Portal pametne poljoprivrede

Proizvođači kajsije u Topoli ove godine nemaju šta da beru. Plodove ove voćne vrste je u pojedinim selima obrao mraz, a u nekima grad.

Marko Vićentijević iz sela Junkovac gaji kajsije samo za svoju upotrebu, svega nekoliko stabala.

„Prošle godine su rodile baš dosta, bilo je kajsija za ceo komšiluk, ove godine samo nekoliko za jelo, nismo imali čak ni za džem. Mraz je naneo štetu tako da grad sada nije imao šta ni da ošteti, nadam se da će sledeće godine biti bolje“, priča Vićentijević.

I u selu Plaskovac slična situacija, tek po neki žuti plod sakriven ispod lišća.

„Gajim kajsiju kao i većina nas u selu ali ove godine svi smo u čudu. Loša je godina, za kajsiju pogotovo. Bilo je kasnih mrazeva tako da je još tad dosta  oštećena, ostalo je malo plodova, a to što je ostalo sad je obrao grad. Plodovi su oštećeni, skoro svaki ima udarce od grada gde se sada razvijaju bolesti i nisu za berbu, tako da nema berbe ni otkupa“, kazao je za TopPres Vlada Milivojević.

Nevreme koje je zahvatilo sela oko Topole nanelo je ozbiljne štete poljoprivrednicima. Jedan od njih je i Jovan Novaković iz sela Vinča u čijem zasadu kajsije, tek po neki plod ima upotrebnu vrednost.

„Grad je uništio celokupan ovogodišnji rod kajsije. Plodovi su ne upotrebljivi, jedino po neki plod koji je grad nekim slučajem promašio sada može da se pojede ili da se iskoristi za džem, ostalo za ništa nije. Trulež se razvija velikom brzinom naročito pogoduju česte kiše tako da smo u problemu jer će se i grane inficirati i oboleti. Ove godine od kajsije nisam imao nikakve koristi a i ostali u selu su slično prošli. Kada plod grad gubi na izgledu i kvalitetu tako da nismo mogli da ih iskoristimo“, objašnjava  situaciju u svom voćnjaku  Novaković.

Česte kiše ovih dana pogoduju razvoju bolesti, pa stručnjaci iz oblasti zaštite bilja savetuju poljoprivrednike kako da da sačuvaju svoje zasade od daljeg razvoja bolesti.

„U ovom trenutku plodovima kajsije  pomoći nema, bolest se već razvila tako da je neminovno da će celokupan rod istruliti. Nikakvo tretiranje u ovoj fazi nema smisla, najpametnije bi bilo sačekati i kasnije  započeti bakrom zaštitu biljaka. Inače ove godine smo i mi u problemu jer smo u ovakvim situacijama nemoćni da pomognemo domaćinima koji su puno uložili u svoje zasade a grad je naneo ogromne štete“, rekli su zaštitari iz poljoprivredne apoteke „Trnava Promet“.

Izvor: Glas Zapadne Srbije