Portal pametne poljoprivrede

– Državno poljoprivredno zemljište ne treba izdavati po pravu prečeg zakupa već bi trebalo omogućiti svima da idu ravnopravno na licitaciju. Na taj način bi država imala znatno veći priliv sredstava po tom osnovu i mogla bi da ih koristi za pomoć granama poljoprivrede koje su u težem položaju. Time bi se pomoć države ravnomernije raspodelila i među stočarima na celokupnoj teritoriji Srbije pa i tamo gde nema državnog zemljišta za izdavanje – jedan je od stavova i predloga 13. Zimskog seminara farmera održanog na Tari od 29. januara do 4. februara ove godine, u organizaciji Kluba 100P plus.

Ako pravo prečeg zakupa ipak ostane na snazi, valja imati na umu da proizvođači povrća obrađuju zanemarljivo mali procenat državnog zemljišta, pa to zemljište ne bi trebalo biti u fundusu onog koje se izdaje stočarima po pravu prečeg zakupa, navodi se u saopštenju ovog uduženja kao još jedan od stavova poljoprivrednika.

Dodaje se da je neophodno pojačati kontrolu zakupa zemljišta po pravu prečeg zakupa po osnovu stočarske proizvodnje kako bi se predupredile malverzacije.

-Državno zemljište po pravu prečeg zakupa  ne bi trebalo da dobijaju poljoprivredna gazdinstva koja nemaju mehanizaciju za obradu. Potrebno je omogućiti vlasniku zemljišta koje je vraćeno u restituciji da može da raskine ugovor sa zakupcima tog zemljišta. Trebalo bi osloboditi poljoprivredna gazdinstva poreza na prihod od izdavanja poljoprivrednog zemljišta – navodi se u saopštenju Kluba 100P plus.

Farmeri su na skupu na Tari zauzeli i stavove u vezi sa podsticajima.

-Pored malog učešća podsticaja za biljnu proizvodnju dodatni problem predstavlja poskupljenje, odnosno visoka cena dizel goriva. Predlog Kluba 100P+ je da se uspostavi sistem agro-dizela (primer plavog dizela u Republici Hrvatskoj) ili drugi sistem gde bi država omogućila mogućnost povoljnije nabavke dizel goriva kroz ukidanje akcize ili drugih državnih nameta na cenu dizel goriva. Treba ispoštovati EU standard kod nabavke traktora i insistirati na minimum Euro 3 motorima – poručuju iz ovog udruženja.

Zaključeno je i da iz Pravilnika za podsticaje za nabavku mašina i opreme u biljnoj i stočarskoj proizvodnju treba izbaciti ograničenje od 50 hektara pod određenom biljnom kulturom kao uslov za korišćenje podsticaja. Isto tako, sejalice i slične mašine bi valjalo posmatrati grupno (npr. mašine za ratarstvo) da ne bi došlo do odbijanja zahteva zbog nepostojanja određene kulture u setvenoj strukturi za tu godinu, napominju u Klubu 100P plus. Dodaju da bi trebalo ubaciti telehendlere kao prihvatljivu investiciju i za biljnu proizvodnju (primena u podnim skladištima, skladištima, za utovar i pretovar robe), te da je neophodno subvencionisati GPS sisteme.

Članovi Kluba smatraju da učešće direktnih plaćanja za stočarstvo dovodi do toga da je biljna proizvodnju u neravnopravnom položaju. Stav je da raspodela budžeta mora biti pravednija i ravnomernija.

Podsticaji za osiguranje useva ne bi smelo da imaju ograničenja tj. da budu dostupni za svu prijavljenu površinu. Poruka je i da se omogući da i kompenzacija, kao način plaćanja robe bude prihvatljiva u sistemu podsticaja, da se omogući da nabavka putem lizinga bude prihvatljiva u sistemu, te da je neophodno povećati gornje limite za podsticaje za silose, podna skladišta, objekte za gajenje životinja i hladnjače.

Veliki problem kod izgradnje objekata su zakonske obaveze u domenu protivpožarne zaštite koje onemugućavaju dobijanje upotrebnih i građevinskih dozvola. To će, ocenjuju u ovom udruženju,  biti veliki problem kod IPARD-a. Klub apeluje da se ponovo omogući registrovanje poljoprivrednog gazdinstva suprugama poljoprivrednika.

(Agrosmart)