banner-image
banner-image

Nakon tri decenije kraj vakcinacije protiv svinjske kuge u Srbiji

Branislav GULAN: Od 15. decembra 2019. godine, posle više od tri decenije, svinje sa najvećeg broja farmi u Srbiji više neće biti vakcinisane protiv klasične bolesti kuge. Da bi se obnovio stočni fond treba da prođu najmanje tri godine, a šest godina da bi ušli u EU, ako nas do tada prime u članstvo

Ministar poljoprivrede u Vladi Srbije Branisalav Nedimović, potpisao je pravilnik kojim se uvodi rejonizacija i time će praktično biti osbustavljena vakcinacija svinja u najvećem delu Srbije. Dakle, od sredine decembra 2019. godine u Srbiji prestaje vakcinacija svinja protiv bolesti kuge.

Ovo je saopštila Milanka Davidović, iz Ministarstva poljoprivrede Vlade Srbije na sednici Mreže za ruralni razoj EU u Srbiji. Ovakvo obećanje narodu u Srbiji davali su svi prethodni ministri poljoprivrede u Srbiji za poslednje tri decenije. Ali su odlazili sa vlasti, a obećanja su ostajala. Posle dugog čekanja, obećanje je konačno na papiru, a za koji dan i na delu. Zato je ovo za Srbiju po značaju ne samo vest dana i godine, već decenije!

Branislav Gulan

Prema sadašnjoj odluci vakcinacija će privremeno još ostati samo u južnim padinama Fruške gore, Morovićke šume, gde se ta bolest sporadično pojavljuje kod divljih svinja, koje mogu biti eventualni prenosnici bolesti.

U ostalim delovima zemlje biće obustavljena vakcinacija, pogotovo na zaštićenim farmama.

Ovo je izuzetno važna mera za srpsku ekonomiju jer će nakon nje naša država moći da se obrati telu za bezbednost hrane kako bi otpočeo monitoring, pa obnova stočnog fonda svinja. Potom, kada se za oko tri godine obnovi stočni fond, moći ćemo i da izvozimo svinjsko meso u EU. I ne samo u EU, nego i na druga tržišta da ga otpremamo u transportu preko teritorije država, članica EU.

Primer za transport je Rusija, jer do sada se svinjsko meso u Rusiju, ako nije bilo obrađeno i pripremljeno na temperaturi većoj od 70 stepeni moglo transportovati jedno avionom. I ne samo na tržište Rusije, već i drugih zemalja jer kamionom, vozom, rekom, nije moglo da se prevozi preko zemalja EU. Avionom se meso veoma malo transportovalo, jer takav prevoz nije bio isplativ. To je bio i razlog zašto je bio veoma mali izvoz svinjskog mesa u Rusiju, ali i druge zemlje, gde se prevozio avionom.

Tu se nalazi i razlog zašto nemački ,,Tenis“ nije izgradio već dogovorene farme svinja od oko četiri miliona komada u Srbiji, kako bi ih bescarinski izvozio u Rusiju.

Na taj način će i smanjiti troškovi države, odnosno izdvajanja za taj lek koja su godišnje iznosila oko 25 miliona dolara.

Novac je država izdvajala iz budžeta, a kako se navodi proteklih godinama deo dobijala i kroz razne donacije. Stočari vakcine nisu plaćali, već su ih dobijali besplatno. Međutim, u državi je bio veoma moćan uvozni lobi tih vakcina.

Deo njih nije bio za to da se prestane sa vakcinacijom. Prema procenama stručnjaka to znači da će država uštedeti ogroman novac jer se poslednjih godina, u toku godine, vakcinisalo između 2,8 i 3,2 miliona svinja.

Inače, decenijama se već u Srbiji godišnje proizvodi od 270.000 do 320.000 tona svinjskog mesa. Zavisno od kretanja na tržitštu se kretao i tov, što se vidi u tabeli u prilogu. Potrošnja je od 17 pa do 20 kilograma godišnje po stanovniku.

