Portal pametne poljoprivrede

Nakon prošlonedeljnih najava da će pšenicu ovogodišnjeg roda kupovati po 15 dinara sa PDV-om, otkupljivači juče i danas dižu cenu, a prema informacijama Agrosmarta, pojedini su obnarodovali da će hlebno žito seljacima plaćati 17 dinara sa pripadajućim porezom. Većina ih se, ipak, vrti oko 16 dinara za kilogram.

Kako je Agrosmart juče objavio, Republička direkcija za robne rezerve intervenisaće na tržištu  otkupom pšenice po 18 dinara sa PDV-om, ali će to biti male količine. Država će otkupiti svega 30.000 tona, odnosno, kako nam je potvrđeno u Direkciji, 32.600 tona.

Kako smo čuli u razgovoru sa poljoprivrednicima na severu Bačke, kompanija „Gebi“ izašla je sa 16 dinara s PDV-om za zrno sa više od 74 hektolitra, a davaće manje od 15 dinara sa PDV-om za ono manje kvalitetno. Senćanski „Žitopromet“ je objavio da će pšenicu plaćati 16,5 dinara sa PDV-om.

Inače, opšta je ocena svih ratara s kojima smo razgovarali, a koji su skinuli prve otkose, da je kvalitet hlebnog zrna veoma dobar. U Banatu je podbacio prinos – sudeći po prvim požnjevenim količinama iznosi oko pet tona po hektaru. U Sremu je situacija daleko bolja – žito je ponelo pet do devet tona po hektaru, a u Bačkoj šest do devet tona. Uglavnom, prinosi su šaroliki ali je kvalitet dobar – proteini su od 12 do 15, gluten oko 30, što znači da je, ako se uzme u obzir dosad požnjeveno žito, reč o A1 i A2 klasi.

-Robne rezerve otkupiće malu kaličinu pšenice i to neće moći da formira cenu. Ali, situacija je malo bolja za ratare nego prethodne nedelje kada se licitiralo najvišim cenama od 15,5 dinara za kilogram pšenice i kada su neki otkupljivači za ječam nudili 13,8 do 14,5 dinara. Sve su prilike, konačne cene i za ječam i za pšenicu ipak neće biti tako niske kao što se najavljivalo prethodnih dana – kaže za Agrosmart direktor udruženja „Žitounija“ Zdravko Šajatović.

Po njegovim rečima mlinari sada formiraju  akontativne cene, a prave će odrediti tržište kada roba bude u silosima.

– Sudeći po prvim otkosima pšenice, kvalitet je zadovoljavajući. Za sada se ne može ništa precizno reći jer je žetva tek počela, ali su kod tih malih količina proteini bili 13 odsto i 14 odsto. Ipak, valja imati na umu da se očekuje rod 20 do 25 odsto manji nego lane, ali i o tome je još rano govoriti – kaže Šajatović.

Podsetimo, poljoprivrednici okupljeni u nekoliko udruženja krajem prošle nedelje preneli su ministru Branislavu Nedimoviću svoja očekivanja u pogledu cene pšenice ovogodišnjeg roda. Oni ukazuju na to da je najniža prihvatljiva cena 20 dinara po kilogramu jer samo u tom slučaju mogu da pokriju troškove proizvodnje. Takođe, istakli su da jedino interventni otkup najmanje 200.000 tona pšenice može da pomeri stvari nabolje.

– Pozrdavljamo volju resornog ministra da nam pomogne ali videćemo  kako će tržište reagovati. Procenujemo da je rod drastično manji od svih planova i prognoza – kazao je nakon sastanka sa ministrom Slavko Vukov iz Udruženja poljoprivrednika Zrenjanin, koje je član Savez udruženja poljoprivrednika Banata.

On je kao veliki problem koji muči ratare izdvojio enormno visoke cene goriva. 

– Apsolutno je nedopustivo i neodrživo da poljoprivrednici za naftu koju troše plaćaju punu cenu – 150 dinara. Nemoguće je to izdržati sa ovako niskim otkupnim cenama i malim subvencijama. Neizvodljivo je ispoštovati iole valjanu agrotehniku u takvim uslovima. Ministar poljoprivrede je najavljivao pre par meseci rešenje ovog problema, ali nema ga i dalje. Razumemo da to ne zavisi samo od Ministarstva poljoprivrede, već moraju i drugi resori da se uključe ali evo poziva od nas poljoprivrednika novom premijeru da se uključi u ovo – naglasio je Vukov i ocenio da bi, sa ovakvim stanjem i plaćanjem sadašnje cene derivata na jesen moglo doći do daleko lošije obrade, što će sledeće godine urzokovati znatno manji rod, lošije useve, a to će se sve odraziti na ukupne bilanse i izvoz.

On je podsetio na to da je 2007. godine važio zakon o akcizi. Ratari su bili oslobođeni plaćanja akcize na derivate u okviru 60 litara po hektaru, što je davalo dobre rezultate.

-Sad bi nas takvo rešenje zadovoljilo. Ne tražimo da nam neko pokloni naftu. Tražimo da nam država ne naplaćuje akcizu jer iz te akcize se grade putevi i infrastruktura koju mi zapravo i ne koristimo. Očekujem da se do jeseni nađe rešenje za ovaj problem jer će u suprotnom eskalirati nezadovoljstvo poljoprivrednika – poručio je Vukov.

S. G.