Portal pametne poljoprivrede

Organski proizvođači iz Srbije, Moldavije i BiH posetili permakulturna imanja i upoznali se s organskom proizvodnjom Slovačke

Trening o mentorskim veštinama, posete imanjima koja se bave permakulturom i organskom proizvodnjom, kao i upoznavanje sa slovačkom legislativom u ovom domenu bili su deo studijske posete Slovačkoj koju je krajem februara organizovao Centar za organsku proizvodnju iz Selenče.

Ova poseta deo je međunarodnog projekta „Socijalno uključivanje i osnaživanje mladih kroz podršku razvoju centra za učenje u organskoj proizvodnji“, koji finansira Višegradski fond, a sprovodi se kako bi se osnažili mladi poljoprivrednici i motivisali za bavljenje organskom proizvodnjom.

Članovi Centra za organsku proizvodnju iz Selenče, organski proizvođači iz Bosne i Hercegovine i Moldavije i predstavnice slovačke Regionalne razvojne agencije Senek-Pezinok prvog dana treninga obučavani su kako da što efikasnije prenesu znanja mladim poljoprivrednicima u tim zemljama.

Celodnevni trening posvećen mentorskim veštinama, održan je u mestu Sveti Jur nedaleko od Bratislave, a vodile su ga Kata Ciganova i Žužana Štefanikova iz nevladine organizacije koja se bavi celoživotnim učenjem „Akademia Istropolitana Nova“.

One su učesnicima predočile koncept mentorstva, terminologiju kao i mentorski proces.

„Mentorstvo je koncept koji obuhvata nekoliko važnih elemenata – motivaciju, savetovanje, uspeh, usmeravanje, treniranje, podršku i cilj. Kroz sve ove elemente mentor prolazi sa svojim učenikom sa kojim razvija poseban odnos koji, ukoliko je dobro koordiniran i koncipiran, treba da dovede do što boljeg prenosa znanja odnosno do potpunog osposobljavanja za rad“, objasnila je Žužana Štefanikova.

Ona je govorila i o tome ko može biti mentor, koje su kompetencije za to potrebne, kako razvijati odnos sa osobom koja se obučava, a posebna pažnja bila je posvećena razvijanju komunikacionih i organizacionih veština i alata koji se koriste kako bi se one unapredile.

Organski proizvođači posetili su porodično gazdinstvo Abeland u Lozornu gde su na licu mesta imali priliku da vide kako jedno samoodrživo gazdinstvo funkcioniše. Vodiči kroz imanje bili su mladi bračni par Fašung koji su odlučili da napuste život u gradu i profesije koje su ih, kako kažu, udaljavale od sebe, i da se posvete životu u skladu s prirodom istovremeno učeći o permakulturnom uzgoju voća i povrća.

„Ovo je porodično imanje o kome vodi računa oko 15 ljudi. Porodica Abel ima osmoro dece, od kojih su neki tu, a neki studiraju, tako da se veći deo posla obavlja vikendom kada se svi skupe. Mi smo ovde došli u dogovoru s porodicom Abel, zamenili smo porodicu koja je ovde bila pre nas, po istom dogovoru – da pomažemo oko posla na imanju a zauzvrat živimo ovde i imamo priliku da učimo o permakulturi i organskoj proizvodnji. Ideja je da kada budemo spremni, odemo odavde i pokrenemo svoje imanje“, objašnjava Lea Fašung, držeći u naručju četvoromesečnu bebu koja je rođena na imanju.

Njen muž Radovan Fašung dodaje da je najveća prepreka u razvijanju ovakvog gazdinstva to što je država sve manje voljna da donira razvoj ovakvog uzgoja, već radije ulaže u velike proizvođače i monokulture, uprkos tome što se zajednica ljudi koji su zaintereovani za permakulturu i organsku proizvodnju rapidno povećava. Ovde na gazdinstvu Abeland, na oko dva hektara privatnog zemljišta, sade razne vrste voća i povrća, začinsko bilje i cveće, a uzgajaju i životinje – konje, ovce, koze, pse, guske i patke. Napominju da nije celo gazdinsvo permakulturno, već imaju i deo na kom se bave konvencionalnim uzgojem biljaka.

„Koncept permakulture je takav da se sadi u proleće, a tokom godine je potrebno minimum rada jer biljke „prijatelji“ potpomažu jedne druge u rastu. Kada dođe kraj sezone poberemo plodove i ostavimo zemljište kao da se ništa nije desilo, pa sadimo ponovo. Većinu semena recikliramo od povrća i voća od prošle sezone, a dobijamo ih i od prijatelja i poznanika, ne kupujemo iz kataloga“, objašnjava Radovan.

