Breskve ubrane na vreme duže ostaju sveže
Plodovi breskve ne mogu dugo da se čuvaju, međutim, ako se pravilno odredi momenat berbe i uslova čuvanja breskve, može umnogome da se produži njihova upotrebna vrednost kao svežeg voća.
Plodovi breskve mogu da se čuvaju od jedne do pet nedelja.
Ovaj plod je veoma nežan pa se zato berbi mora pokloniti posebna pažnja. Plodovi breskve najčešće se koriste u svežem stanju te ih treba brati pravovremeno kako bi na tržište stigli sveži i neoštećeni. Kada će početi berba zavisi od namene.
Svaka sorta pokazuje svoje sopstvene karakteristike zrenja a ono što im je zajedničko je:
– promena boje u žutu, crveno-žutu ili crvenu
– omekšavanje ploda
– miris ploda se menja i poprima miris svojstven sorti
– čvrstoća mezokarpa
– kod nekih sorti izraženo je odvajanje mesa ploda od koštice, što nema značaja kod ’’gloduše’’ kod koje se meso i koštica ne odvajaju čak ni kod potpunog zrenja.
– masa ploda se povećava i dostiže svoj maksimum za određenu sortu.
Berbu treba otpočeti kada je 70-80% plodova zrelo. Plodove breskve ne treba brati kada su zeleni jer neće doći do naknadnog zrenja bez drugih promena. Takođe meso ploda mora biti čvrsto, dosta sočno i aromatično što su i glavne karakteristike ove voćne vrste.
Često se dešava da ne sazru svi plodovi istovremeno, tada je najbolje berbu obaviti u više navrata. Prvo brati prvoklasne i dobro zrele plodove a kasnije one što ostanu na stablu i koji će za nekoliko dana dostići krupnoću, boju i kvalitet za branje.
Za određivanje optimalnog momenta berbe bresaka postoji nekoliko metoda.
- Promena osnovne boje pokožice ploda
Ova metoda raširena je i jednostavna. Berba počinje kada osnovna, zelena boja pokožice počinje da se menja u žutu ili belu (kod belomesnatih sorti), osim kod sorti koje zadržavaju zelenu boju i u punoj zrelosti. Naravno, ova metoda nije dovoljno objektivna pa se kao pomoć koriste karte (kodovi) boja.
- Čvrstina mezokarpa ploda
Ova metoda se uglavnom preporučuje kod sorti kod kojih dopunska boja u potpunosti pokriva osnovnu boju pre pune zrelosti. Za merenje čvrstine mezokarpa breskve se koriste penetrometri. Kod većine sorti minimalna čvrstoća ploda treba da se kreće od 4,5 do 5 kg/cm2 , s tim što se kod ranih sorti dopušta odlaganje berbe dok čvrstoća ne padne do 3 kg/cm2 zbog poboljšanja organoleptičkih osobina (boje i ukusa). Ako su plodovi namenjeni dužem čuvanju onda čvrstoća plodova treba da bude oko 6 kg/cm2.
- Sadržaj rastvorljive suve materije
Za većinu sorti breskve preporučuje se da u plodu pred početak berbe bude minimalno 9% rastvorljive suve materije. Odstupanja su jedino dozvoljena kod ranih sorti.
Nabrojane metode za određivanje momenta berbe mogu da se kombinuju radi sigurnijeg određivanja momenta berbe.
Breskva se može brati ručno i mehanizovano.Ručno se beru plodovi za potrošnju u svežem stanju. Ručnu berbu treba obaviti pažljivo i to celom šakom, ne pritiskajući plod prstima kako bi se izbeglo nagnječenje. Plodove treba brati ručno u vreće ili korpe za berbu, mada se kod nas najčešće beru u jabučare i holandeze.
Radnike koji beru treba obučiti za takav rad, jer svako mehaničko oštećenje, na primer nagnječenje prstima ili ozleđivanje noktima, stvara uslove za razvoj bolesti i propadanje plodova.
Plod obuhvatiti šakom i laganim zaokretom odvojiti ga od grančice, vodeći pritom računa da ne dođe do oštećenja i povrede oko peteljke, jer bi u suprotnom na tom mestu došlo do gubitka dragocene aromatične tečnosti, takođe bi se stvorili uslovi za pojavu truleži.
Ubrane plodove treba pažljivo spuštati u korpe ili gajbice i sadučiće, i ređati ih samo u jednom sloju. Najpraktičnije je koristiti jednoslojne sandučiće sa udubljenjem za svaki plod.
Tako poređane plodove treba što pre preneti na hladno mesto, jer pod uticajem toplote, naročito malo zreliji plodovi se kvare.
Kada se berba obavlja za preradu vrši se uređajima za mehanizovanu berbu koji rade na principu vibracije (trešenja). Plodovi u ovom slučaju padaju na platno sastavljeno od dva krila koja obavijaju stablo a podešeni su pod određenim uglom za berbu.
Osim za svežu potrošnju plodovi breskve mogu se koristiti i za preradu i to za spravljanje sokova, sirupa, džemova, kompota ili za spravljanje vrlo kvalitetne rakije poznatije kao breskovača.
Zorica Petkanić,
Izvor:PSSS