Portal pametne poljoprivrede

Na simboličnih 300 hektara ove godine uzgajana je industrijska konoplja u Srbiji, dok je nakon Drugog svetskog rata tadašnja Jugoslavija bila u proizvodnji ove biljke među vodećima u svetu, a 1965. čak na zavidnoj trećoj poziciji na planeti, odmah iza Rusije i Kine. Proizvodnja industrijske konoplje je kod nas nekoliko decenija bila zabranjena, a i sada se može uzgajati samo uz posebno odobrenje i nadzor, zbog zloglasne joj opojne rođake indijske konoplje – marihuane… Međutim, istaknuti domaći i inostrani stručnjaci koji se konopljom naučno bave, sada je prepoznaju kao sirovinu budućnosti.
Stručnjaci tvrde da je konoplja najstarija biljka koju je čovek gajio, te da je njeno kultivisanje otpočelo još 10.000 godina pre nove ere. Postojbina konoplje je Kina, gde postoje tragovi da su još u doba cara Šen Nanga 2.800 godina pre nove ere, Kinezi koristili konoplju u ishrani, za dobijanje vlakana za odeću, izradu ribarskih mreža, užariju i oruđe, a u kineskoj medicini se cvet kanabisa koristio kao melem za rane.
U 15. i 16.veku Španija, Portugalija i Francuska su postale pomorske sile zahvaljujući konoplji, čuveni slikari Rembrant i Van Gog svoja dela oslikavali su na platnima od konoplje, i prva američka zastava izrađena je na platnu satkanom od vlakana konoplje…

Na Balkan konoplja je stigla u 5.veku, najverovatnije sa Bliskog Istoka ili Rusije, u doba Nemanjića u Srbiji se uzgajala uz reke, a dok nije proterana sa naših polja dobro je bila ukorenjena u Vojvodini.

Profesor dr Milorad Krgović sa Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu potseća da je prva fabrika za preradu podignuta u Futogu 1865. godine, a da je u to vreme u Oyacima bila organizovana berza na kojoj se nedeljno prodavalo 150 do 250 tona konoplje. Glavni kupci su bili Englezi, najviše za potrebe ratne flote za brodsku užad, a prerađevine od konoplje izvozile su se za Grčku, Siriju, Afriku, Nemačku, Dansku, Švedsku i Holandiju.

Neposredno pred Drugi svetski rat u Dunavskoj banovini bilo je preko 200 kudeljara i kudeljarskih preduzeća. Nakon Drugog svetskog rata rekordna proizvodnja zabeležena je 1949. kada je pod konopljom u Jugoslaviji zasejano 108.210 hektara, a izvezeno 21.855 tona. Ova konoplja je korišćena najviše u tekstilnoj industriji i druge svrhe, pre svega u brodogradilištima, zbog izuzetne čvrstoće i dužine vlakana, da bi kasnije gubila na značaju usled napretka hemijske industrije i razvoja sintetskih vlakana. Kakve su mogućnosti i perpsektiva predočeno je u na međunarodnom simpozijumu “Konoplja – sirovina budućnosti”, ne slučajno u Senti, gde se nalazila jedna od 72 ugašene kudeljare.

– Konoplja je bila potisnuta iz visokorazvijenijih zemalja, ali se danas u svetu proizvodi oko 80.000 tona konoplje, međutim, sve više je prisutna u Evropi, pa se u mnogim zemljama traži proizvodnja za razne svrhe, od lekova do vrlo vrednih industrijskih proizvoda poput celuloze i papira, ulja i drugih. Nekada je u Vojvodini bilo izuzetno rasprostranjeno gajenje konoplje, na području Bačkog Petrovca, Odžaka, Apatina, pa i berza za trgovanje, jer su na tržištu najcenjenije bile konoplja iz Italije i Vojvodine, jer su idealni agroekološki uslovi za njeno gajenje – kaže Krgović.

Jedna od velikih mogućnosti je proizvodnja celuloze i papira od vlakana konoplje, jer je prema rečima Krgovića poznato da se od kratkih vlakana pozdera konoplje može proizvoditi celuloza za roto papir, dok su duga vlakana od kore konoplje pogodna za proizvodnju celuloze za visoko vredni papir za cigarette i novčanice. U vreme kada su kudeljare u Vojvodini gašene, među njima i u Senti, pre četvrt veka Fabrika šećera “Kristal” u Senti i austrijska firma “Andricz” izradili su studiju izvodljivosti za fabriku celuloze i papira, u kojoj bi sirovina bila konoplja.

