Portal pametne poljoprivrede

Masovno ubijanje ribe strujom zarad profita godinama se, mnogi kažu, širi Dunavom poput kuge.

Ovaj nelegalan i vrlo unosan biznis opstaje zahvaljujući malim kaznama ali i zato što je ribokradicama izuzetno teško ući u trag.

To je proveravala ekipa emisije 150 minuta na Prva TV koja je prešla čamcem na desetine kilometara i provela nekoliko sati na vodi u potrazi za ribokradicama.

Kada je osvanula vest da ribokradica ima na Dunavu kod Grocke, ekipa emisije je otišla da vidi o čemu se radi. U početku, nailazili su uglavnom na ribolovce koji nisu bili raspoloženi za priču. Svi bi potvrdili da znaju o čemu je reč, međutim strah je pobedio. Strah da ne dobiju batine, da im ribokradice ne zapale gume automobila, otruju psa. Ali bilo je i onih hrabrih.

„Glavni problem je što kad dođemo do počinioca koji lovi ribu strujom, on baca sve u vodu i time uništava materijalne dokaze“, kaže ribočuvar u penziji Milorad Živanović.

Kako kažu stručnjaci, rečni krivolov na duže staze može dovesti do pojave prelova i nepovratnog narušavanja ribljeg fonda u Dunavu.

„Decenijama unazad ne vodi se nikakva realna evidencija ribe koja se u Srbiji stavlja u promet. Nekada su ribari legalno predavali ulov ribarskim zadrugama čiji su bili članovi pa se moglo izračunati koliki je izlov, a sada se riba stavlja direktno u promet“, kaže Vladimir Stakić, urednik magazina „Ribolov“.

Riba nije jeftina i postala je dobar biznis za ljude koji nelegalno rade jer uz mali rizik donosi dobru zaradu, a država kasni da to registruje.

„To su milioni evra godišnje“, kaže Dragoljub Ristić iz Asocijacije alasa Srbije.

Prema njegovim rečima, ako ribokradica na struju izlovi 300-400 kilograma somovine za jednu noć, a somovina se prodaje po 700 dinara za kilogram, dolazimo do ogromnih zarada.

Izvor:B92