Digitalna revolucija u poljoprivredi
Primena savremenih informacionih tehnologija u poljoprivredi sve više uzima maha u svetu, a direktor Instituta „BioSens” profesor dr Vladimir Crnojević ukazuje na to da Srbija ne zaostaje za svetom u toj oblasti i da poljoprivreda prolazi kroz dramatične promene koje će, uz uvođenje savremenih tehnoloških rešenja, doprineti optimizaciji proizvodnje.
– Kao što je uvođenje mašina pre jednog veka dovelo do prve revolucije u poljoprivredi, a uvođenje hemije pre 50 godina dovelo do zelene revolucije, danas informacione tehnologije u poljoprivredi donose značajne promene kroz veliki stepen automatizacije i digitalizacije. Slično kao što je u prethodnim godinama automatizacija i uvođenje robota u fabrike doprinelo povećanju efikasnosti industrijske proizvodnje, poljoprivredu budućnosti obeležiće uvođenje velikog broja savremenih tehnoloških rešenja: automatizovanih mašina – robota, senzora i bežičnih sistema, satelita i dronova, kao i sistema veštačke inteligencije koji će pomagati u odlučivanju i optimizaciji proizvodnje.
To nije tako daleka budućnost: već danas u Srbiji veliki broj poljoprivrednih mašina koristi GPS navigaciju za navođenje i precizno obavljanje operacija što je već značajan korak u automatizaciji. Nije tako retka ni upotreba dronova kojima se snimaju usevi – kaže za “Dnevnik” dr Crnojević.
Ekonomija budućnosti, a to svakako obuhvata i poljoprivredu, je ekonomija podataka, tvrdi naš sagovornik. Jer, protokom podataka i razmenom informacija iz različitih izvora, postiže se veća efikasnost proizvodnje uz očuvanje životne sredine.
– Jedan od najjednostavnijih primera je varijabilna setva i varijabilno rasipanje đubriva, gde se na osnovu različitih izvora informacija seme i đubrivo različito doziraju u okviru jedne parcele. Na ovaj način se smanjuje utrošak repromaterijala, jer se ne troši tamo gde nema smisla, a povećava prinos tamo gde za to potencijal postoji. Takođe, time se ostvaruju značajne uštede i povećava efikasnost poljoprivredne proizvodnje. Postoji još mnogo primera i svaki dan se javlja sve više kompanija sa inovativnim proizvodima u ovom domenu i puno digitalnih servisa postaje dostupno korisnicima u poljoprivredi.
Platforma digitalne poljoprivrede Srbije AgroSens omogućava korisnicima u Srbiji pristup velikom broju servisa koji su do juče bili nezamislivi. Svaki dan se unapređuje i razvija, obogaćuje novim sadržajima i besplatna je za sve korisnike na teritoriji Republike Srbije. Veoma jednostavnom registracijom na sajtu www.agrosens.rs, korisnici mogu da nacrtaju svoje parcele i da prate stanje useva iz satelita, dobiju preciznu vremensku prognozu, digitalnu knjigu polja i još mnogo toga.
– Satelitski snimci omogućavaju redovan uvid u stanje zemljišta i useva na osnovu različitih informacija koje se sadrže u njima. Naše oko omogućava da vidimo samo deo spektra, dok senzori na satelitima omogućavaju mnogo više od toga. Stoga je moguće da se putem satelita vide i brojne stvari koje ljudskom oku nisu dostupne, kao što je, recimo, intenzitet fotosinteze u listu biljke. Ako se tome doda da ovi snimci istovremeno omogućavaju ovakav uvid iz visine na velikim površinama, jasno je da su to veoma značajne informacije za poljoprivrednu proizvodnju – kaže dr Crnojević.
Dronovi su uveliko ušli u svet poljoprivrede i kod nas i u svetu, a kao i sateliti, omogućavaju snimak useva iz vazduha što je do skora bilo nezamislivo ili veoma skupo.
Institut “BioSens” i Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo potpisali su ugovor o monitoringu satelitskim snimcima.
– Prvenstvena namena projekta koji je obuhvaćen ugovorom jeste da omogući bolji uvid službama sekretarijata u stanje na terenu i pomogne u kontroli realizacije programa za koje sekretarijat svake godine izdvaja značajna sredstva. Na ovaj način biće moguće da se efikasnije organizuje rad inspekcijskih službi koje će moći da prate realizacije programa kombinacijom informacija dobijenih sa satelitskih slika i mobilnih telefona – objašnjava dr Crnojević.
-To omogućava mnogo bolji uvid u prostornu raspodelu stanja useva radi detekcije bolesti i štetočina, upravljanja navodnjavanjem i asistencije u donošenju odluka. Osnovna razlika između dronova i satelita je što dronovi pokrivaju mnogo manju površinu, ali daju mnogo veću rezoluciju slike, a time i veću preciznost i mogu da se koriste bilo kada i u bilo kojim uslovima. S druge strane sate-liti snimaju samo u određeno vreme i nisu u mogućnosti da prave snimke u uslovima pove-ćane oblačnosti. U tom smislu dronovi imaju veliku perspektivu, a razvoj novih kamera i senzora specijalizovanih za poljoprivredu u narednom periodu, učiniće njihovu ulogu još značajnijom – kaže dr Vladimir Crnojević.
Dobrila Mlađenović
Izvor:Dnevnik