Portal pametne poljoprivrede

-Agrarni budžet u najvećoj meri zavisi od definisanog nacionalnog budžeta, odnosno od alociranih sredstava za potrebe poljoprivrede. Nakon usvajanja budžeta Republike Srbije za 2020. godinu, bliže će biti definisana opredeljena sredstva za poljoprivredu, koja će se, nakon toga, Uredbom o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2020. godini alocirati na pojedine mere – kaže ministar poljoprivrede Branislav Nedimović u intervjuu za Agrosmart.

Na pitanje da li će biti povećane subvencije za biljnu proizvodnju s obzirom na to da su one daleko niže od onih u zemljama EU i u regionu on je odgovorio da su podsticaji za biljnu proizvodnju su ove godine povećani 30 odsto u odnosu na prethodne godine, što je značajno uvećanje alokacije sredstava za ovu meru. Imajući u vidu planirana povećanja podsticaja u drugim sektorima, kao i u oblasti ruralnog razvoja, svaka eventualna promena nivoa podsticaja po površini uslovljena je raspoloživim budžetskim sredstvima, rekao je Nedimović.

-Raspisan je konkurs za mlade poljoprivrednike, koliko će im para biti na raspolaganju i da li se može izmeriti efekat dosadašnjih mera podrške mladima iz agrarnog budžeta?

Kako bi podstakli oživljavanje ruralnih područja, kroz povratak mladih na selo, kao i razvoj novoosnovanih gazdinstava, 2017. godine smo pokrenuli program podsticaja za mlade poljoprivrednike – do 40 godina, kroz izvesnu formu start-ap podrške. Svaki poljoprivrednik koji je ispunio uslove mogao je da dobije najviše 10.000 evra bespovratne pomoći u 2017. godini, dok je u 2018. godini podrška povećana na 12.500 evra. Na dva sprovedena konkursa podneto je 2140 zahteva i UAP je odobrila 1.655 i isplaćeno je ukupno 1.363.571.322 dinara (oko 1,36 milijardi dinara). Iako je ovo nova mera i njene prave efekte ćemo moći da merimo tek u narednom periodu, važno je istaći da interesovanje i broj zahteva mladih poljoprivrednika raste iz godine u godinu što svedoči o dobrom početku.
Ove godine je konkurs raspisan 17. oktobra i očekujemo da nam do 31. decembra 2019. godine, kada s završava, pristigne veliki broj prijava.
Interesovanje ne čudi s obzirom da je ovo veoma atraktivan program i jedina mera ruralnog razvoja u kojoj se podrška u visini od 75 odsto vrednosti investicije isplaćuje unapred – po predračunu odmah nakon odobravanja prava na podršku. Takođe, lista prihvatljivih investicija je veoma široka i podsticaji su namenjeni za nabavku novih mašina, mehanizacije i opreme, ulaganje u razvoj i proširenje biljne proizvodnje i pripreme poljoprivrednih proizvoda za tržište, zatim za razvoj i unapređenje primarne stočarske proizvodnje, kao i za podršku za nabavku priplodnih grla.

-Najavili ste posebne podsticaje za tovno govedarstvo. Da li ćemo kroz tu i druge vidove podrške stočarima uspeti da obezbedimo dovoljno mesa za najavljen i dogovoren izvoz u Rusiju, Kinu i druge zemlje s obzirom na to smo lane zabeležili pad proizvodnje goveda i svinja u odnosu na prethodnu godinu, da nam je stočni fond manji za trećinu u odnosu na početak devedesetih…?

Otvaranjem tržišta Turske i Kine, javili su se veći zahtevi za goveđim mesom i iz tog razloga nastojimo da dodatno ohrabrimo i podržimo one proizvođače koji se bave tovnim govedarstvom. Uzimajući sve ovo u obzir, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je kada su u pitanju mere podške u ovoj godini kao nikada do sada pružilo snažnu podršku sektoru stočarstva, pogotovu tovnog govedarstva.
Tačnije, za tovnu junad uvećali smo iznos podsticaja sa 10.000 na 15.000 dinara po grlu. Povećan je iznos podsticaja za krave dojilje sa 20.000 na 30.000 dinara po grlu, kao i za krave za uzgoj teladi za tov sa 10.000 na 20.000 dinara po grlu. Pored ovih uvećanja iznosa po grlu stoke i dalje nastavljamo sa podsticajnim sredstvima po grlu stoke za kvalitetne priplodne mlečne i tovne krave u iznosu od 25.000 dinara po grlu, kao i sa drugim merama podrške koje se odnose i na bespovratna sredstva u primarnu proizvodnju i preradu mesa i mleka u iznosu od 50 do65 odsto ukupnog iznosa investicije. Evidentno je da će ministarstvo i u narednoj 2020. godini nastaviti sa snažnom podrškom sektoru stočarstva, da će na najbolji mogući način izvršiti preraspodelu sredstava agrarnog budžeta i čini sve da isti bude na zavidnom nivou.

