Portal pametne poljoprivrede

Pre dve godine Skupština je usvojila Zakon o poljoprivrednom zemljištu po kojem poljoprivrednici u Srbiji koji imaju do 30 hektara obradivog zemljišta mogu kupiti do 20 hektara državnih njiva, uz rok otplate do deset godina. Kada je isti taj zakon u avgustu ove godine promenjen i kada je građanima EU ograničena kupovina naših njiva na dva hektara, nije dirana odredba koja se odnosi na prodaju zemljišta domaćim paorima. Oni i dalje po zakonu mogu od države da kupe oranice. Ali – ne kupuju.

Među vojvođanskim poljoprivrednicima ne čuje se o tome da se državne njive pazare po tim uslovima niti je takvih informacija bilo u javnosti. Da je država po povoljnim uslovima prodavala domaćim paorima oranice, sigurno bi se na sva zvona o tome pričalo i priliku da to istaknu ne bi propustili ni opštinari, ni ministar poljoprivrede, ni predsednica Vlade, ni predsednik Srbije.

-Imajući u obzir sadašnji važeći zakon o poljoprivrednom zemljuštu, lokalna samouprava donosi odluku o prodaji državnog poljoprivrednog zemljišta do 20 hektara sa rokom otplate od 10 godina. Tačnije, ona opredeljuje površine za prodaju i to počevši od najmanjih katastarskih parcela i objavljuje javni poziv za prikupljanje ponuda uz saglasnost Ministarstva. Ali, za takvu odluku još nismo čuli ni u jednoj lokalnoj samoupravi u Srbiji – kaže za Agrosmart Jovan Negovan iz organizacije Pančevački ratari.

Ovo udruženje predlaže da se u novom zakonu o poljoprivrednom zemljištu odluka donosi na nivou države koja po sadašnjem zakonu ubire prihod od prodaje, jer lokalne samouprave nemaju nikakvog ekonomskog interesa, jer bi time izgubile 40 odsto sredstava koje zakupom sada ostvaruju.

-Jedini pravi investitori u državi su naši, pogotovo mladi poljoprivrednici, koji bi kupili 20 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta, sa otplatom na 20 godina, uz jedan odsto kamate godišnje. To je budućnost naše poljoprivrede, a ne lažni ratari, koji u sopstvenoj zemlji nemaju nijedan hektar poljoprivrednog zemljišta u vlasništvu, a predstavljaju se kao farmeri i investitori – kaže Negovan.

Pomenimo, u Zakonu je navedeno da zemljište mogu kupiti poljoprivrednici iz Srbije koji imaju  imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo u aktivnom statusu najmanje tri godine ili je pak nosilac gazdinstva u aktivnom statusu najmanje tri godine. Uslov je da poljoprivrednik koji namerava da pazari ove oranice ima mehanizaciju i opremu za obavljanje poljoprivredne delatnosti, da nema više  od 30 hektara poljoprivrednog zemljišta, da  ima prebivalište u jedinici lokalne samouprave u kojoj se prodaju državne njive najmanje pet godina. Takođe, određeno je da ukupna površina koju će fizičko lice imati u svojini nakon kupovine državnog poljoprivrednog zemljišta ne prelazi 40 hektara, a zemljište koje se pazare treba da  je udaljeno najmanje 10 kilometara od državne granice, a uz saglasnost Vlade, za svaki pojedinačan slučaj, udaljenost može biti i manja.

Te njive ne mogu biti predmet restitucije, ne mogu pripadati zaštićenim prirodnim dobrima ili vojnim bazama.

Zakonom je precizirano da lokalna samouprava ne može da proda više od 20 odsto  poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini.

Cenu određuje ministar

Tržišnu vrednost za poljoprivredno zemljište u državnoj svojini koje je predmet prodaje utvrđuje Ministarstvo finansija – Poreska uprava – za svaku jedinicu lokalne samouprave, stoji u Zakonu.

Bliže uslove, način i postupak za utvrđivanje tržišne vrednosti propisuje ministar finansija, uz saglasnost ministra poljoprivrede.

Protiv odluke o prodaji poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini može se uložiti žalba Ministarstvu u roku od 15 dana od dana njenog donošenja.

S. Gluščević