Zelenom ekonomijom protiv poplava i suše
U prethodne dve decenije Srbija je pretrpela šest milijardi evra štete od posledica poplava i suša. Posledice poplava bile bi manje da je manje divljih deponija i otpada koji završava u vodotocima. Istovremeno, Srbija godišnje gubi između 50 i 100 miliona evra zato što ne prerađuje otpad.
Evropska banka za obnovu i razvoj koja je do sada investirala u zelene projekte u Srbiji više od 800 miliona evra, ocenila je da je Srbija napredovala u oblasti „zelene ekonomije“ .
– U strukturi BDP-a zelena ekonomija mogla bi da bude sa rastom od jedan do jedan i po posto BDP-a. Znači, računajte da bi to moglo biti blizu jedne milijarde na godišnjem nivou ako bi se pokrenuo investicioni ciklus, i to ne samo u industriji otpada, nego i u degradaciji zemljišta u paketu klimatskih promena u energetskoj efikasnosti, navodi Siniša Mitrović iz Odbora PKS-a za zaštitu životne sredine.
Procenjuje se da je na godišnji obrt u industriji otpada oko 300 miliona evra, ne računajući sivo tržište.
Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović kaže da su UN podelile zelenu ekonomiju na 11 sektora.
– Ona faktički zahvata i zeleno knjigovodstvo, zelenu poljoprivredu, zelenu energetiku, bukvalno sve oblasti. Ono što jeste naš cilj, odnosno cilj međunarodnih organizacija, jeste uticaj na klimatske promene, uticaj na očuvanje resursa, a sve to na način na koji bi se proizvelo više radnih mesta, objašnjava Radović.
Uspostavljanje sistema sakupljanja i primarne selekcije otpada i izgradnja postrojenja za reciklažu moglo bi, procenjuje se, da zaposli još 10.000 ljudi.
– Svaku zemlju na ovom stepenu razvoja, ne samo tehnološkog, nego i ekonomskog, čekaju ogromne investicije u životnu sredinu koje se mere milijardama evra. Ako je to tako, i imamo svest o tome da većina tih zemalja, gotovo sve, zapravo nemaju sopstvenih sredstava za investiranje, onda se tu potpuno otvara prostor za inostrani međunarodni kapital koji ima razloga da uđe u ove poslove, jer su ovi poslovi zapravo jako profitabilni, ističe ministar zaštite životne sredine Goran Trivan.
Prema procenama Svetske banke, samo u Beogradu postoji mogućnost za investicije u zelene projekte, vredne više od pet milijardi dolara do 2030. godine.
Izvor:RTS