Portal pametne poljoprivrede

Sadnja voćaka najaktuelnija je tokom novembra i decembra meseca a tek posađene voćke treba obavezno zaštititi od divljači jer su štete česte.

Na nekim od područja kao što je Podgorina situacija je dosta kritična pa od zaštite od divljači u prvih par godina posle sadnje zavisi i da li će voćke opstati. Štete koje naprave zečevi i srne mogu dovesti do sušenja voćki ili do slabijeg porasta napadnutih stabala.

Najbolje je ograditi ceo zasad pletenom žicom ali je ta mera dosta skupa pa se u praksi najčešće stabla štite pojedinačno plastičnim mrežicama , uvijanjem stabla trakama od natron papira , šarovinom i sl.

Treba izbegavati zaštitu stabala trakama dobijenim sečenjem plastičnih džakova ili ređanjem plastičnih flaša uz stablo. Od hemijskih preparata mogu se koristiti repelenti koji svojim mirisom odbijaju divljač. Premazivanje stabla sa užeglom svinjskom masti ili slaninom može da odbije divljač ali je i kontraproduktivno jer mast se vremenom upije u koru pa može doći do sušenja mladih voćki.

Tokom zimskih meseci zasad treba redovno obilaziti i reagovati ukoliko se primeti da je na nekim mestima popustila ograda ili očistiti snežni nanos uz ogradu. Ukoliko je zima sa dosta snega poželjno je razgrnuti sneg oko voćki i tako onemogućiti zečeve da dohvate skeletne grane. Zečevi se lako kreću po snegu kad počne da kopni i tada mogu dohvatiti nezaštićene grane.

Ukoliko smo procenili da je šteta velika i da je kora oguljena oko celog stabla tj napravljen krug oko stabla takve voćke u proleće treba prekratiti ispod oguljenog mesta da bi potencirali porast mladara iz tog zdravog dela koji mora biti iznad mesta kalemljenja.

Ako se sadnja ne obavi u toku jeseni sadnice je potrebno utrapiti do momenta sadnje. Sa sadnim materijalom treba postupati oprezno kako bi se sačuvao od isušivanja, izmrzavanja, mehaničkih oštećenja kao i od oštećenja od miševa i zečeva. Takođe treba voditi računa da ne dođe do mešanja sadnica različitih sorti.

Trapljenje se može obaviti u pogodnim prostorijama (nadstrešice, garaže, šupe i dr. ) gde je kao materijal za trapljenje najbolje koristiti sitan i vlažan pesak. Trap se priprema tako što se na dno prostorije nabaci sloj od 20 cm peska a do zida prostorije celom dužinom pravi se sloj od 50 cm peska. Sadnice se ređaju snop do snopa do kraja reda i nabacuje se sloj peska preko korena. Zatim se sadnice ređaju u drugi red i postupak se ponavlja do kraja.

Kod ovakvog vida trapljenja bitno je održavati odgovarajuću vlažnost peska povremenim zalivanjem.

Kod trapljenja na otvorenom potebno je izabrati pogodno mesto koje mora biti ocedito tako da se u trapu ne zadržava višak vode. Trapljenje se sastoji od kopanja jarka dubine 40 do 50 cm ili se plugom otvaraju brazde i sadnice se postavljaju ( najčešće u snopovima ili u redovima po 2 do 3 sadnice). Preko korenovog sistema se nabacuje trošna zemlja ili pesak koji se nagazi da bi se istisnuo vazduh između žila. Zemljom polako popunjavamo jarak i pravimo humku 10 do 15 cm više nego što su sadnice bile u rastilu.

dipl. ing. Đorđe Sovilj
Izvor:PSSS