Dakle, od 15. decembra 2019. godine, posle više od tri decenije čekanja i obećavanja od svih ministara poljoprivrede u tom vremenu, svinje sa najvećeg broja farmi u Srbiji neće više biti vakcinisane protiv klasične kuge. Da bi se obnovio stočni fond i krenuo izvoz treba da prođu tri, a najmanje šest godina da bi ušli u EU, ako nas za to vreme prime u članstvo.

Bili ispred SAD!

Ako se analizira proizvodnja svinjskog mesa u Srbiji, može se videti da je Srbija, davno bila svinjarska zemlja! Jer, daleke 1866. godine bila je ispred SAD. Jer, na 1.000 stanovnika imala je blizu 1.300 svinja, dok je u SAD na isti broj žitelja brojao manje od 900 tovljenika. I danas u svetu se razvoj jedne zemlje meri po broju svinja i stanovnika.

U srednje razvijene zemlje račuanju se države koje imaju na svakog stanovnika po jednu svinju. A, Srbija danas ima 6,5 miliona žitelja, ali tek oko 2,5 do 2,7 miliona svinja. Danska, recimo, ima osam miliona stanovnika, ali i oko 32 miliona svinja. Znači, mi smo danas nerazvijena zemlja!

Slično je i kada se pogleda izvoz i uvoz. Pre samo dve i po decenije Srbija je bila veliki izvoznik svinjskog mesa. Godišnje se u svetu prodavalo za oko 762 miliona dolara. Da je to prošlost, potvrđuju i podaci da je u 2018. godini iz sveta u Srbiju uvezeno zamrznutog svinjskog mesa u vrednosti od 71 milion dolara. Ako, se preračuna ukupan uvoz ovog mesa, 2018. godine, to iznosi oko 600.000 svinja. Slično je nastavljeno i ove 2019. godine, pa je za prvih devet meseci 2019. godine, kako se nezvanično saznaje uvezeno oko 350.000 tovljenika, težine od 90 do 120 kilograma po komadu. Ovaj uvoz je plaćen oko 151 miliona dolara!

Dakle, prestankom vakcinacije Srbija prvo treba da krene u obnovu stočnog fonda, jer je broj svinja danas na nivou 1955. godine, kaže prof dr Vitomir Vidović, ekspert za stoačrstvo i bivši profesor stočarstva na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu. Država treba da omogući tov i prodaju svinja. Imamo vredne stočare i dobru nauku.

Po jednoj krmači u prašenju sad možemo da imamo i po 18 prasadi. To znači da uz nekoliko velikih farmi, već za tri do pet godina možemo u zemlji da unapredimo ovaj tov i da imamo 18 miliona svinja u zemlji! Za njih ćemo imati tržište, a tu je na provm mestu sad Kina i Rusija. Posle toga i zemlje EU.

Uz povećani tov otvara nam se i mogućnost izvoza polutki i prerađevina umesto sadašnjeg ograničenja na samo tehnički obrađene proizvode, i to konzerve uglavnom. Pad tova svinja u Srbiji je od 1984. godine. Prema istraživanju spoljnotrgovinska razmena mesa i proizvoda od mesa poslednjih godina je u drastičnom padu. Vrednsot je u 2014. godini bila je 16,4 miliona evra, da bi u 2018. godini saldo bio u minusu i to 19,9 miliona evra. Uvoz se povećao, a izvoz smanjio, pa je samo za četiri godine primetan deficit. Na to nas je upozoravala i FAO za hranu iz Rima, pre jedne decenija, da će Srbija od izvoznika hrane postati njen uvoznik. I to se sad pokazalo u stvarnosti.