-Kako ocenjujete dosadašnji tok IPARD-a, hoćemo li uspeti da u rokovima predviđenim ovim programom povučemo više novca nego što su povukle druge zemlje u prvim godinama korišćenja IPARD-a?

Republika Srbija je uložila velike napore da uspostavi strukturu koja će učiniti evropske fondove direktno dostupnim našim poljoprivrednicima. IPARD je već prepoznat kao instrument za jačanje konkurentnosti o čemu svedoči i broj pristiglih zahteva – na pet javnih poziva koji su do sada sprovedeni pristiglo je 736 zahteva. Za Meru 1, koja je prevashodno (ali ne i isključivo) namenjena individualnim poljoprivrednim proizvođačima, pristiglo je 629 zahteva, dok je za Meru 3 koja je namenjena pravnim licima za razvoj prerađivačkih kapaciteta pristiglo 107 zahteva. Od 24. septembra su u toku i dva javna poziva u okviru Mere 1 – za nabavku traktora, kao i za nabavku mehanizacije i izgradnju na drugoj strani. Već je pristiglo 70 novih zahteva. S obzirom da su uvedena dva nova sektora – jaja i grožđa, da se akredituju dve nove mere od kojih je jedna Mera 7 namenjena seoskom turizmu, očekujemo još veći broj zahteva do kraja godine. Biće objavljen i javni poziv u okviru Mere 3 a u procesu akreditacije su još dve mere. Do sada je odobren 241 projekat, dok je 170 korisnika realizovalo svoju investiciju – nabavilo traktor, ili mehanizaciju i poslalo zahtev za isplatu. Novac je već dobilo 111 poljoprivrednika kojima je isplaćeno pet miliona evra. Ovo su u svakom slučaju ohrabrujuće brojke, veoma dobre za početak realizacije programa i očekujemo da uz dodatni napor i jačanje kapaciteta Uprave za agrarna plaćanja posao privedemo kraju uspešno. U toku je obuka zaposlenih za rad na softveru za elektronsku obradu IPARD zahteva kako bi sledeće godine Uprava za agrarna plaćanja prešla na ovaj način rada, i tako stvorila mogućnost za razvoj elektronskog poslovanja.

-Jedan od većih projekata u srpskoj poljoprivredi prethodnih godina bila je izgradnja sistema za navodnjavanje iz kredita Ujedinjenih Arapskih Emirata. Koliko je do sada hektara pokriveno sistemima, koliko para je potrošeno a koliko je posla i para preostalo?

Iz sredstava zajma Fonda za razvoj Abu Dabija predviđeno je finansiranje, u iznosu oko 97.000.000 USD, za izvođenje radova na vodnim objektima za navodnjavanje u javnoj svojini Republike Srbije. Projektom je obuhvaćeno izvođenje radova na izgradnji, rekonstrukciji i sanaciji vodnih objekata i sistema za potrebe navodnjavanja, i to na: dvonamenskom sistemu „Međa”, „Jankov most I i II”, „Itebej I” i „Rečej”, izgradnji CS „Jegrička”, CS „Pesir”, CS „Kaloča”, sistemu za navodnjavanje Nova Crnja – Žitište, Tisa-Palić, Kikinda – CS Mokrinska II i Mali Iđoš i hidromelioracionim sistemima na području Šapca, kao i pružanje usluga za vršenje stručnog nadzora nad izvođenjem tih radova. Izgradnjom ugovorenih objekata na području Bačke, Banata, Srema i Šapca omogućiće se navodnjavanje oko 47.954 ha dodatnih površina poljoprivrednog zemljišta.

Pored završetka ugovorenih radova na izgradnji sistema za navodnjavanje Mali Iđoš i hidromelioracionog sistema na području Šapca, u cilju proširenja aktivnosti na realizaciji projekta, planira se početak realizacije još 22 projekta na području Bačke, Banata, Srema, Pančevačkog rita, Čačka, Paraćina i Topole, kojima će se realizovati sredstva zajma. Planirano je da do 2021. godine oko 150.000 hektara bude pod sistemima za navodnjavanje. Do sada su za izvedene radove i izvršene usluge vršenja stručnog nadzora nad tim radovima iz sredstava Fonda za razvoj Abu Dabija isplaćena sredstava u iznosu od 16.019.701,27 evra, odnosno dinarska pritivvrednost od 1.895.252.184,17 dinara.

