Portal pametne poljoprivrede

Poznata je izreka u Kikindi, da kad se stane na bundevu ili ludaju vidi se cela varoš, ali ovih dana nema ko nije čuo za “Dane ludaje” priređene u najvećem gradu na severu Banata 33.put. Kikinđani su od merenja najtežih bundeva i najdužih tikava, uz prateće sadržaje od manifestacije “Dani ludaje” napravili regionalni brend.

Najduže tikve

Poseta od preko 65.000 gostiju iz zemlje i inostranstva, od kojih je oko 19.000 stiglo iz susedne Rumunije, najbolja je potvrda da ludaje vredi saditi u negovati. Vredne domaćice iz Kikinde i okolnh mesta, za “Banatski fruštuk” spreme izobilje pita i drugih slatkih i slanih poslastica od ludaje, pa u etno fazonu prodaju posetiocima, a razgranale su se rukotvorine i suveniri u znaku ludaja iz domaće manufakture i preduzetničkih radnji, ali ima i poljoprivrednih gazdinstava u kojima je raznovrsni sortiment ovog povrća zauzeo značajno mesto u setvenoj strukturi.  

– Skoro da nema dana da se na trpezi ne nađu jela od ludaje. Spremamo pite na razne načine, gibančice, štrudle pa i projice sa ludajom. Kuva se i čorba od ludaje, pravimo domaće sokove i pekmeze od ludaje, Širok je asortiman i slatkih i slanih jela, kod nas u Kikindi nema hrane u koju ne ide ludaja. Ludaja je naša banana, ali njome zna da se dopuni i tepsija kada se nađe u rerni sa krompirom, kobasicama, slaninom i mesom – objašnjava široku primenu ludaje u jelovniku predsednica kikindskog Etno građanskog društva “Suvača” Radojka Vujadinov  

Nekolicina proizvođača oslanjajući se na struku i iskustvo nadmeće se ko će odnegovati najtežu ludaju i najdužu tikvu, zbog pretsiža, ali i bog primamljive novčane nagrade koja u obe kategorije pobedniku donose 100.000 dinara. Verenicima Stevanu Matiću iz Zemuna i Dijani Vukadinović iz Jarka, vredelo je da džinovske plodove dopreme na merenje u Kikindu, jer su za njih iz porodičnog hobija inkasirali 200.000 dinara.

Stevan Matić i Dijana Vukadinović

Dijana Vukadinović iz Jarka je šampionka sa najtežom bundevom, na preciznoj vagi je izmereno da teži 341,5 kilograma, što prilično zaostaje za rekorderkom “Dana ludaje” od 507 kilograma, koju je 2014. godine odnegovao Milan Desnica iz Savinog Sela. Trofej za najdužu tikvu Stevana Matiću od295 centimetara je novi rekord, jer je za pola centimetra duži od lanjske šampionke Jelene i Đorđa Vukadinovića iz Jarka.

Za osvojene nagrade aktuelni šampioni “Dana ludaje” nisu skrivali zasluge Dijaninog oca agronoma Đorđa Vukadinovića i dvostrukog šampiona za najtežu ludaju magistra fitofarmacije Dušana Jankova iz Čuruga, ali i da se uloženi trud koji je potrajao šest meseci isplatio. Jer za oba šampionska ploda, lako je izračunati, ostvarili su dobit kao sa nekoliko hektara pod pšenicom natprosečnog prinosa kod nas.

Đorđe Vukadinović je agronom po struci i njegovi stručni saveti su dragoceni, ali on veli da u negovanju useva učestvuju svi članovi porodice.

– Šampionski plodovi i dupla kruna su plod ljubavi koju posvećujemo negovanju useva od kraja aprila pa do pre dva dana, kada su odsečene sa vreža, da bi se pripremile za transport. Uzgajali smo ih u poluotvorenim uslovima – otkriva Đorđe Vukadinović, dok  ćerka Dijana i zet Stevan Matić dodaju da oni ispomažu i najviše se raduju osvojenim novčanim nagradama.

Međutim, ne može svaka džinovska ludaja i tikva biti šampionska, one su samo unosan hobi, ali sve je više poljoprivrednih gazdinstava koja uviđaju da je uzgoj bundeva itekako profitabilan.

 Poljoprivredno gazdinstvo Stepanov agroekonomiste Branislave Stepanov iz Kikinde posvećeno je proizvodnji i preradi bundeva. Branislavin suprug Suprug se bavi poljoprivredom, u setvenoj strukturi gazdinstva je bundevu golicu, i ona to želi na najbolji mogući način da iskoristi, jer smatra da je bundeva itekako zdrava, pa preradom nastoji da ponudi široku paletu proizvoda.

– Radimo sve proizvode od bundeve od salate, pekmeza, slatkog, sokove i liker. Pored hladno ceđenog ulja od semena tikve golice, u asortimanu su još hladno ceđeno suncokretovo ulje i ulje od koštica kajsije i šljive. Ove godine smo proširili proizvodnju bundeve na četiri hektara i opredfelili smo se za preradu sa širokim asortimanom proizvoda zdrave hrane – naglašava Branislava Stepanov.

Ona ističe da tržišta za te proizvode ima, jer se ljudi sve više edukuju, sve više vode računa o ishrani.

– Hrana mora biti zdrava, pa se ljudi sve više okreću korišćenju proizvodima koji sadrže što manje emulgatora, aditiva, zaslađivača i ostalih dodataka. Poznato je da je bundeva sama po sebi prepuna minerala, betakerotina i svega što je potrebno za održavanje zdrave probave i zdravog organizma – objašnjava Branislava Stepanov.

Medenjaci Milice Popov u obliku bundeve

Iz gazdinstva Stepanov u ponudi je dvadesetak raznovrsnih proizvoda, ne samo od bundeve, između ostalih i sušeni paradajz u hladno ceđenom suncokretovom ulju. Sve sa ljubavlju ukusno upakiva u male teglice, flašice i prigodno dizajnirana pakovanja.

Antal Paćik iz Kikinde se takođe bavi ludajama, ali onim čije su semenke dobre za zanimaciju za grickanje, odnosno kako se ovde kaže za “cepanje”. Antal ludaje uzgaja na jednom katastarskom jutru i to samo proverenu sortu koja daje najbolje semenke za “cepanje”, peče ih i prodaje na gradskoj pijaci i odlazi na veće manifestacije na Palić, Kanjižu i još neka mesta.

– Oko bundeva ima posla, jer njivu ne prskam protiv korova, nego okopavamo, jer je zdravije. Kikinđani vole da “cepkaju” semenke od bundeve, zdravo je za čuvanje prostate. Prodajom semenki se zanimam se preko cele godine, a na pijaci imam stalne mušterije kojima je “cepkanje” korisna i zdrava zanimacija – kaže Pačik.  

Milica Popov iz Novog Kneževca specijalizovala se za pravljenje medenjaka u obliku bundeva.

– Sestričina mije pokazala neke medenjake i počela sam da ih pravim prošle godine. To volim da radim, a nešto se i zaradi. Prvi put sam došla na “Dane ludaje” i vredelo je, jer deca obožavaju medenjake, a prikladni su za svadbe, rođendane i druga slavlja kao pokloni domaćina svojim gostima – kaže Milica Popov.

Irena Nađ