Portal pametne poljoprivrede

Organska proizvodnja u Srbiji i regionu razvija se u istom pravcu, a deli i zajedničke probleme koji se mogu prevazići samo saradnjom proizvođača, učešćem na zajedničkim projektima i uz razumevanje i pomoć nadležnih institucija, ocenjeno je danas u Privrednoj komori Vojvodine (PKV), koju su posetili predstavnici Centra za organsku proizvodnju Selenča (COPS) i njegovi gosti, proizvođači i predstavnici razvojih agencija iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore i Moldavije.

Oni su, u sklopu posete Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, razgovarali sa sekretarkom Udruženja PKV Jelenom Drobnjak i profesorom dr Branislavom Vlahovićem.

-Nadam se uspešnoj saradnji sa Privrednom komorom Vojvodine i verujem da će ceo region napredovati i doprineti konkurentnosti organskih proizvođača i povećanju površina pod ovim proizvodima- kazala je Jelena Drobnjak.

Ona je podsetila na to da je u Privrednoj komori Vojvodine osnovana Grupacije za organsku proizvodnju koja je nedavno s ciljem da se povežu svi učesnici u lancu organske proizvodnje, prerade, plasmana, kao i predstavnici vladinog sektora koji donose odluke u ovoj oblasti.  

-Organska proizvodnja je u usponu i treba joj dati krila. Dobro se razumemo svo koji se njom bavimo, isto nas boli i istom se radujemo. Iste probleme treba da rešavamo zajedno, uz pomoć naših država – kazao je predsednik COPS-a Jozef Gašparovski.

On je predstavio dva velika evropska projekta u kojima učestvuje ova organizacija zajedno sa partnerima iz nekoliko zemalja. Jedan je „Socijalno uključivanje i osnaživanje mladih kroz podršku razvoju centra za učenje u organskoj proizvodnji“  finansiran iz Višegradskog fonda, u kojem su partneri COPS-a organizacije iz BiH, Slovačke, Češke, Mađarske i Moldavije, a drugi je prekogranični projekat iz programa Ineterg Srbija-Hrvatska, vredan oko 550.000 evra, koji za cilj ima unapređenje ove vrste poljoprivrede u Osječko-baranjskoj županiji i Vojvodini.

U delegaciji organskih proizvođača koji su danas posetili PKV bili su predstavnici Nacionalne agencije za ruralni razvoj Moldavije, razvojnih agencija i loklanih samouprava iz Hrvatske, kao i proizvođači organske hrane iz te zemlje, proizvođači iz Crne Gore i predstavnici Saveza organskih proizvođača Federacije BiH.

Sejad Herceg iz ovog saveza ocenio je da proizvodnja organske hrane mora da ima veću podršku i u BiH i u susednim zemljama jer ona može da bude zamajac razvoja privrede i ruralnih sredina. Podsetio je na to da je na nivou Federacije donesen prvi zakon o organskoj poljoprivredi i da je u toku izrada podzakonskih akata koji bi trebalo da regulišu sva pitanja iz ove oblasti.

Na sastanku u PKV izneti su i uporedni podaci o organskoj proizvodnji u regionu. Rečeno je da tržište raste, a to, kada je o Srbiji reč, ilustruju površine pod ovim proizvodima koje su 2006. Iznosile 6.000 hektara, a 2016. godine su dostigle bezmalo 16.000 hektara. U Srbiji organski staus ima 7.400 hektara, a u procesu konverzije je oko 7.000 hektara.

Prema poslednjim podacima u Sloveniji je 43.579 organskih hektara, što je 8,97 odsto ukupnih poljoprivrednih površina, u Hrvatskoj su pod organskom proizvodnjom 93.593 hektara, što je 5,96 odsto ukupnih površina, u BiH su 992 hektara (0,005 odsto ukupnih površina), u Makedoniji 3.245 hektara (0,26%) i u Srbiji 14.353 hektara (0,44 odsto).

S, G.