Kako dodaje, oko 15 godina je trebalo da se razvije farma Abeland. Sve što proizvedu potroše u samom domaćinstvu ili nude svojim gostima koji su brojni tokom godine, jer gazdinstvo je otvoreno za javnost svake subote od marta do juna i od septembra do novembra. Tokom dva letnja meseca, dva puta nedeljno, tu se organizuju svadbe i kako kažu, interesovanje je veliko, uglavnom su im svi termini rezervisani. Kako svoje proizvode ne prodaju, osnovni izvor finansija su gosti i novcem koji tako zarade plaćaju stuju, vodu i ostale komunalije.

Organsku proizvodnju i princip samoodrživosti, odnosno što veće nezavisnosti od države i sistema, promovišu i inžinjer Peter Balašov i Jan Šlinski koji su pokrenuli proizvodnju na imanju Farmlandia u slovačkom mestu Hrubi Šur, koje su učesnici treninga posetili tokom boravka u Slovačkoj.

Peter Balašov objašnjava da je, nakon što se penzionisao, odlučio da se na malom imanju bavi organskom proizvodnjom po uzoru na one farme i imanja koje pamti iz detinjstva. U ovoj ideji podržao ga je Jan Šlinski, po zanimanju varioc, ali po životnom opredeljenju organski proizvođač i inovator. Upravo on je zaslužan što na Farmlandiji rade mašine zvane „Agrokrug“ koje je on osmislio.

„Obrada zemljišta u organskoj proizvodnji je jako skupa, pa sam želeo da nađem način da je načinim jeftinijom. Želeo sam da proizvodim zdravo povrće i voće za tržište, ali ne tako da mi motka sraste s rukom. Osmislio sam mašinu koja se vrti oko svoje ose, koja je vrlo jednostavna za napraviti, a još jednostavnija za rukovanje i uz pomoć nje sada na nekoliko hektara sadimo oko 50 vrsta različitog voća i povrća. Zarađujem toliko da mogu da izdržavam svoju porodicu, ja više od toga nisam ni želeo“, objašnjava energični i harizmatični inovator Šlinski.

Zanimljiv je i način na koji je skupio početni kapital za pokretanje proizvodnje na Farmlandiji. Mašinu za sadnju je napravio od donacija ljudi koji su čuli za njegovu priču i verovali u nju. Kako kaže, od njih je pozajmio novac unapred i vratio im u proizvodima. I dana, sve što zasadi unapred je prodao. Na taj način opstaje od zajednice ljudi koja ga podržava i finansira, a kojoj on direktno isporučuje voće i povrće.

„Napravio sam svoju filozofiju, nikad ne sadim dok već nije prodato, ne želim da sadim i berem i da čekam na pijaci da vidim da li ću prodati. Moji kupci su obični ljudi koji ne mogu, ne znaju ili ne žele da se bave organskom proizvodnjom ali žele da se hrane zdravo. Ja sam im rekao: ’Vi meni recite šta hoćete, kada i koliko, a ja vam kažem pošto ću to prodati i idemo.’ Ja kao mali proizvođač ne mogu da prodajem supermarketima jer sam mali za supermarkete, a neću da gajim sa hemijom naveliko, a povrće u supermarektima je kao prostitutka kad obuče monaško odelo. Moji proizvodi su i de facto i de jure organski, imam sve potrebne sertifikate, ali imam toliko iskustva da mogu komotno inspektore da prevarim, da ne znaju da li je to što sam proizveo organsko ili ne, samo ako hoću. Ne verujem ni državi ni državnim činovnicima, pouzdam se samo u sebe i svoj rad. I po tom principu sam oduvek radio. Stalo mi je da opravadam poverenje onih koji veruju u mene i da im prodajem zdrave proizvode po komercijalnoj ceni, ne skuplje“, objašnjava on.

Šlinski kaže da je tokom godina i unapređivao svoju mašinu, a od izrade prototipa do poslednjeg modela sve su finansirali njegovi kupci. Nije je zaštitio kao patent, jer mu je to bilo skupo, već kao industrijski dizajn. Nakon 10 godina prestao je da plaća zaštitu i sad svako može da preuzme nacrte i da napravi svoju, ali ne može da patentira kao svoju.

„Pitali su me: ’A šta ako neko ukrade zamisao?’, a ja sam rekao: ’Neka krade i ako nešto ne bude znao, neka me pozove, ja ću objasniti.’ I ako neko uspe da uradi jeftiniju mašinu nego ja, evo ja ću kupiti od njega“, dodaje s osmehom Šlinski.

Pored poseta imanjima, učesnici treninga učestvovali su i u celodnevnoj prezentaciji slovačke legislature u oblasti organske proizvodnje koju je pripremila tehnička ekspertkinja Slovačke za organsku proizvodnju pri Evropskoj uniji Juliana Šloserova, inače zaposlena u najvišoj državnoj instituciji koja se bavi organskom proizvodnjom – Centralnom institutu za kontrolu i testiranje u poljoprivredi. Organski proizvođači iz Moldavije, Srbije i BiH bili su u prilici da s njom podele ključne probleme u domenu organske proizvodnje u njihovim državama, kao i da od nje čuju savete kako ih prevazići.

Jovana Zdjelarević