Stanje je pogoršala i pojava afričke kuge za koju nema leka. Izvozna tržišta zabranila su uvoz mesa iz Srbije, izuzev termički obrađenog na preko 70 stepeni. Istovremeno u Kini je zbog afričke kuge pobijeno nekoliko stotina miliona svinja, u Rumuniji je to zadesilo 350.000 tovljenika… Da bi se obeštetili vlasnici na ime nadoknade štete za oko 6.000 vlasnika svinja iz budžeta Rumunije izdvojeno je 16 miliona dolara.

U svemu tome moramo biti realni da oporavak tržišta u Srbiji neće biti ni brz ni lak. Trebamo biti objektivni pa imati u vidu da za Kinu nećemo imati mesa ni za nekoliko ulica u nekoj njihovoj maloj varošici. Ipak, izvoza ne smemo da se odreknemo jer bez njega nema ni razvoja. A, izvoz mora imati i tri ,,K“ količinu, kvalitet i kontinuitet. Inače, pojava afričke kuge u Kini, sad je povukla naglo veliki izvoz iz Evropske unije gde je stalno postao višaka od oko 50 milion tovljenika. Sad se prazne obori u kojima je bio tov svinja u državama gde nema kuge, pa odmah pronalaze kupce u Kini.

Kada je afrička kuga u pitanju, Srbija se opredelila za zoniranje područja koja su zahvaćena ovom bolešću, a po standardima Međunarodne organizacije za zdravlje životinja, ne bi trebalo da bude prepreka za izvoz mesa iz zemlje u kojoj ima slučajeva afričke kuge, pod uslovom da se ono ne izvozi iz zaraženih područja.

Međutim, dr Dejan Krnjaić, redvoni profesor na katedri za mikrobiologiju beogradskog Fakulteta veterinarske medicine dodaje da to već zalazi u pitanje politike i bilaterale. Ukoliko domaći proizvođači uspeju da ubede drugu stranu da kontrolišu proizvodnju i da preko uvoza oni neće uneti virus, onda će uprkos sporadičnim pojavama bolesti, srpska svinjetina moći da se nađe na tržištima gde bude imala kupaca.

Zaraza kod 18 gazdinstava

Bilo je nekoliko pojava afričke kuge u Srbiji kod Mladenovca u poluprečniku od tri kilometra i na severu zemlje kod Srpskog Itebeja. Do kraja septembra 2019. godine zbog 20 bolesnih ubijeno je ukupno 620 svinja.

Pored zaraženih ostale su ubijene zbog neposredne blizine domaćinstava ili su bile zajedno u oboru sa zaraženim životinjama. Država je za to stočarima isplatila 8,2 miliona dinara.

U Srbiji je zaraza potvrđena u 18 gazdinstava, ali su životinje uništene u svakom domaćinstvu koje je bilo u kontaktu sa onim gde je bolest otkrivena, navodi Dejan Krnjaić.

Treba reći i to da je Srbija odolevala naletu ove zaraze više od dve godine, još kada je bolest bila potvrđena u Rumunuji, Mađarskoj i Bugarskoj. Bolest nije opasna po ljude, prenosi se lako, pa može da izazove ogromnu štetu. Najveća opasnost preti farmama, jer u slučaju pojave bolesti, sve svinje moraju biti ubijene. Crna Gora, BiH i S. Makedonija zabranile su uvoz svinjskog mesa iz Srbije zbog pojave afričke kuge. BiH je nešto malo liberalizovala zabranu. S druge strane, Srbija je odavno spustila rampu za svinjsko meso i pojedine prerađevine koje stižu iz Mađarske, Bugarske i Rumunije.

Afrička kuga, bolest sendviča

Kada je u pitanju klasična kuga svinja, postoji vakcina i mi smo je primenjivali dugi niz godina.

Afrička kuga svinja je, međutim, mnogo komplikovanija, to je ,,bolest sendviča“ jer nju može da prenese i svaki turista, preko hrane koju je poneo iz nekog dela sveta, ako ona završi pored puta ili na neki drugi način dođe u kontakt sa svinjama, kaže Dejan Krnjaić.

