seljak morao toliko mesečno da zaradi, a to je oko 5.000 dolara godišnje. Neka smo jedan član domaćinstva ima platu od poljoprivrede, to bi značilo da profit od 500 miliona  dolara godišnje omogućava opstanak  najviše 100.000 gazdinstava, a da je 500.000 njih i sada višak.

Kada bi se napravile realne procene i kada bi plata sledovala i ocu i majci i kada bi se izračunali relani troškovi proizvodnje i života i kada bi se potrebe ljudi na selu izjednačile sa prosečnom porodicom u gradu, lako bi se došlo do podatka da u Srbiji nema mesta za više od 40.000 pravih porodičnih gazdinstva.

Milovan Lukić