Portal pametne poljoprivrede

Na pragu smo jesenje setve, pa je korisno da se podsetimo najvažnijih poslova koji mogu bitno uticati na nivo buduće proizvodnje.

Od završetka žetve 2019. težište interesovanja proizvođača i prerađivača pšenice se značajno pomerilo prema sortama boljeg tehnološkog kvaliteta. To je veoma značajna promena, imajući u vidu trendove u  prethodnim godinama. U prethodne dve godine, domaći sortiment, u kome su 75 odsto sorte poboljšivači kvaliteta, pokazao je značajne prednosti u odnosu na strani. Šteta je što ne postoji neki osetniji podsticaj proizvođačima od državnih, nadležnih organa, koji bi doneo veći zaokret u proizvodnji ovog strateškog proizvoda.

Na inostranim tržištima se jasno pravi razlika u ceni pšenice po kvalitetu. I kada se promet na berzama smanji, kvalitetna pšenica se lako prodaje. Očigledno je da je u svetu, a posebno u EU manjak kvalitetne pšenice. To se isto može reći i za naše okruženje.

Veoma impresivni rezultati žetve vodećih sorti poboljšivača „simonide“, „zvezdane“ i nove sorte „future“ skrenuli su pažnju skoro svih aktera u proizvodnji, preradi i prometu pšenice i brašna. To konačno priznaju i trgovci pšenicom. Prava je šteta za sve nas što je više od 50 odsto površina bilo zasejano nedeklarisanim semenom, tako da je teže dokazati da je u pitanju kvalitetna sorta. Nema sledljivosti dokumentacije o proizvodnji, tj.  o poreklu upotrebljenog semena. Na to treba nadovezati i veću pojavu oboljenja klasa u protekloj godini na tim parcelama.

Pri tome naročito treba voditi računa o potencijalu za prinos i kvalitetu zrna,  dužini vegetacije, tolerantnosti prema ekonomski značajnim bolestima, otpornosti na poleganje,  zahtevima prema glavnim inputima itd. Daleko je sigurnija proizvodnja ako se odaberu dve-tri sorte, u zavisnosti od veličine gazdinstva, tako da jedna sorta ne bude zastupljena više od 25, 30 odsto.

Mesto pšenice u strukturi setve

Strna žita moraju biti zastuljena sa 20 do 30 odsto u strukturi setve  Srbije. To znači da pod pšenicom, ječmom, ovsem, trtikaleom i dr. treba da bude oko 800.000 ha. Pri tome je 500.000-550.000 ha dovoljno za pšenicu, a ostatak bi zauzela ostala žita. Iako nije žitarica, uljana repica znatno rasterećuje prolećnu setvu, a povećava ekonomsku sigurnost proizvođača. Autori se slažu s većinom proizvođača da je 500.000 ha sasvim dovoljna površina da se obezbedi prehrambena sigurnost, reprodukcija i izvoz preko 600.000 t kvalitetne pšenice. Na domaćem tržištu ne treba stvarati hiperprodukciju, koja izaziva pad cena. Ceh plaćaju sami proizvođači, koji inače snose sav rizik proizvodnje, a nemaju nikakve subvencije (postojeća nije vredna pomena).

Uloga strnih žita je krucijalna za održavanje potencijalne plodnosti zemljišta. Velika zastupljenst okopavina dovodi do intenzivnog razlaganja organske materije, a time i do smanjenja kapaciteta za vodu, vazduh i aktivnost mikroorganizama.

Tržište pšenice u Srbiji

Analiza domaćeg tržišta  berzanskih proizvoda zaslužuje posebnu pažnju. Postalo je pomalo mučno slušati kako prerađivačka industrija, koja je i glavni kupac, izvoznik i  moderator tržišta, ima velike probleme s domaćim cenama primarnih proizvoda. Sve to sa strane, bez sopstvenog uplitanja, posmatraju oni koji treba da budu pravi regulatori tržišta, a to su nadležna ministarstva. Ne samo Ministarstvo poljoprivrede.