Treba istaći da bolest nije zoonoza, tj, ne može da prouzrokuje infekciju kod ljudi. Smatra se da su za izazivanje bolesti odgovorne divlje svinje, ali i ilegalna trgovina mesom na relaciji Rumunija i Ukrajina. Pored toga sumnja se i na transportna sredstva, zaraženu hranu, pogotovo kada je u pitanju izbijanje zaraze u dvorištima. Dodatno otežava stvar to što je u delu Rumunije pogođenom ovom bolešću, zabranjen i lov na divlje svinje.

Problem je što virus ima visoku otpornost, može da se nađe i u prerađevinama ali i da mesecima preživi u leševiam životinja. Tako se brzo raširio, prema pribaltičkim zemljama i u Poljskoj, gde ima mnogo snega i duge su zime, pa su leševi životinja sa virusom bili prisutni mesecima. Prema priručniku o afričkoj kugi svinja koji je izdala FAO organizacija, kako navodi Miloš Milovanović, predstavnik FAO u Srbiji, radi se o virusnom, veoma kontagioznom oboljenju svinja svih starosnih dobi, koje protiče u vidu hemoralgične groznice. Oboljenje se pojavljuje u različitim formama u zavisnosti od samog toka bolesti: perakutnog, akutnog, subakutnog, hroničnog i inaparentnog.

Bilo koja država u kojoj se uzgajaju svinje je u riziku od pojave afričke kuge svinja. Sektor tova svinja na sitnim privatnim gazdinstvima, sa niskim nivoom biosigurnosti, naročito je ugrožen. Kako trenutno nema efikasne vakcine ili lečenja, najbolja strategija protiv AKS za države ili zone koje su i dalje slobodne od bolesti je sprečavanje ulaska virusa putem poboljšane kontrole granice, adekvatnog podizanja svesti i poboljšanja biosigurnosti.

Rast cena svinjskog mesa u Kini

Cene svinjskog mesa u Kini zabeležile su u novembru 2019. godine skok od čak 110 odsto u odnosu na isti mesec 2018. godine, gurajući inflaciju u toj zemlji na najviši nivo u poslednjih osam godina, pokazuju podaci Nacionalnog zavoda za statistiku.

U oktobru su cene svinjetine u Kini bile iše za 101 odsto u odnosu na godinu ranije. Prema statističkim podacima, potrošačka inflacija u Kini iznosila je u novembru 2019. godine 4,5 odsto na godišnjem nivou, dok su proizvođačke cene pale u istom mesecu za 1,4 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. Afrička kuga svinja desetkovala je svinjski fond Kine od prošle godine i poremetila snabdevanje ovom osnovnom vrstom mesa u kineskoj ishrani. Kina je, inače, najveći svetski potrošač svinjetine.

BROJ SVINJA

  • 1984. 5.492.000
  • 1985. 5.000.0001987. 5.079.000
  • 1988. 4.981.000
  • 1989. 4.311.000
  • 1990. 4.238.000
  • 1991. 4.263.000
  • 1992. 3.752.000
  • 1993. 3.998.000
  • 1994. 3.599.000
  • 1995. 4.086.000
  • 1996. 4.345.000
  • 1997. 4.119.000
  • 1998. 4.058.000
  • 1999. 4.293.000
  • 2000. 4.066.000
  • 2001. 3.615.000
  • 2002. 3.587.000
  • 2003. 3.634.000
  • 2004. 3.439.000
  • 2005. 3.165.000
  • 2006. 3.999.000
  • 2007. 3.832.000
  • 2008. 3.594.000
  • 2009. 3.631.000
  • 2010. 3.489.000
  • 2011. 3.287.000
  • 2012. 3.139.000
  • 2013. 3.144.207
  • 2019. 2.700.000

(BROJ U 2019. GODINI PRE POJAVE AFRIČKE KUGE KADA SU UNIŠTENA LEŽIŠTA GDE JE BOLEST PRONAĐENA)

(Izvor: dokumentacija B. Gulana)