Vreme je za sadnju voća
Posle završene pripreme zemljišta, a pre sadnje voćaka neophodno je izvršiti još nekoliko važnih operacija. To su razmeravanje i obeležavanje puteva i sadnih mesta, kopanje jamića za sadnju i neposredna priprema sadnica.
Razmeravanje parcele i obeležavanje mesta za sadnju izvodi se posle ravnanja terena i fine pripreme zemlje za sadnju. Za obeležavanje se koriste drveni markeri debljine 10-15 mm i dužine oko 40 cm. Da bi se sadnja ubrzala i dobio dobar pravac redova mogu se koristiti po dva markera za svako sadno mesto i posebno napravljena letva dužine 1,5-2 m sa dva ureza na kraju i jednim u sredini, koja se zove „ravnjača“.
Posebno treba obratiti pažnju na rastojanje između krajnjih redova i granica parcele. Nepisano pravilo je da krajnji redovi treba da budu udaljeni od granica parcele za minimum polovinu međurednog rastojanja, ali pri tom treba planirati da se pored njih može nesmetano prolaziti sa planiranom mehanizacijom. Ako se zasad ograđuje, ograda treba da je 50 cm odmaknuta od granica parcele.
Sadnja se može obaviti tokom jeseni, zime ili ranog proleća. Važno je da se ne sadi u smrznutu i previše vlažnu zemlju. Jesenjoj sadnji treba dati prednost, jer se posađene sadnice bolje primaju, u toku zime obrazuju jači korenov sistem i brže rastu u prvim godinama nakon sadnje. Jesenja sadnja je posebno pogodna sa sadnice sa prevremenim grančicama, jer se efikasnije uspostavlja ravnoteža između redukovanog korenovog sistema i nadzemnog dela voćke. Veliki nedostatak jesenje sadnje, posebno ako zasad nije ograđen, je velika mogućnost krađe sadnica. U takvim uslovima i zečevi i poljski miševi mogu oštetiti deblo sadnica u tolikoj meri da izazovu njihovo sušenje.
Zato je pri jesenjoj sadnji zaštita sadnica neophodna. Ona može biti mehanička ili hemijska ( objašnjeno u prethodnom prilogu ).
Dobre rezultate daju i kasna zimska sadnja, posebno ako su sadnice u jesen pripremljene za sadnju sa skraćivanjem korenovog sistema i ako su bile dobro utrapljene.
Kasna prolećna sadnja nije za preporuku. Bez apsorpcionog korena kasno posađene sadnice su vrlo osetljive na sušu, pogotovo ukoliko u proleće duvaju topli i suvi južni i jugoistočni vetrovi. Potreba posađenih sadnica za zalivanjem je velika, one se teže primaju i imaju znatno slabiji porast što se kasnije odražava na visinu prinosa.
Jamići za sadnju otvaraju se neposredno pred sadnju. Kopanje se vrši tik uz markere, kojima je obeleženo sadno mesto i uvek sa iste strane markera, pri čemu se vodi računa da markeri ostanu nedirnuti. Ako se za sadnju koristi ravnjača onda se jamić kopa između dva markera. Prečnik sadnog mesta treba da je nešto veći od prečnika korena sadnice, da bi se žile nesmetano smestile u jamić i zauzele sto prirodniji položaj.
Priprema sadnica za jesenju sadnju izvodi se u danu sadnje. Sadnice se pregledaju i vrši se poslednja kontrola njihove ispravnosti. Sve oštećene, nekvalitetne i zdravstveno neispravne sadnice se odstranjuju. Na zdravim sadnicama se skrate osnovne žile korenovog sistema na dužinu 15-20 cm. Na pokidanim žilama obnavljaju se preseci do zdravog mesta. Ako se vrši kasna zimska sadnja ili rana prolećna sadnja poželjno je da se prirema sadnica za sadnju obavi posle njihovog vađenja iz rasadnika, a pre trapljenja. Na taj način se postiže zarastanje rana na osnovnim žilama do momenta sadnje i one ne troše snagu za ponovno zarastanje rana u proleće.
Napravljeni preseci moraju biti pravi, a ne kosi, jer su pravi preseci najmanji i najlakše zarastaju. Sitne žile ne treba uklanjati niti skraćivati ako su zdrave.
Sadnja se uvek obavlja na približno istoj dubini na kojoj je sadnica bila u rastilu. Dubina sadnje se lako određuje po boji kore. Deo sadnice koji je bio u zemlji je svetliji od dela koji je bio iznad zemlje. Sadnju treba da obavljaju dva radnika. Jedan radnik stavlja sadnicu u centar jamića, drži je u vertikalnom položaju i proverava da li je u istom pravcu sa markerima. Ako se koristi ravljača za sadnju onda se sadnica postavlja u srednji urez, a markeri u bočne ureze na ravnjači. Drugi radnik preko korena sadnice nabacuje rastresitu i umereno vlažnu zemlju. Laganim povlačenjem sadnice omogućava se bolje popunjavanje prostora između žila. Zemlja se lagano nagazi da bi se istisnuo vazduh i što bolje uspostavio kontakt izmedu zemljišta i žila. Ponovo se dodaje nova zemlja i vrši njeno gaženje.
Kada se jamić skoro pun zemlje sadnica se zalije sa oko 10 l vode (neophodno je ako se sadnja obavlja krajem zime, a posebno u proleće). Po upijanju vodeu jamić se doda 100-150 grama NPK dubriva. Poželjno je, ako je na raspolaganju, dodati i 2-3 lopate stajnjaka. Na kraju jamić se potpuno zatrpa zemljom.
Sadnja je dobro obavljena ako se sadnica ne može iščupati laganim povlačenjem rukom i ako stajnjak i mineralno đubrivo nisu došli u direktan kontakt sa žilama korenovog sistema.