Berze u svetu su postale taoci sukoba interesa velikih članica STO. Praktično ceo svet trpi posledice trgovinskog rata između SAD i Kine, superizvoznik protiv superuvoznika. Jer, i pored niže proizvodnje zbog velikog uticaja visokih temperatura, u EU  padaju cene pšenice, soje, kukuruza i dr. Neprodati proizvodi iz Amerike završavaju na berzama Evrope, odakle traže dalje kupce. Politika je preko trgovine nadvladala elementarne zakonitosti tržišta. U tom kazanu je i Srbija. Manipulacija zasejanim površinama, očekivanim ili ostvarenim prinosima dešava se kod nas. Aktivna uloga države se očituje preko Zavoda za statistiku i raznih udruženja trgovaca i prerađivača, čiji predstavnici stoje nasuprot primarnim proizvođačima, a koji imaju ulogu da daju prognoze očekivanih prinosa znatno pre žetve.

U takvim okolnostima se dočekuje i jesenja setva, bez strategije i jasnih planova.

U susret visokom, stabilnom i kvalitetnom prinosu pšenice

Pokazalo se da se i u ekstremnim vremenskim uslovima može upravljati biljnom proizvodnjom, izbeći veliki pad prinosa i kvaliteta. Gustina i rokovi setve su vrlo važni faktori u postizanju visokih i stabilnih prinosa.

Proizvođači koji upotrebljavaju deklarisano seme treba da obrate pažnju na podatke u deklaraciji i na atestima. Navedeni su podaci o klijavosti, čistoći, zdravstvenom stanju, poreklu, dorađivaču, godini proizvodnje itd. Deklaracija je garancija da seme ispunjava sve parametre koje Zakon o semenu predviđa. Svaki proizvođač može sam da izračuna normu setve za svoje uslove proizvodnje. Potrebno mu je da zna sortu, njenu optimalnu gustinu setve, masu 1.000 zrna (u gramima), klijavost i čistoću. Pomnoži se izabrana gustina setve (G) sa masom 1.000  zrna (MHZ) i podeli sa klijavošću (Kl) i dobije norma setve po jednom ha, u kg/ha. To pomnoženo sa 0,57 daje količinu semena za jedno katastarsko jutro.

U priloženoj tabeli date su informacije o ovogodišnjem semenu dorađenom u kompaniji BSP – Srbobran, koja zastupa sorte Instituta u Novom Sadu i Zemun polju. Uočava se da između sorti postoje značajne razlike u krupnoći i težini zrna (MHZ). Masa 1.000 zrna je najmanja kod sorte „NS 40 S“, najveća kod sorte „renesansa“, što znači da u 1 kg semena imaju različiti broj zrna.

Manja gustina je predviđena za dobre uslove proizvodnje: idealna priprema, optimalni rok setve, dovoljno vlage za brzo nicanje i precizne sejalice, koje će sve seme položiti na dubinu 4-5 cm.

Optimalna gustina  setve je utvrđena u višegodišnjim, preciznim ogledima. Loša navika nekih proizvođača da upotrebe veće količine semena od preporučenih nastala je zbog  nekvalitetne setve. Ili je predsetvena priprema slabija, ili je neprecizna sejalica, ili je u pitanju kasni rok setve. Domaće sorte se dobro bokore, ako imaju dobre uslove, a to znači dovoljno NPK hraniva, optimalni rok i gustina setve. Sorte navedene u tabeli imaju visoku produkciju po klasu (1,4-2 g), tako da i sa 600 klasova po m2 mogu da ostvare  prinose  od 8 t/ha do 10 t/ha. Kod sorti „NS 40 S“ i „ilina“ treba da bude 700-850 klasova u žetvi.

Upotreba đubriva i rokovi setve

Zbog toga je veoma važno da se u jesen, pre setve obezbede dovoljne količine N, P i K, prema analizi zemljišta. Sušne jeseni i proleća nalažu da se više hraniva unese u jesen: 60-80 kg/ha azota, 40-60 kg fosfora i  0-40 kg kalijuma. Ako i žetveni ostaci kukuruza ostaju na njivi, bilo bi poželjno uneti još oko 50 kg N. Kasnije će se prihranjivanjem dopuniti doza azota.

Bilo bi idealno da se setva pšenice obavi od 5. 10. do 5. 11. Najstabilniji prinosi se postižu pri setvi između 10. i 15. oktobra.

Prof. dr Miroslav Malešević, 

BSP Srbobran

Dr Vladimir Aćin

Dr Radivoje Jevtić

Dr Milan Mirosavljević 

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Izvor:Poljoprivrednik