Portal pametne poljoprivrede

Komisija za izdavanje državnih oranica u zakup investitorima, sastavljena od pet članova, odnosno  tri ministra – Branislava Nedimovića, Gorana Kneževića i Dušana Vujovića, te pomoćnika ministra poljoprivrede Nenada Katanića i specijalnog savetnika Dragana Milića, sastala se juče, što znači da bi se uskoro mogle očekivati i prve saglasnosti da u posed njiva koje su dosad davane poljoprivrednicima uđu novi igrači, poput nemačkog “Tenisa”.

Shodno Zakonu o poljoprivrednom zemljištu, tačnije Uredbi koju je u junu prošle godine donela Vlada Srbije, 30 odsto poljoprivrednog zemljišta u opštinama davaće se u zakup na 30 godina investitorima koji imaju planove za ulaganja u neku vrstu poljoprivredno-prehrambene proizvodnje. Uredbom (o uslovima, načinu i postupku za ostvarivanje prvenstva zakupa) propisano je da će o tome ko će dobiti oranice u arendu na 30 godina odlučivati komisija u kojoj su tri ministra i još dva člana po izboru jednog od tih ministara i to je za sada jedina poznata. Sve ostalo je mutno i zamagljeno – od toga kakve bi to planove budući ulagači trebalo da imaju, do toga ko može da garantuje za neki posao u agrobiznisu od tri decenije kada je kao dan jasno da je u srpskoj poljoprivredi sve nepredvidivo.

Kriterijumi po principu može biti ali ne mora da znači

Elem, ko se pre javi sa zahtevom za dugoročni zakup zemljišta i sa investicionim planom, i ko bude po aršinima ministara, taj će njive i dobiti. Ostaju otvorena pitanja poput onih za koga će taj koji će od države dobiti zemljište da bi na njemu razvio neku proizvodnju, proizvoditi prve četiri godine dok ne završi investiciju, šta će se desiti ako od ulaganja odustane za dve-tri godine jer se nigde ne pominje raskid ugovora… Kako stoji u uredbi, traži se od budućih investitora da daju podatke o poljoprivrednom zemljištu, vremenu trajanja zakupa, roku plaćanja zakupnine…, ali ne i o sredstvima obezbeđenja.

Šta će se dešavati ako zakupac zemljišta krene u investiciju, napravi neku halu i predomisli se i povuče, kako to u Srbiji često biva? Da li mu ostaju u rukama hiljade hektara u sledeće tri decenije, iako na toj zemlji neće dići nijedan pogon, pokrenuti proizvodnju, uložiti milione i zaposliti ljude? I zašto uredba ponovo reguliše cenu zakupa oranica iako je već Zakonom, njegovim 64. članom, utvrđeno da će se arenda određivati po prosečnoj ceni na poslednjem nadmetanju u lokalnoj samoupravi? Postoji, doduše, u uredbi petnaestak kriterijuma o tome šta treba da sadrži investicioni plan ali nema najvažnijih i čvrstih, ohih poput održivosti investcije i trajnosti poslovanja. Sve je na odluci članova komisije. Kakav zakon, takav i uredba.

Podsetimo, poljoprivredna udruženja u Vojvodini ustala su i protiv takvog zakona i takve uredbe, bila je na njihovoj strani i pokrajinska administracija dok u Banovini nije promenjena vlast, ali uzalud. Teren je spreman za “velike”, a ko su ti – videćemo uskoro.

Da se zgrabi šta se može pre restitucije

prof. dr Miladin Ševarlić, foto: youtube

-Sve je to problem, a posebno to što nema javnog konkursa. Niti ima kriterijuma. Niko ne zna šta se radi kako se radi. Poenta je u tome da se pre restitucije zgrabe određene površine i da se daju u dugoročan zakup i da neće ući u postupak restitucije. Mi smo jedina zemlja koja za dvadeset godina nije završila restituciju. A rasprodala je sve što je mogla da rasproda od zemljišnih resursa – ukazuje u razgovoru za “Agrosmart” prof. dr Miladin Ševarlić. – Doći ćemo u situaciju sutra da, kao za staru deviznu štednju vršimo nadoknadu podnosiocima zahteva za restituciju po osnovu socijalizacije troškova tih opravdanih zahteva na teret svih poreskih obveznika ili građana. Da ne govorimo o tome da povraćaj zadružnog zemljišta oko 400.000 hektara ne pada im na pamet.

-Oni mogu da rade šta god hoće kada javnosti nisu poznati kriterijumi. To je jedinstvan slučaj u svetu. Daju 30 odsto zemljišta u lokalnim samoupravama ko zna kome i zašto, sve daleko od očiju građana – kaže Ševarlić.

S. Gluščević