Koji su značajniji projekti i poslovi važni za unapređenje poljoprivrede predviđeni u narednom periodu?

Jedan od najvažnijih prioriteta Ministarstva svakako će i dalje biti usklađivanje sa Zajedničkom poljoprivrednom politikom EU, odnosno relevantnim politikama u oblasti bezbednosti hrane, veterinarske i fitosanitarne politike, kao i u oblasti ribarstva. Cilj je blagovremeno prilagođavanje nacionalne politike i postepeno prihvatanje složenih pravila i zahteva politika EU u oblasti Poglavlja 11 (Poljoprivreda i ruralni razvoj), Poglavlja 12 (Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna pitanja) i Poglavlja 13 (Ribarstvo). Očekuje nas usvajanje velikog broja propisa i uspostavljanje potrebnih mehanizama za buduću implementaciju pravila i mera usklađenih sa evropskim politikama, što zahteva angažovanje značajnih administrativnih kapaciteta na čijem jačanju ćemo raditi.

Jedan od važnih rezultata dosadašnjih evropskih integracija jeste mogućnost Srbije da koristi sredstva pete komponente IPA fonda (IPARD), od kojih korist imaju direktno poljoprivrednici. U narednom periodu nas očekuje i akreditacija još dve mere u okviru IPARD programa – Mere 7 (Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja) i Mere 9 (Tehnička pomoć). Podsetiću vas da je završena akreditacija Uprave za agrarna plaćanja kao IPARD agencije za realizaciju Mere 1 (Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava) i Mere 3 (Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva), na osnovu kojih su već realizovani prvi projekti.

Osim aktivnosti usmerenih ka evropskim integracijama, značajni napori Ministarstva će biti usmereni ka omogućavanju preferencijalnog pristupa novim tržištima, za koja je privreda izrazila interes, zatim unapređenje inspekcijskog nadzora u svim oblastima nadležnosti Ministarstva, kao i kreiranja povoljnijeg ambijenta za strane investitore. U planu su i aktivnosti koje se odnose na nacionalno zakonodavstvo, a koje će poljoprivrednim proizvođačima doneti mogućnost dugoročnog planiranja proizvodnje. Novi zakoni iz oblasti poljoprivrede regulisaće, između ostalog, cene poljoprivrednih proizvoda, odrediti ko su profesionalni poljoprivredni proizvođači, referentne cene proizvoda, a Izmenama zakona o poljoprivrednom zemljištu prvi put, posle 20 godina, stočari će moći da dobiju zemlju na deset godina.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) potpisali su Memorandum o razumevanju kojim su definisali osnovne strateške pravce svoje saradnje u budućem petogodišenjem periodu. Jedan od prioriteta te saradnje je unapređenje oblasti navodnjavanja.

Imajući u vidu značaj unapređenja oblasti navodnjavanja u Republici Srbiji, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede predložilo je da se kroz Projekat jačanja infrastrukture za navodnjavanje u Republici Srbiji realizuju sledeće aktivnosti na izgradnji infrastrukture sistema za navodnjavanje u okolini Negotina, kao i na teritoriji opštine Svilajnac.

Sav naš kozji sir i rakija mogu u Kazahstan, Kirgistan… 

-Ulazak Srbije u trgovinsku zonu znači potpuno novu fazu prisustva Srbije u Evroaziji, ulaskom na tržište koje broji 182 miliona potrošača i ukupnim bruto domaćim proizvodom koji premašuje 1.900 milijardi američkih dolara. Dogovorom o slobodnoj trgovini, Srbija će moći da izvozi gotovo 100 odsto proizvoda bez plaćanja carina i to u Rusiju, Belorusiju, Kazahstan, Kirgistan i Jermeniju.
Pored velikog broja roba, koje se već nalaze u bescarinskom režimu, ovim sporazumom je dobijen i novi asortiman proizvoda, koji može da se izveze bez carine. Tu se pre svega, misli na kozji sir u neograničenim količinama, sve vrste voća i rakije, takođe u neograničenim količinama, 2.000 tona cigareta, 400 tona određenog kravljeg sira, 90.000 litara vinjaka – kaže Nedimović. –  Danom ulaska Srbije u EU prestaju da važe svi ostali bilateralni i multilateralni sporazumi koje je Republika Srbija zaključila sa drugim zemljama, i počinju da se primenjuju sporazumi koje je EU potpisala, a koji će se, kao takvi, odnositi i na Republiku Srbiju, te nije neophodno definisati uslove “izlaska” iz tog sporazuma.

S. Gluščević