Portal pametne poljoprivrede

Sa povećanom upotrebom visoko plodnih ženskih linija, jedan od najvećih izazova sa kojim se suočava sve veći broj proizvođača ovih dana je razlika između prosečnog broja živorođene prasadi i prosečnog broja aktivnih sisa koje krmače imaju.

Da bi se „obezbedile dodatne sise“ u prasilištima, razvijene su različite metode. Jedna od metoda je korišćenje krmača dojara.

U osnovi, krmača dojara je krmača koja podiže dva različita legla tokom jedne laktacije, svoje leglo i leglo koje je dobila nakon zalučivanja sopstvene prasadi.

Upotreba krmača dojara je jednostavna u sistemima sa nedeljnim menadžmentom, gde se prašenja obavljaju svakodnevno. Kao rezultat krmače u različitim fazama laktacije su uvek dostupne.

Na farmama koje koriste dvonedeljni, tronedeljni ili četvoronedeljni menadžment situacija je mnogo komplikovanija. Takva situacija je na manjim farmama, farmama koje nemaju dovoljan broj krmača za nedeljni menadžment. Kod takvih sistema upotreba krmača dojara je izazov jer su osemenjavanja a samim tim i prašenja,  svedena na samo jednu nedelju.

U ovakvim sistemima je moguća upotreba takozvanih “privremenih” krmača dojara.

Tabela 1. prašenje, zalučenje i osemenjavanje u tronedeljnom sistemu

Na gore prikazanoj tabeli pojasnićemo upotrebu privremenih krmača dojara.

Počećemo u grupi B prašenje u nedelji 4. Koristićemo sledeće korake:

1. pokupiti višak prasadi oprašenih na glavni dan prašenja, naravno nakon uzimanja kolostruma i prebaciti ih kod krmača koje su se oprasile pre 2 – 3 dana.

2. Da bi se to omogućilo, potrebno je prasad od krmače koja je oprašena pra 2 – 3 dana prebaciti kod krmače iz grupe A koje doje oko 21 dan. Njenu prasad ćemo zalučiti nedelju dana ranije i to je tzv. privremena krmača dojara.

3. U nedelji 5, jednu nedelju posle, prasad koja su tada stara 9 – 10 dana se prebacuju pod krmače koje smo predvideli za isključenje iz proizvodnje. Te krmače iz grupe A su zalučile svoju prasad i prihvatila su ovu novu prasad.

4. U nedelji 8, krmače iz grupe A koje isključujemo iz proizvodnje, one koje su primile novu prasad, će biti zalučene zajedno sa krmačama iz grupe B. Prasad koju doje će biti 28 – 30 dana stara, ali će one ukupno dojiti 7 nedelja. Ove krmače su prave krmače dojare jer će zalučiti dva legla.

Na ovaj način ćemo imati određeni broj prasadi zalučene na 21 dan, i nekoliko krmača koje su dojile 7 nedelja. Pošto krmače napuštaju proizvodnju činjenica da doje 7 nedelja neće loše uticati na njihovu proizvodnju.

Ovo je relativno jednostavan način da se spase višak prasadi u tronedeljnom sistemu, ali se mora imati na umu da ne prebacujemo prasad nego da prebacujemo krmaču iz zdravstvenih razloga.

Privremene krmače dojare se ne posmatraju kao prave jer ne zalučuju dva legla već samo jedno. Prasad koju su dobile nastavljaju dojenje kod pravih dojara (izlučenih kmača) do kraja laktacije.

Tabela 2. starost na zalučenju, dužina laktacije, broj legala u zavisnosti od tipa krmače:

Pitanje koje se često postavlja je zašto ne koristimo krmače koje isključujemo iz priploda u koraku 2, umesto privremenih dojara i na taj način preskočimo korak 3?!

Dva osnovna razloga zašto to ne radimo su:

1. Prvi, najvažniji razlog je menadžment. Dok normalne krmače koje isključujemo iz proizvodnje imaju manji broj prasadi koju doje, privremene krmače dojare (iz koraka 2) treba da su visoko produktivne krmače koje doje više prasadi 13,14… Kao rezultat koristimo manje privremenih krmača nego što bi nam trebalo onih koje smo predvideli za škart.

2. Drugi razlog je veličina prasadi. Privremene dojare će imati manju prasad u odnosu na krmače koje planiramo za škart. Pošto je razlika između prasadi koja su višak (2 -3 dana) i prasadi iz prethodne grupe (21 dan) velika, moramo se truditi da tu razliku smanjimo i koristimo što “mlađe” krmače za privremene dojare. Na taj način umanjujemo uticaj na privremene krmače a i prasadima će biti lakše da nastave sa dojenjem. Preporučljivo je mladoj prasadi dodavati tečnu prihranu na bazi laktoze i energije (veštački jogurti, kiselo mleko AB, lako svarljivu i ukusnu prihranu i sl.)

Ova tehnika je najvrovatnije nabolje rešenje za višak živorođene prasadi u tronedeljnom sistemu koji se striktno sprovodi. S tendencijom povećanja plodnosti krmača i nedostatka sisa za svu prasad primena i dalje usavršavanje ove ili sličnih tehnika će biti neophodna.

Vladislav Višnjić