Portal pametne poljoprivrede

Da imamo i neozbiljnu državu i neozbiljne političare i neozbiljne poljoprivrednike nema boljeg primera od maline.

Neka galami ko koliko hoće ali saditi malinjake, a prepustiti sudbinu u ruke hladnjačarima protiv kojih se dižu bune skoro svake godine totalno je neozbiljno. Naravno da su malinari najmanje odgovorni u ovom lancu, ali nevini svakako nisu jer hoće sve da čuju sem istine.

Kad te neko jednom prevari ubio ga bog dabogda. Kad te taj isti prevari drugi put, ubio bog i tebe i njega. Ali ako te prevari i treći put, ubio bog samo tebe. Ima li ovo neke veze s našim malinarima? Ko hoće da tapše malinare po ramenu – neka to radi, ko hoće da kuka nad njihovom teškom sudbinom – neka kuka, ali malinari od lažnog saosećanja i razumevanja neće imati ništa – ni sad ni u budućnosti. Korist će imati samo ako svoju sudbinu uzmu u svoje ruke, ali ta sudbina nije ni motka ni batina ni blokada ni pretnja krčenjem zasada.

U Srbiji maline su zasađene na oko 15.000 hektara, sa kojih se godišnje proizvede oko 100.000 tona. što bi se reklo taman za jednu ozbiljnu evropsku kooperativu iliti zadugu, ali nje nema, a dok je ne bude imaćemo redovne borbe malinara i otkupljivača.

Lice i naličje neodgovornosti

Zašto se seljaci ne udruže pa sami i proizvode i otkupljuju i izvoze maline? To je pitanje na koje niko neće da da odgovori jer je veoma prosto. Pa niko neće da preuzme odgovornost – ni država ni seljaci. Lako je deliti zaradu, ali šta će biti kad treba podeliti gubitak?

Šta bi bilo kada bi malinarska zaduga čiji su oni vlasnici malinarima ponudila nisku cenu, jer je to realanost?  Najlakše je prsto uperiti na neke tamo gadne hladnjačare. A hladnjačari nisu ništa drugo nego proizvod samih malinara i neodgovorne države. Lice i naličje naše neodgovornosti i nespremnosti da uradimo ono što je najteže, a što jedino daje rezultate na duže staze.

Daleko od toga da su hladnjačari nevini, jer se sećamo da su ovde malinu kupovali i kurta i murta i Arkan i mnogi tajkuni... Svi oni nisu radili za klikere već za zaradu. Pa ako zarade već ima, zašto se onda seljaci ne potrude i nateraju državu da im pomogne da napravi pravu kooperativu. Zašto ne zahtevaju od države da im da subvencije da naprave na primer pet velikih hladnjača u Srbiji, da naprave jednu kooperativu koja bi se bavila i i proizvodnjom i otkupom i pakovanjem i preradom i izvozom, a u koju bi bili uključeni svi malinari koji su nezadovoljni sadašnjom situacijom i koji se bune zbog cena?

Da sami seljaci izvezu svih 100.000 tona maline. Da li je to moguće? Pa naravno da jeste. Samo naši seljaci moraju da prihavate da budu hladnjačari. Da se odluče da li će da čekaju obručun poslovanja zaduge na kraju godine pa da dela zaradu i možda gudbitak ili hoće odmah 1,8 ili dva evra po kilogramu. Lakše je ovo drugo i zbog toga i postoje hladnjačari kakve danas imamo i zbog toga su ih stvorili sami malinari.   

U svakom protestu malinara prste umeša i politika. Naravno, ne tako što organizuje proteste već podržavajući malinare i roneći krokodilske suze nad njihovom sudbinim i obećavajući da će ćim ova banda ode oni uzeti vlast i doneti pravdu za napaćene proizvođače.

Stalno iz ministarstva poljoprivrede slušamo o tome kako nam fali prerađivačkih kapaciteta i kako nam je to zadatak. Evo državi sad malina pa neka pokaže šta je prerađivačka industrija i šta su kooperative. Prava pravcata pokazna vežba i domaći zadatak. Neka ministar poljoprivrede udruži  malinare i napravi  kooperativu, a ne da razbacuje parole.

U Srbiji ima preko 650 hladnjača koje se bave otkupom maline sa oko 5.000 tona rashladnih kapaciteta. To je kapacitet onih koji sada zakidaju i ucenjuju malinare niskim cenama.Pa neka ministar obezbedi da iste takve i tolike hladnjače  dobiju malinari udruženi u malinarsku kooperativu. Onda neka sve strane kupce upućuje na saradnju s ovom kooperatrivom i to je to. Pa da vidimo kako će funkcionisati. Nema hladnjačara. Samo malinari i svetsko tržište. Naravno, ko neće u kooperativu nek radi šta hoće.

Milovan Lukić