Protivgradna zaštita u Srbiji nedovoljno efikasna
Za protivgradnu zaštitu u Republici Srbiji u periodu 2015- 2017. godine prosečno godišnje izdvojeno oko 625 miliona dinara, i to iz budžeta Republike Srbije, budžeta AP Vojvodine i budžeta jedinica lokalne samouprave utvrdila je Državna revizorska institucija. Prema podacima ove institucije, grad je kao elementarna nepogoda u poslednje tri godine u Srbiji naneo je ukupnu štetu od oko 6 milijardi dinara, najviše u poljoprivredi.
Cilj sprovedene revizije je bio da se ispita da li se efikasnijim sprovođenjem mera protivgradne zaštite i kombinovanjem aktivne (odbrana od grada) i pasivne (osiguranje) zaštite, može smanjiti šteta od grada i postići bolja zaštita poljoprivrednog proizvoda i poljoprivrednog proizvođača.
Revizijom su bile obuhvaćene aktivnosti RHMZ-a i Ministarstva poljoprivrede u periodu 2016 – 2017. godine, a prikupljeni su i podaci koliko se sredstava izdvaja iz budžeta AP Vojvodine i budžeta jedinica lokalne samouprave za sprovođenje mera zaštite od grada.
Zaključak Institucije je da postojeći pristup RHMZ-a u planiranju sredstava potrebnih za funkcionisanje protivgradne zaštite, distribuciji protivgradnih raketa i održavanju lansirnih stanica ne obezbeđuje u dovoljnoj meri zaštitu poljoprivrednog proizvoda i poljoprivrednog proizvođača. Kako se navodi u zaključku, RHMZ ne obezbeđuje na vreme potrebne uslove za optimalno funkcionisanje sistema odbrane od grada. Razlog za to je oslanjanje na naknadno dobijanje sredstava iz tekuće budžetske rezerve i pomoć jedinica lokalne samouprave.
Iako je RHMZ nadležan za planiranje i finansiranje protivgradne zaštite, revizijom je utvrđeno da u finansiranju protivgradne zaštite delimično učestvuju i AP Vojvodina i neke jedinice lokalne samouprave. Iz tog razloga potrebna sredstva nisu bila obezbeđena na početku sezone, već su obezbeđena naknadno u skladu sa budžetskim mogućnostima. Revizorska institucija iz tog razloga navodi da je nabavka, distribucija protivgradnih raketa i održavanje lansirnih stanica neadekvatna i da ugrožava sprovođenje mera protivgradne zaštite ugrožavaju njenu efikasnost
Trenutno je situacija takva da RHMZ zavisi od raketa koje doniraju jedinice lokalne samouprave, što stvara rizik da lansirne stanice ostanu bez njih u toku dejstva. Takođe, kako se navodi, RHMZ ne distribuira protivgradne rakete prema riziku pojave grada već ih usmerava na teritorije jedinica lokalnih samouprava koje su donirale sredstva. Iz tog razloga događa se da pojedine lokalne samouprave koje su više izložene dejstvu grada ostanu bez rakete u toku dejstva, dok se na drugoj teritoriji ne utroše sve.
Iz revizorske institucije navode i da Ministarstvo poljoprivrede vrši delimičan nadzor nad pripremom i sprovođenjem odbrane od grada, ali i da ono treba da propiše metodologiju za procenu štete od grada na poljoprivrednim kulturama, što nije učinilo. Jedinice lokalne samouprave koje vrše procenu štete, naime, koriste Uputstvo o jedinstvenoj metodologiji za procenu štete od elementarnih nepogoda iz 1987. godine. Donošenjem navedene metodologije, nadležno ministarstvo bi omogućilo uporedive podatke, vrednosno iskazane o šteti nastaloj kao posledica grada.
Resorno ministarstvo promoviše pasivnu odbranu od grada subvencionisanjem osiguranja i podsticajima za podizanje protivgradnih mreža. Međutim, ono ne prati efekte podsticaja zbog čega ne može da sprovede pravu evaluaciju ovih mera podrške.
Državna revizorska institucija, nakon sprovedene revizije dala je preporuke Republičkom hidrometeorološkom zavodu da uradi stručnu analizu distribucije protivgradnih raketa u cilju efikasnijeg sprovođenja protivgradne zaštite. Takođe da izvrši procenu optimalnog broja i teritorijalnog rasporeda lansirnih stanica na osnovu čega će doneti plan održavanja potreban za njihovo funkcionisanje.
Preporuke Državne revizorske institucije Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede između ostalog odnose se na to da ova institucija obezbedi podatke od korisnika podsticaja o ukupnim površinama koje su pokrivene protivgradnim mrežama, kako bi pratio napredak u realizaciji postavljenih strateških ciljeva. Resorno ministarstvo treba i da propiše metodologiju na osnovu koje će jedinice lokalne samouprave vršiti preliminarnu procenu oštećenja od grada na poljoprivrednim kulturama, kako bi se omogućilo dobijanje uporedivih i vrednosno iskazanih podataka o šteti nastaloj kao posledica grada.
Izvor:Poljoprivrednik