– Studija je detaljno obradila tehničko tehnološka rešenja za fabriku u Senti, a ekonomska analiza je dokazala opravdanost investicije koja se vraća za pet do šest godina – ukazuje krgović.

Tadašnji direktor senćanske šećerane Petar Terzić, sada pomoćnik predsednika opštine Senta za ekonomski razvoj, kaže da je šteta što fabrika nije izgrađena i što proizvodnja konoplje na ovdašnjim poljima nije razvijena.

– Šećerana je imala sva energetska postrojenja za ovu tehnologiju, koja je godišnje korišćena svega tri meseca u vreme kampanje za proizvodnju šećera, pa se nisam mogao pomiriti sa činjenicom da veći deo godine stoje neiskorišćena. Došlo se na ideju da se koristi tokom cele godine za preradu konoplje u fabrici celuloze i papira, koja bi se izgradila na bazi sirovine našeg podneblja. Već samim tim bi ulaganja bila niža za 30 odsto. Sećam se da smo animirajući potencijalne proizvođače konoplje potpisali i predugovore za proizvodnju na oko 5.000 hektara. Do izgradnje fabrike nije došlo, što ne znači da sada nije moguće zainteresovati potencijalne investitore – kaže Terzić.

Osim što ekološki i ekonomski aspekti idu u prilog revitalizacije proizvodnje konoplje na našim pošljima, ona je na njivama vrlo poželjan usev, jer je dobra za dekontaminaciju zemljišta zagađenog štetnim materijama i čisti oranice od korova, umesto da se koriste herbicidi.

Selekcioner konoplje na odeljenju novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Bačkom Petrovcu dr Anamarija Stojanović podseća da je 1986. godine Vojvodina bila vodeća u proizvodnji konoplje na oko 20.000 hektara, da je potom usledila zabrana proizvodnje, samim tim i gašenje kudeljara, ali da postoje svi preduslovi da se proizvodnja ove industrijske kulture ponovo intenzivira.

– Kako je ponovo aktuelan povratak prirodnim materijalima konoplja opet dobija sve više na značaju, a kod nas su uslovi praktično idealni i postoji tradicija koju treba obnoviti – naglašava dr Anamarija Stojanović. – Bez obzira na zabranu gajenja industrijske konoplje Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada je sve ove godine obnavljao genetski materijal i imamo dve sorte konoplje “Helena” koja je registrovana 2003. godine, namenjena za dvojaku proizvodnju za zrno ali i za vlakna, dok je sorta “Marina” namenjena proizvodnji stabljike, odnosno vlakna. Ove sorte trenutno nema u prodaji jer kod nas još uvek ne postoje organizovani otkupni centri vlakna, a najbliža su u Rumuniji, Sloveniji i Austriji. Onog momenta kada se ponovo aktiviraju otkupni centri, za koje po našim saznanjima postoje intersovanja, umnožićemo dovoljno semena tako da će ga biti na tržištu.

Setva uz dozvolu MUP-a

Stručnjaci Instituta za ratarstvo i povrtarstvo ukazuju da konoplja zahteva uzgoj na plodnom zemljištu, ali da solidne prinose daje i na njivama lošijeg kvaliteta, te da zahteva savršenu agrotehniku sa dubokom obradom u jesen, odnosno kvalitetnu predsetvenu pripremu. Agrotehnika i ulaganja u proizvodnji zavise od namene, da li je usev namenjen za proizvodnju zrna, ili za proizvodnju vlakna.

Konoplja kod nas sada može da se gaji samo u registrovanom poljoprivrednom gazdinstvu. Uz priloženu potvrdu o kupovini semena i deklaraciju prijavljuje se cela proizvodnja Ministarstvu unutrašnjih poslova, koja prema rečima dr Anamarije Stojanović, najčešće nije problem da se dobije, pa uz dozvolu može da se zaseje. Stručnjaci ukazuju da industrijska konoplja ima svega 0,2 odsto psihoaktivne supstance (THC), dok je kod indijske konoplje 10, 20 pa i do 30 odsto.

(Dnevnik, Milorad Mitrović)