Portal pametne poljoprivrede

-Za prvih deset meseci ove godine poljoprivreda i prehrambena  industrija  ostvarila je izvoz vredan  2,61 milijarde dolara, što je 9,1 odsto više u odnosu na isti lanjski period. To može da bude indikativno i očekivanja su da će takav trend zadržati do kraja godine te da ćemo u 2016. imati povećanje izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda za oko 10 odsto – navodi u razgovoru za „Agrosmart“ direktor Sektora poljoprivrede Privredne komore Srbije Žarko Galetin uz napomenu da rezultati spoljnotrgovinske razmene za ovu godinu još nisu konačni.

Žarko Galetin, foto:proberza.co.rs

Po njegovim rečima, ostvaren je suficit u razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda sa svetom od 1,48 milijardu dolara za deset meseci, što je u odnosu na isti period prošle godine rast od 31,4 odsto.

– Ako sa tog aspekta posmatramo, možemo da kažemo da je ova godina bila uspešnija od prethodne. Generalno, ekonomska godina u svim sektorima, u svim granama agrosektora pokazala se boljom nego lane. Nažalost, zadržala se loša struktura izvoza pa su tako žitarice, voće i povrće u ukupnoj strukturi izvoza agrarne robe učestvovale sa oko 46 odsto, dok su sve ostale grane u proizvodnji i preradi zatajile kada je plasman na inostrana tržišta u pitanju – ocenjuje Galetin i dodaje da su, uz konditorsku industriju, neke industrije zadržale dobar status u agrosektoru. – Šećer je, recimo, sa 4,2 odsto učestvovao ukupnom poljoprivrednom izvozu, duvan sa 11,8 odsto i ulje sa 5,9 odsto. Sve ostalo su industrije koje su imale relativno loše pokazatelje, a pre svega industrija mesa i mesnih prerađevina. To je posledica krize domaćeg govedarstva, i mlečnog i tovnog, takođe i krize u sektoru tovnih svinja. Sve se, nažalost, reflektuje na bilanse stočarske proizvodnje, to je rak-rana agrosektora.

Za svinjsko meso dali 37 miliona dolara

Ove godine je u periodu januar-oktobar Srbija uvezla 15.000 tona svinjskog mesa, a ukupna vrednost tog uvoza je preko 37 miliona dolara, kaže Galetin.

Ocenjuje da imamo paradoksalnu situcaju da ćemo ove godine imati blizu tri miliona tona kukuruza za izvoz, što nas ponovo izbacuje u deset najvećih svetskih izvoznika ove žitarice, a istovremeno u enormnim količinama uvozimo svinje i svinjsko meso.

Ne bi valjalo da ne ukinemo prelevmane

Direktor Sektora za poljoprivredu PKS očekuje ukidanje prelevmana  za sirovo mleko, kojima rok ističe krajem februara naredne godine. Iako resorno ministarstvo to još uvek nije zvanično saopštilo, naš sagovornik ocenjuje da je, sudeći po političkoj klimi i s obzirom na to da je u pitanju vrlo rigorozan stav Evropske komisije, koja nije blagonaklona prema ovakvoj vrsti vancarinske zaštite, pa čak i po nagoveštajima protivmera, „ vrlo verovatno da će prelevmani biti ukunuti“. Kako kaže, u ovoj situaciji takva mera zaštite domaćeg tržišta, odnosno farmera nije ni neophodna, jer je na svetskom, naročito na evropskom tržištu, došlo do skoka cene mleka.

-Produženje bi moglo da donese i političku štetu, a izgubili bismo i argumente za neku buduću situaciju jer, ako nam mlekarstvo ili neki drugi sektori uđu u problem, Evropska komisija verovatno nam ne bi odobrila te iste prelevmane koristeći kao protivargument to što smo ih neopravdano produžili u ovom trenutku – objašnjava Galetin.

Cene pšenice mogla bi rasti

Osvrćući se na dešavanja na tržištu žitarica i očekivanjima u narednoj godini, Galetin kaže da bi pšenica mogla da ide naviše. Podseća da je hlebno zrno bilo u ozbiljnom problemu od marta do oktobra ove godine.

-Šest meseci u kontinuitetu bila je pšenica jeftinija od kukuruza, a to se u poslednjih deset godina desilo samo  jednom. Na tako nepovoljnu situaciju uticale su mnoge okolnosti na međunarodnom tržištu. Pšenica je, naime, imala preko 30 odsto vrednosti zaliha u odnosu na potrošnju, što je vrlo neracionalna količina koja je ugušila tržište i nije dala ceni da ide naviše. Sada, prateći situaciju na južnoj zemljinoj hemisferi, koja je doduše manje zastupljena u proizvodnji hlebnog žita, ali gde će krenuti žetva za mesec-dva, i imajući u vidu  setvene površine na severnoj hemsiferi, moglo bi se reći da se već nešto dešava na tom tržištu – kaže Galetin.

U Srbiji je, veli, prema procenema zasejano oko 12-15 odsto manje pšenice nego lane. Krajem novembra imali smo oko 490.000 hektara, a pod pretpostavkom da je u krajnje nepoželjnom periodu za setvu – početkom decembra, zasejano još parcela, u najboljem slučaju to će biti oko 500.000 hektara pod hlebnih zrnom. Dakle, dobar deo je posejan izvan optimalnog agroroka.

-Ne možemo stoga očekivati neke vanredne rezultate i teško da ćemo dostići prosečan prinos od 4,8 tona na nivou cele zemlje, kakav smo imali ove godine.  Ali, pšenici se u poslednjih par godina posvećuje malo bolja agrotehnika, pa je za očekivati  rod od preko dva miliona tona, što svakako zadovoljava domaće potrebe. S druge strane, to će  malo da generiše rast cena na domaćem tržištu, a i u kontekstu svetskih dešavanja, cenovno bi pšenica mogla bolje da stoji u 2017.- kaže Galetin.

Agrarna kasa obećava bolje dane za stočarstvo

Agrarni budžet za narednu godinu 8,1 odsto veći je od ovogodišnjeg, što nije malo u uslovima kada je nacionalni budžet restriktivan, ocenjuje Galetin. Iako je poljoprivredna kasa još uvek nadovoljna, povećanje od osam odsto je značajno, veli on pozdravljajući mere poput uvođenja podsticaja za steone krave od pet hiljada dinara, povećanja davanja za svinje…

-Četiri puta je povećan iznos sredstava za investicije. Podsticajna bespovratna sredstva za investicije premašuju dve milijarde dinara i to je ipak napredak. Jeste da agrarni budžet i dalje ne iznosi pet odsto ukupnog budžeta Srbije ali se približio toj cifri. U svakom slučaju, dobro je što država prepozbaje slabe tačke naše poljoprivrede, a u prvom redu to je govedarstvo. Za očekivati je da se interes naših poljoprivrednika izmesti više prema stočarskoj proizvodnji  jer je nonsens  da u Srbiji u ukupnoj strukturi poljoprivredne proizvodnje dve trećine bude ratarska, a jedna stočarska – ocenjuje Galetin napominjući da je naša velika šansa u voćarstvu i povratstvu, odnosno preradi voća i povrća.

S. Gluščević