Domaći proizvođači mleka u nefer konkurenciji sa evropskim farmerima
Osnovni razlog što su prelevmani, zaštitna dažbina od deset do trideset dinara po litru mleka, odnosno kiselo-mlečnih proizvoda, uopšte uvodeni je veliki višak na evropskom tržištu nastao nakon uvođenja međusobnih sankcija Evropske unije i Rusije.
Decenijama unazad, mlekari iz Nemačke, Austrije, Holandije, Poljske, Danske, oko 20 odsto proizvodnje plasiraju na rusko tržište. Kako je ovaj izvoz već dve godine presahao, višak je počeo da se plasira po damping cenama svuda gde se može, pa i u Srbiju.
Koliko je tržište Unije poremećeno pokazuje podatak da je cena litre mleka u otkupu od farmera pre dve godine sa 37 u dužem periodu bila spala na svega 22 evrocenta po litru.
Najsloženija proizvodnja
Evropska komisija, još više vlade najvećih proizvođača, prvo su dodatno subvencionisali proizvođače, potom su, procenivši da je reč o trajnijem problemu, počele da podstiču umanjenje proizvodnje, čak i prekid bavljenja uzgojom mlekulja. Tako je Nemačka čak 283 miliona evra usmerila u dodatne podsticaje, ali rezultati su minimalni: proizvodnja je smanjena za beznačajnih 0,3 odsto.
Neuspeh redukovanja proizvodnje ne iznenađuje. Mleko je najsloženiji proizvod primarne poljoprivrede i delatnost koja u okviru agrara donosi najveću zaradu. Niko ne želi lako da napusti elitni segment evropske poljoprivrede.
Krave „kao tenk“
U ovakvim uslovima, srpska vlada nije imala drugo rešenje do da pre godinu i po dana uvede, potom i produži zaštitni prelevman. Nov rok je isticao krajem prošle godine i iz Evrope su insistirali da se zaštita, koja se po Sporazumu o stabilnosti i pridruživanju može uvesti samo u izuzetnim prilikama, ukine. Argumentovali su pričama da se tržište mleka i mlečnih prozvoda u Uniji uravnotežava.
Vlada Srbije, uprkos zahtevima agrarnih udruženja, nije odolela pritiscima iz Unije i skinula je zaštitu. Obrazloženje je da je cena litra otkupa u Uniji dostigla 0,32 evra po litri i da je mnogo važnije da naši stočari poboljšaju rasni sastav i kvalitetnijim uzgojem i prehranom dostignu evropsku produktivnost.
Argumentacija izgleda logičnom, pogotovo kada se potkrepi ogoljenim statističkim podatkom da u proseku krava srpskog seljaka daje deset do dvanaest, evropskog dvadeset do dvadeset pet litara dnevno. Ističe se i da je srpska krava sa 850 kilograma „kao tenk“, dok su evropske teške tek 450-550 kilograma i stoga konzumiraju i upola manje, ali kvalitetnije, hrane. Time je u evrofarmera i cena proizvodnje niža.
Neefikasna hobistička proizvodnja
Problem je što stoka tako izgleda u velikom broju naših sitnih domaćinstva koja se, kao uzgrednom delatnošću, bave uzgojom mlekulja. Nije ih briga za potentnost rase krava, niti za kvalite ishrane, već se zadovoljavaju skromnom zaradom, baziranoj na kakvoj-takvoj proizvodnji.
Ovima valja pridodati i velik broj seljaka koji su u takvim (ne)prilikama da životare od uzgoja tri, četiri krave i obrade okućnice manje površine. Realnije sagledavajući, u pitanju su socijalni slučajevi maskirani kao seljaci.
Međutim, na obe ove grupacije seljaka ukidanje prelevmana malo će delovati. Socijala nema drugih izvora prihoda, time ni izbora, dok „hobistima“ zarada od sporedne delatnosti nije primarni cilj.
Dakle, i jedni i drugi će nastaviti proizvodnju uprkos proceni kako će ovdašnji otkupljivači plaćati nižu cenu. Nevolja je što je njihove mleko obično druge klase i mora da se u mlekarama pasterizuje.
Mukotrpno dostizanje kvaliteta
Ukidanje prelevmana i nalet ponude visokosubvencionisanog mleka iz Unije oboriće otkupnu cenu na srpskom tržištu. Reč je o mleku ekstraklase kakvo u nas postižu samo pravi farmeri.
Pre dvanaest godina, kada su počeli dolaziti evropski prerađivači, svega deset procenata mleka naših stočara bilo je ovom rangu. Nije lako dostići visok nivo; neophodno je učiniti pomake u odabiru rasnog sastava stoke, kvalitetu uzgoja, muže, ishrane, skladištenju, načinu transporta. Skok u proizvodnji je ogroman i iziskuje znatna ulaganja.
Ipak, ne mali broj naših stočara je shvatio zahteve vremena koje dolazi, uspešno se preorijentisao i redovno vraća prispejuće rate kredita pomoću kojih je osavremenio gazdinstvo. Tako je prošle godine oko 45 odsto mleka isporučenog srpskim mlekarama ekstrakvaliteta. U Vojvodini najviše kriterijume zadovoljava čak tri četvrtine otkupljenog mleka.
Selektivni podsticaji
Pad otkupne cene pogodiće upravo njih: iz manje dobiti teško će moći da vraćaju zaduženja, još manje će biti u prilici da podižu nove kredite i nastave započeto usavršavanje proizvodnje mleka. Pitanje je i da li će pri nižoj ceni imati ekonomsku računicu baviti se najzahtevnijom i najprofitnijom poljoprivrednom delatnošću. Stoga ukidanje prelevmana može najviše delovati upravo na dostizanje željenog kvaliteta mleka, kakvo jedino ima prolaz na evrounijskom tržištu.
Nesporno da je srpska vlada bila pod snažnim pritiskom Brisela, ipak, kako međusobne sankcije EU i Rusije nisu ukinute, teško je očekivati da hiperprodukcija neće pratiti evropsku mlekarsku industriju ove, pa i narednih sezona. Cena se dugo neće uravnotežiti.
Naši farmeri najkvalitetnije produkcije biće na udaru i valja im pomoći u skladu sa evropravilima i evropraksom, praktično kompenzovati ukidanje prelevmanske zaštite. Čini se da bi se premije za najkvalitetnije mleko mogle sa sedam povećati na deset dinara, dok bi se umatičeno grlo, odgovarajućeg rasnog kvaliteta, moglo subvencionisati ne sa aktuelnih 25.000, već 35.000 dinara, dok bi se subvencija za neodgovarajuće prepolovila.
Cilj je jasan, podstaći uzgoj kvalitetnih grla i produkciju mleka najboljeg kvaliteta. Ukidanje prelevmana izlaže naše stočare ne samo snažnoj već i nefer konkurenciji evropskih farmera, čija proizvodnja je podržavana ne samo visokim mlekarskim podsticajima, već zaobilazno čitavim nizom mera usmerenim na ruralni razvoj i brigu o ekologiju, u čemu Uniju ne mogu da prate ni snažne poljoprivrede SAD, Australije ili Kanade, kamoli agrar uboge Srbije.
Stoga, ukidanje prelevmana, ako ne bude nadomešćeno drugim vidom pomoći, može drastično smanjiti ovdašnju proizvodnju mleka.